Piše: Emir Dervišefendić
Čitam kako je vlast konačno odlučila
da obznani veliki broj sumnjivih privatizacija i krene sa rasvjetljavanjem počinjenih
lopovluka i marifetluka, ali mi odmah pada u oči jedna stvar: ne kaže i sa oduzimanjima
i rigoroznim kažnjavanjem. Fino od vlasti, rekoh, i bilo je već vrijeme, baš da
vidimo šta će biti. Medjutim, zapitam se, otkud baš sada takva akcija? Ali, i
odgovor je odmah tu: idu izbori i treba situaciju malo zakuhat', dati narodu na
znanje da je , eto, i vlast došla pameti, postala svjesna da nekim stvarima
treba stati ukraj, pa na taj način ubrat', ako ništa drugo, a ono malo
predizbornog raspoloženja javnosti, koje će, kada za to dodje vrijeme, je li,
biti pretočeno, odnosno konvertovano u glasove koji će tzv. eliti omogućiti
ostanak na masnim konvertibilnim pozicijama.
Prisjećam se takvih akcija od prije
više godina, članke o njima brižljivo sam skupljao i sačuvao. Čitam neke. Revizori,
kaže, pročešljali dokumentaciju firme XY. Pa, onda firme Ž.G. i tako dalje. Vidi
se, radili su oni i ranije svoj pos'o, nema šta. I negdje predavali izvještaje.
Ali, onda dolazim i do onog, kod nas već poznatog i uobičajenog: i pored
nedostataka utvrdjenih revizijom, ustanovljenih milionskih šteta i nestanka
miliona markica, te dokazanih zloupotreba službenih dužnosti od strane
rukovodstva firmi i njihovih nadzornih odbora, naročito od strane E.E.,K.K. i
Ž.Ž., nisu utvrdjeni, tj.nisu se stekli pravni osnovi za procesuiranje. To samo
kod nas ima. Očekivano ništa. Duplo golo. Samo se češljalo i friziralo, a onda
sve pojela maca. Važno je da je napravljena revizija, je li, a za ostalo, za
logičnu završnicu, ko te pita. Sve me podsjetilo na jedan stari vic, kaže, dva
drugara u šetnji nabasala na pseći izmet. Kaže prvi, bi li poj'o to za deset
markica? Kako da ne, kaže drugi i pojede produkt pseće probave, naravno, uze i
deset markica. A bi li ti to isto uradio, upita onda prvog. Naravno, reče prvi,
uze nazad deset markica i pojede slijedeći pasji produkt na koji su naišli. Šta
uradismo, upita drugi, ti pojede ono, ja ga pojedoh, ali niko ništa ne zaradi.
E, al' smo zato napravili promet!- sav sretan odgovori prvi. Tu mu taj promet
dodje kao i pomenuta revizija.
Razmišljam o svemu i hvata me huja. Na
takav način nikad se neće pohvatati i pred sud izvesti lopovi, kriminalci,
tajkuni i ostala družina što opljačkaše ovu zemlju i njene resurse, a radni
narod ubogalji. Mnogo toga mi je tu sumnjivo, nisu tu čista posla, kažem, pa
nije moguće da od silnih revizija ni jedna ne završi na sudu! Moram ja vidit'
šta je na sonu i ko stoji iza svega toga.
Prilika mi se ukazala veoma brzo.
Saznao sam preko svojih kanala da vlast uskoro objavljuje natječaj za izbor
revizorske kuće za posao revizije privatizacije jedne firme, saznao sam i koje.
Kao vlasnik poznate revizorske kuće, sa iskustvom i referencama, prijavio sam
se na natječaj i dobio posao. Sad ću ja to napravit kako treba, rekao sam. Pogotovo
što sam znao koju firmu treba pročešljati. Poznata i velika firma koju nije mog'o
pokrast' niko sitan i bez debelog zaledja, bilo vlasti, bilo pasivnih sudskih
organa. Ovo će biti poslastica, hit, rekao sam i sa ekipom prionuo na posao.
Stvari su bile toliko očigledne, da revizija skoro nije ni bila potrebna. Prisjetio
sam se izvještaja o uništavanju predmetne firme koje se dogadjalo maltene
javno, pred očima svih nas, znalo se i ko su oni koji su tu firmu raskrčmili i
doveli na prosjački štap. Strava jedna, šta se radilo, rekao sam, ali, ovo će biti
lako, tu ću bez dima istjerat' jazavca! Proglasit' će me herojem, a nadležni neka
onda dalje rade svoj posao.
Reviziju sam završio sa više od
hiljadu strana kucanog materijala, sa imenima i dokazima jedan kroz jedan. Da
vidim ko će se sada izvući. Ako se, pak, to desi, zakleo sam se, ostaviću se
revizije i otići da berem ljekovito bilje po
našim planinama. No, siguran sam da ništa od branja biljki neće biti, jer, izvještaj je detaljan, nadasve
jasan i pun neoborivih dokaza sa iskazima svjedoka. Lijepo, rekao sam suradnicima,
zahvalio im i dao kratak odmor. Onda sam još jednom pogledao cijeli izvještaj.
Jesam češljao, nema šta. Šta češljao, pročešljao. Unaprijed sam se radovao činu
predavanja izvještaja, te onome što bi logično trebalo da uslijedi: pokretanju
optužnica, novinskim člancima i buri u javnosti. Popio sam pivo i otišao na
više nego zasluženi počinak.
Jutro je osvanulo lijepo, bez ijednog
oblačka. Otpio sam prvi gutljaj mrke, onda se oglasio telefon. Da, javio sam
se, revizorska kuća ta i ta, da, ja sam, hvala na pitanju dobro sam, o, pa to
ste vi, kako ste, kako zdravlje, da...raduje me, izvještaj pitate...naravno, gotov
je, šta kažete, neka pričeka? Da, jesam, obavio sam temeljito češljanje..., šta
kažete, imam lijepu dječicu i još ljepšu suprugu, da ih dobro čuvam,
da...naravno...hvala...aha, tačno je, i dozvola za rad mi uskoro ističe...dobro,
znam da je debela procedura za produženje važnosti, kako da ne, naravno, uradiću
dočešljavanje i dati svemu potpuno novu frizuru, naravno, niko neće moći
skontat' o čemu se radi, pa i mene su roditelji kad sam bio mali znali tako
sredit', počešljat' i udarit' novi friz, da me na ulici niko nije mog'o
prepoznat', molim vas, budite bez brige...
Izvadio sam izvještaj i u par dana udario
mu novu frizuru. Ni nalik na onu prvu. Sad sam ne samo češljao i udarao mini-valove
i pramenove, nego i rezao, skraćivao, dodavao, oduzimao, sjeckao k'o sjeckani
burek. Onda sam sve to poslao naručiocu revizije, pripremio planinarsku opremu
i zovn'o jarana Zdravka.
- Spremi se, idemo u planine brat'
ljekovito bilje.
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon