Novo Bežanijsko Groblje: "Mnogi nas prepoznaju samo po nekoliko šaljivih pank pesama..." [intervju]

20:20

Bend Novo Bežanijsko Groblje (u daljem tekstu skraćeno NBG) je nastao sredinom osamdesetih godina kao deo autentične (rokenrol, pank, rep) scene formirane na prostoru omeđenom rekom Savom, novobežanijskim grobljem i zemunskom stranom grada. Nakon početne faze koja je trajala nekih 3-4 godine od osnivanja (1984), bend beleži decenijsku pauzu, nakon koje se vraćaju i snimaju dva studijska albuma. Albumi su se odlično primili kod publike, što NBG-u donosi veliki broj nastupa u to vreme. Međutim, u novom milenijumu su sve manje aktivni, da bi se poslednjih godina stekao utisak kako su definitivno prestali da sviraju. Pre nekoliko dana, fejsbuk je "zapalila" vest kako se ovaj legendarni bend ponovo okuplja, i kako će 4. marta nastupiti na rođendanskoj svirci Vox Populi-ja. Tim povodom, ugostili smo Vladu, bubnjara NBG-a, koji nam je odgovorio na par pitanja iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti... 


Princip: Nakon višegodišnje neaktivnosti, na internetu se proširila vest o iznenadnoj svirci NBG-a 4. marta u Beogradu. Možete li nam reći nešto više o tom događaju? Koji je povod vašeg reaktiviranja? Gde ste bili i čime su ste se bavili ovih godina za vreme pauze sa bendom? Nedostaju li vam svirke u ovom sastavu?

Vlada: Povod za svirku je Rudarev (Vox Populi) rođendan, koji nas je kontaktirao i zamolio da se okupimo na taj dan i odsviramo par stvari (“Da vas vidim i čujem još jednom uživo pa da umrem…” ha ha ha), a u okviru koncerta engleskog benda Drogons for Europe, tj. zajedno sa White Rabbit bendom I Vox Populi-jem nastupimo pre njih.

Što se tiče aktivnosti članova benda u proteklih petnaest godina, muzički najaktivniji sam bio ja (Vlada), svirajući sa bendovima Šmajser, Kazna za Uši, Bag of Dicks… Vlajsa je uglavnom hibernirao, Kara je svirao tu i tamo, a Sisa je bio vredan, ali na drugim poljima… Naravno da nam nedostaju svirke u ovom sastavu, jer sviramo zajedno još od osnovne škole, zajedno smo sticali muzičko iskustvo, što kroz zajedničke, što kroz nastupe sa drugim ljudima. Svi članovi benda su sa radošću prihvatili da odsviramo tu svirku.

Princip: Formirani ste davne 1984. godine, odmah nakon prvog razdoblja panka i novog talasa u Jugoslaviji… Kako iz ovog ugla gledate na to vreme i same početke NBG-a? Čime ste bili inspirisani da pokrenete bend?

Vlada: Bend su 1984. god. osnovali Sisa i pokojni Mališa, kao klinci pankeri koji žele nešto da kažu i to podele sa svojom generacijom. Što se tog vremena tiče, imali smo dobre uzore, generaciju pre nas koja je već svirala i na čijoj muzici smo odrasli, a ubrzo su ljudi iz iste punk ekipe osnovali bendove: Totalna Destrukcija, Pouka, Tutto Colori…

Princip: U toj prvoj fazi niste zabeležili nijedno studijsko izdanje. Zašto vam je trebalo čak deset godina da se diskografski pokrenete? 

Vlada: U prvoj fazi postojanja benda (1984 – 1988), tri pesme su objavljene na kaseti nezavisnog slovenačkog izdavača ŠKUC. U pitanju je čuvena “Crna kaseta” sa koje je većina ljudi saznala za NBG, kao i za Totalnu Destukciju, Tutto Colori i DR Martens, koji su bili na istoj kompilaciji.

Princip: Kad smo kod diskografije, snimili ste dva albuma: „NBG 1“ i „Pesma uz batine“, dok je 2003. izašla kompilacija „Socijalna distorzija“. Negde sam pročitao da ste planirali izdavanje i live albuma, ali i da je to propalo zbog problema sa izdavačem. Takođe, interesantno da vam je album „Pesma uz batine“ izašao pod okriljem „Siti rekordsa“… Odakle saradnja sa tom kućom, kada znamo da su oni uglavnom izdavali pop muziku?

Vlada: Sredinom devedesetih, na Mališinu inicijativu, bend nastavlja sa radom i snima prvo samostalno izdanje za ITMM, čiji izlazak Mališa, nažalost, nije dočekao. Tada su Sisa, Kara i Vlajsa pozvali mene da ga zamenim, jer je njegova želja bila da bend postoji i svira. S obzirom da sam svirao u bratskom bendu Totalna Destrukcija, te da sam Mališu za bubnjevima menjao i ranije kada on nije bio u mogućnosti da svira, kao i činjenica da Kara, Vlajsa i ja sviramo zajedno još od osnovne – izbor je logično pao na mene. Počeli smo da sviramo promovišući prvo izdanje, a ubrzo je došlo i do drugog, za izdavača City Records (u okviru svog R’n’R izdanka Urban Rock Music), koji je tada, takođe, objavio albume Električnog orgazma, Kazne za Uši, Love Hunters-a, 357… Moram da napomenem da smo pre ponude da izdamo za njih, materijal nudili izdavačkim kućama koje su se bavile izdavanjem rokenrol i alternativne muzike, kao što su Metropolis, B92 i mnogi drugi, ali niko od njih nije bio zainteresovan da izda naš album. Tole (Oktobar 1864, Braca Left), tadašnji urednik za rokenrol odsek City-a, i mi, stupamo u kontakt i tako dolazi do tog izdanja. Tada je dosta ljudi to osudilo, kao “prodali ste se” i te fore… Ne želim da se pravdamo, jer nemamo zbog čega, ali, čisto da se zna – nikakve novce za to izdanje nismo dobili, sem za studio, producenta i spot (što je normalno), a smatrali smo da ako izdamo za njih i deluješ iznutra… možda će stvari krenuti nabolje za muziku uopšte, a tako su mislili i ostali bendovi koji su izdali za istog izdavača. Činjenica je da su bendovi poput Ramones, Sex Pistols, The Clash i da ne nabrajam dalje, takođe izdavali za poznate izdavačke kuće koje su prvenstveno okrenute ka pop muzici. Inače, album (“Pesma uz batine”) doštampavan je dva puta i bez obzira na sve osude, ljudi su ga kupovali i slušali. Međutim, spot i reklamu za album, ubrzo posle puštanja na tv-u su zabranjeni, a druge televizije nisu htele da ga emituju iz razloga gore navedenih (njima na dušu). Video sam da su čak obrisali naš nastup i sa video snimka iz Doma omladine, gde smo svirali ispred G.B.H. i otprašili jedan od najboljih koncerata (takođe, na dušu onome ko je to obrisao). Ko taj album poseduje, ljubomorno ga čuva i rado sluša, što je ipak najbolji pokazatelj da li je to bio pravi potez ili ne. Muzika je ostala i ljudi je slušaju. Poslednji album “Socijalna distorzija” je izašao samo u elektronskom obliku tj. nikada nije objavljen na nosaču zvuka. To je kompilacija snimaka uživo iz KST-a, SKC-a i još nekih koncerata.

Princip: Koliko pratite muziku danas u Srbiji? Da li postoje bendovi koji su doneli nešto novo na muzičku scenu u ovom milenijumu? 

Vlada: Scena u Srbiji danas je okrenuta muzici koja se, uglavnom, dodvorava publici (čast izuzecima i dinosaurusima). Novi bendovi najviše koketiraju sa elektronikom ili starim noise i new wave bendovima, sa bačenim akcentom na lake pop note.

Princip: Najviše vas raspoznajemo po pesmama o ženama i pivu… Kakvo je vaše mišljenje o politički angažovanoj panku? 

Vlada: Nažalost, mnogi bend poznaju samo po dve-tri šaljive pank pesme, kao što su “Marijana”, “Industrija piva”, “Šlogirani testisi”, a glavna tematika svakog ozbiljnog punk benda (za kakav nas smatram) je, naravno, zasnovana na angažovanosti, socijalnim i svakodnevnim temama, kao i antisistemskim, antiglobalističkim, temama o otuđenosti čoveka… što je Sisa u svojim tekstovima za “Zid”, “Nikad kao svi”, “Hoću da budem sam”, “Da li sam jedini”, “Anarhija”, “Prodane duše”,”Želja” itd. Fenomenalno opevao i otpevao.



Princip: Na kraju, ono što najviše interesuje naše čitaoce… Da li je predstojeća svirka najava definitivnog povratka ili je u pitanju samo privremeno okupljanje? 

Vlada: Što se tiče predstojeće svirke, mi je sa nestrpljenjem očekujemo posle petnaest godina. A šta ćemo dalje… videćemo.


Intervju pripremili Darko Miletić i Dejvid

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi

Previous
Next Post »