Počela prodaja ulaznica za PDF - Palanački Dunav Fest

Iako je PDF novo ime na festivalskoj mapi Srbije, objavljivanje prvog hedlajnera, zagrebačkog benda Brkovi, izazvalo je mnogo interesovanja kod publike za festival. U ponedeljak 13. marta, počela je prodaja ulaznica za PDF.

Foto: Robert Pavić

Ulaznice se mogu nabaviti na svim Gigstix prodajnim mestima kao i online na sajtu www.gigstix.com. Ova cena važiće do 1. aprila nakon čega će se prodavati za 1000 dinara. Na dan festivala cena ulaznice će biti 1200 dinara.

Palanački Dunav Fest je jednodnevni rok festival koji će biti održan prvi put u Bačkoj Palanci 16. juna 2017. godine. Festival će biti održan na platou ispred Sportsko-rekreativnog centra "Tikvara"

Jedna od najvećih regionalnih koncertnih atrakcija, zagrebački bend Brkovi, prvi su potvrđeni headliner novog festivala PDF-a uskoro sledi objava još jednog velikog imena koje Palanački Dunav Fest dovodi u Bačku Palanku.

Organizator Palanačkog Dunav Festa je Udruženje građana “Rok kultura” iz Bačke Palanke uz podršku Skupštine opštine Bačka Palanka.

Sve informacije možete naći na www.palanackidunavfest.rs

Facebook stranica festivala: www.facebook.com/palanackidunavfest/

Prva svirka Aleje Velikana u Obrenovcu

Mladi obrenovačko/arađelovačko/novovaroško/beogradski sastav Aleja Velikana nastupiće 18. marta u obrenovačkom klubu Elan. Ovo će biti prva svirka nedavno oformljenog sastava koji će prezentovati autorski rad.

Svirka počinje u 21h, ulaz se neće naplaćivati, a kao gosti nastupiće i Blues duo i Duo acoustic.

Aleja Velikana je autorski bend, osnovan u Beogradu 2016. godine. Kombinujući raznovrsne žanrove (ska, funk, reggae, hc) sa tekstovima kritičke, satirične, ali i ljubavne tematike provučene kroz filtere humora, grupica omladinaca sa višokom entuzijazma daje autorski pečat na domaćoj sceni. Trenutnu postavu čine: Aleksandar Branković - vokal; Ena Jovanov - vokal; Jovana Novaković - klavijature; Nikola Dragašević - vokal i gitara; Jovan Đukić - bas gitara; Uroš Jevtić - bubnjevi.



Oficijelna fejsbuk stranica

Alejandro Escovedo na SeaRock Festivalu u Kotoru

Jedan od vodećih izvođača ovogodišnjeg, sedmog izdanja SeaRock festival iz Kotora biće čuveni američki rock’n’roll umjetnik Alejadnro Escovedo, koji će promovisati novi album “Burn Something Beautiful” u pratnji američko/italijanskog pratećeg benda.

Alejandro Escovedo, električni trubadur iz Teksasa na čijim koncertima gostuju ljudi kao Bruce Springsteen ili Peter Buck (R.E.M.) personifikacija je muzičara koji slavi rock’n’roll i autora koji uvijek ima nešto važno da kaže. Posljednji album, objavljen nakon uspješnog Big Station (2012) realizovan je u saradnji sa dva producenta: prvi je pomenuti Peter Buck, a drugi Scott McCaughey (The Minus 5) koji su učestvovali u autorskom radu sa Escovedom i zajedno kreirali zvuk i atmosferu koja slavi rock’n’roll, meditira o smrtnosti i iscijeljućoj moći ljubavi. Pored autorskog i producentskog tima, na albumu su svirali sjajni muzičari: gitarista Kurt Bloch (The Fastbacks), bubnjar John Moen (The Decemberists), prateći vokali Corin Tucker (Sleater-Kinney) i Kelly Hogan (Neko Case) kao i saksofonista Steve Berlin (Los Lobos).

Alejandro Escovedo započeo je karijeru kroz The Nuns, proslavljene punk inovatore iz San Francisca, nastavio sa alt-country pionirima iz Austina, Rank & File i teksaškim rockenrollerima True Believers. Od 1992 započinje solo karijeru i dobitnik je mnogih muzičkih nagrada i priznanja: 1998 časopis No Depression proglašava ga za autora decenije, a od Americana Music Association’s dobija životno prizanje za izvođača 2006.

“Uvijek radite ono u čemu ste dobri, i ljudima će biti stalo. Uvijek sam vjerovao, još kao dijete, ako zaista vrijedno radiš, pronaći ćeš zadovoljstvo. Mislim da sam to naučio od braće i oca. Sve što sam želio da budem je aktivan muzičar. Radi vrijedno i naporno, vjeruj u to što radiš, i sigurno će to neko primjetiti”, kategorično izjavljuje Alejandro Escovedo.

Ko-producent aktuelnog albuma “Burn Something Beautiful”, proslavljeni Peter Buck (R.E.M.) izjavljuje: “Obožavalac sam Alejandrove muzike više od 30 godina, i raditi sa njim bilo je dobro, baš kao što sam i očekivao. Mislim da smo nas dvojica, i Scott McCaughey radeći zajedno proširili vokabular kao autori i muzičari, i stvorili nešto posebno i drugačije od svega što smo postigli u prošlosti.” “Osjećam posebnu dobrotu sa Alejandrom, od kada smo se sreli, 1986.”, nastavlja ko-producent Scott McCaughey. Poklapamo se oko zajedničke ljubavi prema čitavom rock’n’roll cirkusu. Rad na ovom albumu mi je puno značio, i mislim da će ljudi to osjetiti, kada ga čuju”.

SeaRock festival održaće se 28. i 29. jula na ljetnjoj pozornici u Kotoru. Ulaz će, kao i svih prethodnih 6 godina biti slobodan.

Pokrovitelji SeaRock festivala su Turistička Organizacija Opštine Kotor i Opština Kotor. Suorganizator je Kulturni Centar “Nikola Đurković” Kotor.

Korisni linkovi:

http://www.alejandroescovedo.com/

SeaRock festival

Kako je mural postao kural

Tokom jučerašnjeg dana, 16. marta, u Novom Sadu odigrao se nesvakidašnji i nenajavljen događaj. Naime, ekipa molera je uz pomoć građevinske mehanizacije dobila nalog da ukloni dobro poznat mural koji se nalazi na samom izlazu iz Zmaj Jovine ulice, tj. u prolazu ka Ribljoj pijaci. 

Mural prikazuje crnu dvoglavu figuru, koja u jednoj ruci drži knjigu, a u drugoj konce pod kojima je bela marionieta, dok crvena figura postavljena kraj bele, drži makaze i kanap kojim podvezuje noge crnoj figuri. Kako sam Remed, slikar ovog murala kaže: "Ovaj mural za mene predstavlja odnos između čoveka i velikih sila moći koje upravljaju svima nama, kao i simbol oslobađanja čoveka od njih". 

Već davne 2012. pokrenuta je inicijativa da se mural ukloni, ali su se građani izborili i isti je ostao netaknut. Ali igrom slučaja, ili političkim igrarijama pred predstojeće izbore, mural je sasvim tiho, nenajavljeno, čak volšebno uklonjen. Namestiću kratku paralelu: nakon Trampove pobede, naglo je porasla prodaja Orvelove “1984”. Tako mi i ovaj put na um padaju samo dva pojma: Vinston Smit i Ministarstvo istine. Naše je Ministarstvo istine zadužilo poslušnog Vinstona da ukloni mural sa vrlo jasnom porukom, dok će u skorijoj budućnosti osvanuti kakva dijametralna umetnička forma koja će proste podanike ubediti da mural nikada nije ni postojao, da to što je prikazivao se nikada nije ni dešavalo.

Ali, osvešćen građanin ne da tek tako lako na sebe. Preko noći su uklonili mural, preko noći je Čovek i odgovorio. Na sveže okrečenoj fasadi, osvanuo je, ništa više, nego skoro desetometraški kurac. Kurac ovde pokazuje kako pomenuti prosečan, osvešćen građanin odgovara na represiju države i njenih sledbenika Vinstona. Građanin ne poteže za agresivnim sredstvima bilo kakvog tipa, ali takođe ne ispoljava ni pasivnu agresiju u vidu nemih protesta i virtuelnog isterivanja pravde (kao ja sada ovde), već jednostavno dovodi u život onu staru srpsku - džaba ste krečili, dok im Kenda Kolor autolakom iscrtava desetometrašku kurčinu na sveže ofarbanoj fasadi. Nacrtani organ predstavlja jasnu, jednostavnu, prostu i vanvremensku poruku koju Čovek upućuje svom agresoru – od mene možeš da dobiješ samo kurac…

…a za ostalo ćemo da se dogovorimo, što bi Dragče rekao.

Tribina: Fotografija i njene prateće pojave

U utorak 28. marta, biće održana tribina pod nazivom "Fotografija i njene prateće pojave" u multimedijalnoj sali Višera.

"Fotografija i njene prateće pojave" je tribina posvećena ljubiteljima fotografije i biće reči o Fotošopu, fotografiji u medijima, analognom i digitalnom, šta znači biti fotograf u Srbiji...

Na tribini će učestvovati:

Profesor Aleksandar Kajević, predmetni profesor na Tehnikama snimanja slike, Televizijskim kamerama i Digitalnim multimedijama,

Marko Ristić. dugogodišnji fotograf i glavni odgovorni urednik najčitanijeg domaćeg muzičkog portala Nocturne magazine,

Nikola Cvetković, diplomirani dizajner,

Tribina će se održati u multimedijalnoj sali (Sala desno) Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija.

Ispod pogledajte plakat, kao i lokaciju Višera.

E V E N T

Humoreska: Frizura

Piše: Emir Dervišefendić

Čitam kako je vlast konačno odlučila da obznani veliki broj sumnjivih privatizacija i krene sa rasvjetljavanjem počinjenih lopovluka i marifetluka, ali mi odmah pada u oči jedna stvar: ne kaže i sa oduzimanjima i rigoroznim kažnjavanjem. Fino od vlasti, rekoh, i bilo je već vrijeme, baš da vidimo šta će biti. Medjutim, zapitam se, otkud baš sada takva akcija? Ali, i odgovor je odmah tu: idu izbori i treba situaciju malo zakuhat', dati narodu na znanje da je , eto, i vlast došla pameti, postala svjesna da nekim stvarima treba stati ukraj, pa na taj način ubrat', ako ništa drugo, a ono malo predizbornog raspoloženja javnosti, koje će, kada za to dodje vrijeme, je li, biti pretočeno, odnosno konvertovano u glasove koji će tzv. eliti omogućiti ostanak na masnim konvertibilnim pozicijama.

Prisjećam se takvih akcija od prije više godina, članke o njima brižljivo sam skupljao i sačuvao. Čitam neke. Revizori, kaže, pročešljali dokumentaciju firme XY. Pa, onda firme Ž.G. i tako dalje. Vidi se, radili su oni i ranije svoj pos'o, nema šta. I negdje predavali izvještaje. Ali, onda dolazim i do onog, kod nas već poznatog i uobičajenog: i pored nedostataka utvrdjenih revizijom, ustanovljenih milionskih šteta i nestanka miliona markica, te dokazanih zloupotreba službenih dužnosti od strane rukovodstva firmi i njihovih nadzornih odbora, naročito od strane E.E.,K.K. i Ž.Ž., nisu utvrdjeni, tj.nisu se stekli pravni osnovi za procesuiranje. To samo kod nas ima. Očekivano ništa. Duplo golo. Samo se češljalo i friziralo, a onda sve pojela maca. Važno je da je napravljena revizija, je li, a za ostalo, za logičnu završnicu, ko te pita. Sve me podsjetilo na jedan stari vic, kaže, dva drugara u šetnji nabasala na pseći izmet. Kaže prvi, bi li poj'o to za deset markica? Kako da ne, kaže drugi i pojede produkt pseće probave, naravno, uze i deset markica. A bi li ti to isto uradio, upita onda prvog. Naravno, reče prvi, uze nazad deset markica i pojede slijedeći pasji produkt na koji su naišli. Šta uradismo, upita drugi, ti pojede ono, ja ga pojedoh, ali niko ništa ne zaradi. E, al' smo zato napravili promet!- sav sretan odgovori prvi. Tu mu taj promet dodje kao i pomenuta revizija.

Razmišljam o svemu i hvata me huja. Na takav način nikad se neće pohvatati i pred sud izvesti lopovi, kriminalci, tajkuni i ostala družina što opljačkaše ovu zemlju i njene resurse, a radni narod ubogalji. Mnogo toga mi je tu sumnjivo, nisu tu čista posla, kažem, pa nije moguće da od silnih revizija ni jedna ne završi na sudu! Moram ja vidit' šta je na sonu i ko stoji iza svega toga.

Prilika mi se ukazala veoma brzo. Saznao sam preko svojih kanala da vlast uskoro objavljuje natječaj za izbor revizorske kuće za posao revizije privatizacije jedne firme, saznao sam i koje. Kao vlasnik poznate revizorske kuće, sa iskustvom i referencama, prijavio sam se na natječaj i dobio posao. Sad ću ja to napravit kako treba, rekao sam. Pogotovo što sam znao koju firmu treba pročešljati. Poznata i velika firma koju nije mog'o pokrast' niko sitan i bez debelog zaledja, bilo vlasti, bilo pasivnih sudskih organa. Ovo će biti poslastica, hit, rekao sam i sa ekipom prionuo na posao. Stvari su bile toliko očigledne, da revizija skoro nije ni bila potrebna. Prisjetio sam se izvještaja o uništavanju predmetne firme koje se dogadjalo maltene javno, pred očima svih nas, znalo se i ko su oni koji su tu firmu raskrčmili i doveli na prosjački štap. Strava jedna, šta se radilo, rekao sam, ali, ovo će biti lako, tu ću bez dima istjerat' jazavca! Proglasit' će me herojem, a nadležni neka onda dalje rade svoj posao.

Reviziju sam završio sa više od hiljadu strana kucanog materijala, sa imenima i dokazima jedan kroz jedan. Da vidim ko će se sada izvući. Ako se, pak, to desi, zakleo sam se, ostaviću se revizije i otići da berem ljekovito bilje po  našim planinama. No, siguran sam da ništa od branja  biljki neće biti, jer, izvještaj je detaljan, nadasve jasan i pun neoborivih dokaza sa iskazima svjedoka. Lijepo, rekao sam suradnicima, zahvalio im i dao kratak odmor. Onda sam još jednom pogledao cijeli izvještaj. Jesam češljao, nema šta. Šta češljao, pročešljao. Unaprijed sam se radovao činu predavanja izvještaja, te onome što bi logično trebalo da uslijedi: pokretanju optužnica, novinskim člancima i buri u javnosti. Popio sam pivo i otišao na više nego zasluženi počinak.

Jutro je osvanulo lijepo, bez ijednog oblačka. Otpio sam prvi gutljaj mrke, onda se oglasio telefon. Da, javio sam se, revizorska kuća ta i ta, da, ja sam, hvala na pitanju dobro sam, o, pa to ste vi, kako ste, kako zdravlje, da...raduje me, izvještaj pitate...naravno, gotov je, šta kažete, neka pričeka? Da, jesam, obavio sam temeljito češljanje..., šta kažete, imam lijepu dječicu i još ljepšu suprugu, da ih dobro čuvam, da...naravno...hvala...aha, tačno je, i dozvola za rad mi uskoro ističe...dobro, znam da je debela procedura za produženje važnosti, kako da ne, naravno, uradiću dočešljavanje i dati svemu potpuno novu frizuru, naravno, niko neće moći skontat' o čemu se radi, pa i mene su roditelji kad sam bio mali znali tako sredit', počešljat' i udarit' novi friz, da me na ulici niko nije mog'o prepoznat', molim vas, budite bez brige...

Izvadio sam izvještaj i u par dana udario mu novu frizuru. Ni nalik na onu prvu. Sad sam ne samo češljao i udarao mini-valove i pramenove, nego i rezao, skraćivao, dodavao, oduzimao, sjeckao k'o sjeckani burek. Onda sam sve to poslao naručiocu revizije, pripremio planinarsku opremu i zovn'o jarana Zdravka.

- Spremi se, idemo u planine brat' ljekovito bilje.

DREDDUP slavi 20 godina i poklanja kompilaciju!

Povodom dvadeset godina postojanja, i kao zahvalnost svim fanovima i prijateljima koji tokom godina podržavaju i prate bend DREDDUP, bend je uradio jednu kompilaciju od trideset pesama iz svih "etapa". Pesme su pažljivo birane i pažljivo slagane tako da predstave jasan presek dvadeset godina rada benda.

Strana A sadrži bendovske pesme i pesme po kojima ljudi najviše poznaju dreDDup  - čitaj: strana za vruć seks i lomljavu stana.

Strana B sadrži eksperimentalnije radove koji su tokom godina bili podloga za filmove, pozorišne predstave i experimentalne video radove - čitaj: strana za preispitivanje sebe i gubljenje svesti.

Ova kompilacija je uvod u "20 godina buke" turneju koja kreće u aprilu ove godine i za koju se bend uveliko priprema. U planu su celovečernji koncerti na kojima će se svirati kako stare tako i potpuno nove pesme.

Kompilaciju možete skinuti potpuno BESPLATNO klikom na ovaj link: 
https://www.mediafire.com/?jvr3lyg6j494lmu

Uživajte i hvala još jednom što ste uz ovaj bend toliko godina!

Alternativni bend NORD najavljuje prvi album!

U vremenima dezorijentacije i nesigurnosti, barem nam glazba može pružiti izlaz iz izgubljenosti u soničnoj divljini. Četveročlani bend Nord to će i dokazati svojim debitantskim albumom Play Restart koji izlazi putem Geenger Recordsa, 21. travnja (aprila) 2017. godine.

Album će biti dostupan na vinilu i CD-u u distributivnoj mreži Rough Tradea za tržište Njemačke, Austrije i Švicarske, te Sonic Rendezvousa u zemljama BeNeLuxa, dok će se PDV pobrinuti za regionalni teritorij. Digitalno će biti dostupan na svim vodećim streaming i download servisima.

Prednarudžbe su moguće putem webstranice music.nord.band.

Sjeverom, kao točkom orijentacije onima koji se osjećaju izgubljeno u svojoj svakodnevnoj monotoniji i predvidljivosti Nord izražava pozitivan stav prema životu i glazbi svojim prvijencem koji predstavlja takozvani "novi početak". Istu stvar se Nord usuđuje napraviti kroz svoj prvi album: Pjevač Mihael Prosen (ex-Father) i gitarista Vedran Vučković (ex-Unlogic Skill) već se mogu smatrati veteranima hrvatske rock/metal scene, dok ostali članovi benda donose novije utjecaje na zvuk benda.

Snažan, izravan i jednostavan - Nord slijedi svoj glazbeni put: moćni gitarski riffovi i emocionalni tekstovi donose pjesme poput melankolične So Alive (I need you more than desert needs the rain) ili mistične Shadows. Nordova ideja rock glazbe zasnovana je na konceptu beskonačne kreativnosti i upravo zbog toga ruši žanrovska očekivanja: utjecaji benda protežu se od hard rocka, grungea do popa i eksperimentalne glazbe.

Dizajn albuma osmišljen je od strane hrvatskog umjetnika Ive Matića koji je dizajnirao apstraktne magnetne kompozicije kako bi vizualno što bolje dočarao jedinstveni zvuk benda. Upravo to Play Restart čini sjajnom zvijezdom glazbene galaksije u vremenima kada glazba teško dopire do slušatelja.

Irie FM u aprilu stižu u Novi Sad

Predstavljamo Vam prvi koncert pod organizacijom labela Tomahawk Events iz Novog Sada, pod rukovodstvom Aleksandra Apića (Frogville Fest, Wolfram, Gerila).

Beogradski bend IRIE FM će u subotu 15. aprila 2017. godine u novosadskom klubu Quarter održati svoj prvi veliki solistički koncert u Novom Sadu! Koncertu će prethoditi objava novog singla pod nazivom Putevi, kojim bend planira da napravi svojevrstan zaokret u domenu, pre svega žanra, a zatim i zvuka. Publika će biti u prilici da uživa u starim i dobro poznatim pesmama i, sa druge strane, u novim pesmama, premijerno izvedenim na ovom koncertu!

Bend će nastupiti u najnovijem sastavu koji čine: Slobodan Jovanović, originalni gitarista benda, ovoga puta u ulozi bubnjara, Nikola Spasić, novi solista na gitari, Ana Protulipac, sada već vrlo popularna i nezamenljiva na bas gitari, Ivan Jevtić sa svojim prepoznatljivim zvukom na klavijaturama, duvačku sekciju čine Ivan Radivojević na trubi i Dejan Nestorović na saksofonu i sve to pod vođstvom frontmena benda Vukašina Markovića, na glavnom vokalu i trombonu. Sve ovo će biti provučeno kroz nepogrešivu zvučnu kontrolu Uroša Milojevića, inženjera zvuka benda.

Koncert će trajati oko sat i četrdeset i pet minuta sa početkom u 22h a posle koncerta će uslediti jungle D’n’B afterparty na kome će nastupiti mladi novosadski DJ Kick Kong, već dobro poznat ljubiteljima elektronskog D’n’B zvuka po veoma dinamičnim žurkama.

Informacije o cenama i prodajnim mestima karata će biti puštene uskoro.

E V E N T

Franolić & Ćulap & Jovanović - Put [recenzija]

Franolić & Ćulap & Jovanović - "Put"
Released: 2016.
Label: Geenger records
Genre: world music/etno
Review: Tihomir Škara

Instrumentalni albumi su često „teški“ za slušanje, jer im po rečima kritičara – fali tekst. Još ako su takvi albumu u žanru world music-a, jazz-a i balkanskog/istočnog etno zvuka, onda postaju još kompleksniji i teži za slušanje od strane prosečnog slušaoca. Ali ako se takav slušalac upusti na egzotični put ka istoku, stvari postaju manje bolnije.

Trio bend pod nazivom Franolić & Ćulap & Jovanović krajem prošle godine izdao je drugi album Put, koji sadrži deset instrumentalnih numera koje kombinuju tradicionalne turske i balkanske ritmove sa jazz ritmičnošću i harmonijama usne harmonike. Pesme odišu odmerenom sentimentalnošću i toplinom, melodije govore o neprežaljenosti, zavičaju, prošlosti, osunčanoj zemlji. Ud i tar (tradicionalni arapski žičani instrumenti, nalik gitari) povremeno smenjuju usnu harmoniku i predstavljaju drugu stranu emocije, javljaju se ozbiljno i odmereno, dok tarabuka i perkusije u pozadini vode svoju priču, kao stari ljudi na ulici čiji žamor ne zamire dok se kraj njih deca igraju, svađaju se, plaču i opet sve završavaju igrom. Perkusije se koraci napred, život. Kad se nazire okončanje borbe srca i razuma, ritam zaigra još temperamentnije i ponese pesmu dalje, ne da joj da stane. Na kraju jedna strana prevagne i svakako povređena ali ponosna, iznosi pesmu do kraja, uz blagu podršku ove druge, koja prihvata poraz. Time se jedan put završava, a drugi počinje.

Koliko sam shvatio i čuo, album je sniman na Fakultetu elektrotehnike i računarstva u Zagrebu, verovatno u nekom fakultetskom studiju ili učionici. Sve to se može čuti u zvuku koji je prirodno raspršen, koji zauzima svaki atom sobe u kojoj se nalazi. Zvuk je dosta sirov, tj. u prirodnom obliku, nema efekata ni peglanja, snimak dočarava pravu akustiku svakog instrumenta, nije bilo dodatnog ravnanja, pojačavanja ili smanjivanja instrumenata, pa tako nekad perkusije prirodno potonu ili visoki tonovi usne harmonike preuzimaju apsolutni prvi plan u zvuku. Kad se dobro usredsredite na zvuke, po neki ton bude promašen, zakačena druga žica, promašen udarac ili ton prebrzo bude prekinut, što je zapravo izuzetna stvar u muzici koja odaje utisak autentičnosti i iskrenosti u onome što se radi. Takve „greške“ čak stimulišu mozak pri slušanju muzike i čine zvuk još zanimljivijim, a utiču na smanjenje dosade.

Ako volite opuštajući world music, sa jasnom formom i tradicionalnim stilom zvuka i muziciranja, gde tri profesionalca vešto vežu svilene melodije bez pretencioznosti, ovo je onda zaista biser-album koji morate preslušati.

Humanitarna svirka za decu obolelu od raka

24. februara, u Leskovcu, u prostorijama MK "Hej, Džo" održaće se humanitarna svirka za pomoć deci oboleloj od raka. Svirka počinje u 22h, a nastupiće bendovi Sanitarium i Blaa. Sva sakupljena sredstva biće prosleđenja udruženju "Zvončica".

Počujte Forgotten Scream!

Zrenjaninska scena nikako nije za potcenjivanje, iako se poslednjih godina sklonila u zapećak. Ovaj put predstavljamo projekat nastao još 2010. godine, u srednjoškolskim danima ove ekipe, ali tek skoro opredmećen u studiju. U pitanju je metalcore/death/thrash metal trio Forgotten Scream, koji trenutno tako "posluje" u nedostatku basiste i bubnjara, koji se ovih dana traže.

Kako momci kažu, u toku je snimanje prvog albuma, koji će se temeljiti na već komponovanim i napisanim radovima i koji će nositi naziv Changes. Bitno je naglasiti da momci sve rade samostalno, u potpunom DIY maniru, sve sami snimaju, dizajniraju i reklamiraju, tako da ne ostavljaju previše prostora za upletanje tuđih ruku u sopstveni rad.

U nastavku možete pogledati lyric video za njihov prvi singl, a prateći njihov Youtube kanal, možete biti u toku sa svim novitetima kojih će biti u skorije vreme.

Cojones - Resonate [recenzija]

Cojones - "Resonate"
Released: 2016.
Label: PDV records
Genre: desert/stoner rock
Review: Tihomir Škara

Dosta sam izdanja preslušao sa PDV etikete, i ni jedno do sada nije izneverilo. Možda početak deluje kao da sam naišao na izuzetak, ali varate se. Od novembra do sad preslušavam novi album benda Cojones, svaki put u žurbi i nikako da sednem i ljudski preslušam album i napišem recku. Upravo je taj trenutak došao.

Nakon deset godina aktivnog i plodnog rada, za ovu ekipu Resonate, kao treći album, predstavlja cornerstone njihove trenutne karijere. Na prvih par slušanja biće vam malo teže da svarite u pitkost njihov distinktivni stoner/desert rock koji se ne drži pravila i okvira, ali nakon više okretanja ploče, stvari će se bez imalo muke postaviti na svoje mesto. Resonate je, u biti, jednostavan album – ekipa vozi svoje žestoke fuzzy distorzije, bubnjevi su obogaćeni šamanskim ritmovima, agresivni i rastresiti, a vokal poseduje željenu preteranu sandpaper notu, žestok i istrugan od kvalitetnog burbona, baš onakav kakav je falio mnogim izdanjima sličnog stila. Povremeno se u zvuku jave psihodelični momenti, teško uhvatljivi ritmovi i rifovi koji srljaju u fraktalnost, rađajući se sami iz sebe. Kada se na to dodaju omamljujući timpani i bongosi, duboki i metalizovani zvuci baseva i istočnjačke melodije, ostaje vam samo da u glavi zamišljate Kohovu pahulju (ili nešto još luđe iskopajte) koja će vas dodatno omamiti i ubaciti u odgovarajuće stanje za potpuni užitak ovog zvuka.

Što se lirskog dela tiče, ekipa peva o knjigama koje još nisam pročitao, tako da se na tom delu ne bih preterano zadržavao. Primetim hermeticizam i zaokruženost tekstova, kao i svestrani pristup njihovom nastajanju, ali ću detaljno analiziranje ostaviti za vaše individualno slušanje.

Posmatrajući album kao celinu, mogao bih ga okarakterisati kao polu-konceptualni, jer se uglavnom drži slične niti kroz svoj tok. Što se muzičkog aspekta tiče, od početka do kraja tempo je jasno ustanovljen, tako da ćete se u trenutku naglo prekinute meditacije zapitati kako je tako brzo prošao i moraćete još jednom da ga okrenete. Mix je neverovatan, naglašena je grubost, totalno se oseti neki 70’s stil uz vrlo vešto izbalansirane bass pratnje koje opasno gruvaju kada album odvrnete do daske (na obostranu radost vašu i vašeg komšiluka).

Po ko zna koji put, izdavač i bend ukrstili su profesionalne snage i znanja i doneli publici i sceni još jedan zaista odličan album. Meni je lično trebalo dosta vremena da se potpuno posvetim ovom materijalu, zbog čega se i javno izvinjavam ekipi iz PDV-a, ali pored toga mislim da ovakve i slične albume treba ostaviti duže vremena da dobro sazre, i onda ih slušati, što bi vinski entuzijasti rekli - u punom bukeu. 

Upoznajte Atrum i njihov novi singl!

Bend Atrum nastao je krajem 2015. godine. Članovi benda su: Vladimir Milanković, David Milošević, Filip Ognjanović i Stefan Veličković. Od osnivanja, bend se pored obrada pesama bavi i autorskim radom. Trenutno se na njihovom Youtube kanalu nalaze dve autorske pesme: “Falling Stars” i “Keep me down”. Pesma “Keep me down” snimljena je u kragujevačkom studiju “Češnjak”. Snimanje i mix radio je Vuja (KBO!). Muziku i tekst pisali su članovi benda. U planu je i snimanje ostalih pesama koje će se naći na njihovom prvom albumu. Bend je imao nekoliko javnih nastupa: APA Beer Garden, nastup na gradskom trgu u Čačku kao i nekoliko nastupa u Domu Omladine Kragujevca. Dodatne informacije o bendu možete pronaći na FB profilu.

Rodoljubac - Rodoljubac [recenzija]

Rodoljubac - "Rodoljubac"
Released: 2016.
Label: Slušaj najglasnije
Genre: punk / R'n'R
Review: Tihomir Škara

Rodoljubac je žestoka R’n’R/punk ekipa nastala kao projekat pre dvadeset godina, a zatim taj projekat pretvorila u dugoročnu muzičku investiciju. Dve decenije postojanja obeležili su izdavanjem četvrtog studijskog albuma, nazvanog po imenu benda.

Da ekipa i posle dvadeset godina ima o čemu da peva, govori čak petnaest pesama na albumu, dok autorstvo nad njima potpisuje ceo bend, tako da su momci izuzetno uigrana i organizovana mašina. Njihov zvuk je u osnovi žestok i čist rokenrol, koji se povremeno meša sa britanskim pankom, dok imidž benda neodoljivo podseća na Motorhead, koji se takođe primeti kao uzor u zvuku. Različiti autori tekstova tako donose i različite teme, od ličnih preispitivanja do lokalnih i globalnih političkih odnosa među sunarodnicima.

Kako album prolazi, tako zvuk postaje sve stameniji, konkretniji, a vokal žešći i za nijansu metalizovan, tako da osim što je osnova u panku i rokenrolu, javljaju se tu i opiljci metala koji dodatno začinjavaju već vrelo izdanje. Pesme vrlo dobro zvuče, gitare su izbalansirane, a bass dobija svojih pet minuta (tačnije sat i pet minuta), jer je dodatno naglašen i izvučen na površinu kao ravnopravan sa gitarama. Bubanj je malo mutan na momente, ali ne smeta. Kompletan materijal je snimljen na „prvi take“, što se i oseti, jer instrumenti nisu kruti i generični. 

Celokupna DIY priča je nadograđena time što je album izdao Zdenko iz Slušaj Najglasnije, tako da je ovo izdanje must have za sve underground pank rokere koji traže visokooktanski rokenrol/pank bez dlake na jeziku. 

Straight Mickey and the Boyz: Fantastičnim mislima i snažnom voljom protiv dosade

Beogradski rock and roll sastav „Straight Mickey and the Boyz“ nastupio je sinoć u beogradskom klubu Elektropionir. Povod za svirku bila je promocija singla „Haos radi“, kao i najava novog studijskog albuma.

Hladnoća koja je vladala sinoć na beogradskim ulicama, potpuni je kontrast atmosferi koja se mogla osetiti na samom ulasku u klub- ceo prostor bio je gotovo popunjen i vrveo je od dobro raspoloženih ljubitelja rokenrola. Iako je nastup zakazan za 21h, bend se na bini pojavio skoro sat vremena kasnije pozdravivši nestrpljivu publiku pesmom „Haos radi“, što je dočekano glasnim ovacijama. Usledile su „Ne“ i „Crv“, nakon čega je bubnjar Danilo Luković u ime benda svima poželeo dobrodošlicu. Da će veče proći u znaku dobre energije, nagovestila je pesma „Siguran“, čiji su instrumental, kao i stih „dosada nas jede“, izazvali reakcije prisutnih. U tom duhu nastavljeno je nekoliko minuta kasnije kada je publika, posebno njen mlađi deo, horski pratila numeru „ Ne osećam se dobro“, a potom i „Fantastične misli“. Osvetljenje, energičan ples i znoj činio je da „Straigt Mickez and the Boyz“, kao i obično, poprime svoju autentičnu dimenziju i opravdaju obeležje benda „koji se mora videti uživo“.

Iako se bližio kraj svirke, stepeni u klubu su sve više rasli dok je publika doživljavala ekstazu uz stihove „Ako nemaš snažnu volju kako misliš da postojiš“ iz istoimene pesme. Za kraj, sastav je „počastio“ svoje fanove prepoznatljivim „Dalekim svetom“. Očekivano, usledio je i poziv na bis, pri kom se bend vratio uz pesmu „Kada“, ali i ponovo odsvirao „Haos radi“ kao simbolično zatvaranje kruga, te večeri.

Žestoka energija, žanrovska isprepletanost i dinamika pokazali su se još jednom kao epiteti ovog beogradskog trojca. Iako retko nastupaju u prestoničkim klubovima, opravdali su sva očekivanja beogradske publike, koja ih je podržala u nezanemarljivom broju, kao satisfakciju njihovg kvaliteta, ali i sve većeg uspona na alternativnoj muzilkoj sceni. 

-Kada su u pitanju naše svirke, nikada nemamo očekivanja, stalno gledamo da se dobro zabavimo i zaista uvek bude super. Večeras smo dali energiju, ali smo i osetili energiju koja je ovde prisutna- podelio je utiske nakon nastupa, za naš portal, Miodrag Ciović, gitarista benda, najvaljujući naredni nastup u Sloveniji i nagoveštavajući da će sledeći album „biti malo otvoreniji“ u odnosu na prethodni.

Izveštaj: Aleksandra Popović
Foto: Aleksandar Bubanja

Straight Mickey and the boyz u Elektropioniru!

Beogradski tročlani sastav „Straight Mickey and the Boyz“ nastupiće u petak, 9. decembra, u Cetinjskoj 15, sa početkom od 21h. Sastav će na koncertu promovisati svoj novi singl „Haos radi“ i tako ujedno najaviti novi studijski album. 

Ulaznice se mogu nabaviti u Šikarici i Zaokretu, po ceni od 400 dinara u pretprodaji, dok će na ulazu biti 600 dinara.

„Straight Mickey and the Boyz“ je beograski bend koga čine Boško Mijušković (bas i vokal), Miodrag Cicović (gitara i vokal) i Danilo Lukocvić (bubanj i vokal). Godine 2015. izdali su prvi i za sada jedini album „Straight Mickey and the Boyz“, na kome se nalaze i pesme „Ne osećam se dobro“, „Crv“, „Fantastične misli“, po koijma je bend prepoznatljiv. 

Dernjava u Elektropioniru: Pips, Chips and Videoclips ponovo u Srbiji!

Foto:Aleksandar Bubanja

Kultni hrvatski sastav alternativnog žanrovskog usmerenja - Pips, chips and videoclips održao je u subotu veče (3. decembra) svirku u beogradskom klubu Elektropionir. Bez obzira na činjenicu da se baza fanova Pipsa u Srbiji meri niskim procentima, interesovanje organizatora koncerata za ovaj bend iz godine u godinu ne jenjava.

Šestočlana ekipa iz Zagreba se na binu popela oko 22h. Malobrojna publika je načeta pesmama "Plači", "Kratka povijest" i "Ljeto 85" kojima je najavljeno putovanje kroz bogat diskografski opus koji seže do početka devedesetih. Nakon "Htio bih da me voliš", velikog hita sa poslednjeg, nagrađivanog i hvaljenog albuma Walt, usledila je obrada pesme "Neobičan dan" kultnog jugoslovenskog sastava Haustor koju je publika sa oduševljenjem prihvatila i horski ispratila, što je, ispostaviće se, bila dobra uvertira za potonji segment hitova sa starijih albuma Dernjava, Shimpoo Pimpoo, Bog...Nakon što je otklonjen tehnički kvar koji je doveo do prekida svirke, usledili su hitovi "Poštar lakog sna" i "Narko" koje su atmosferu popele do ekstaze koja se odrazila i na "Dan mrak", "Dođi vilo", "Gume na kotačima". "Bok, to bi bilo sve", kratko je pozdravio Dubravko Ivaniš i povukao se sa bendom. Naravno, masa nije nasela na "provokaciju" pa je pozivala na bis urlajući naslove neodsviranih numera i pevajući stihove istih... Nakon uzimanja kratkog predaha, Pipsi su, praćeni velikim aplauzom, izašli da otpraše poslednji segment dvočasovnog repertoara. Rešetali su starijim hitovima "Porculan", "2x2", "Malena"... a za sam kraj ostavljena je "Na putu prema dole". 

Bez obzira na činjenicu da je odziv publike bio neproporcijalan kvalitetu Pipsa i da skromni kapacitet kluba Elektropionir nije bio ispunjen, svirka je bila na visokom nivou. Bend je rutinski izneo lakoću interpretacije koja je rezultat višedecenijskog scenskog iskustva stečenog kako klupskim svirkama, tako i koncertima u velikim dvoranama i na velikim festivalima. Interpretativna kompaktnost, tehnička preciznost i originalnost u izrazu i ovog puta su ostavili jak utisak na neveliki broj ljudi iz gledališta koji su ovacijama na kraju nastupa iskazali svoj stav o "hrvatskom Oasisu".Nepobitno je da će Pipsi nastaviti da posećuju Srbiju kad god im se ukaže prilika i da će zasenjivati region nespornim kvalitetom svoje umetnosti, a da li će se povećati broj ljudi voljnih da posećuju njihove koncerte, ostaje otvorena dilema do nekog sledećeg druženja sa zagrepčanima.

Izveštaj:Arturo Bandini

Foto:Aleksandar Bubanja