Cojones - Resonate [recenzija]

Cojones - "Resonate"
Released: 2016.
Label: PDV records
Genre: desert/stoner rock
Review: Tihomir Škara

Dosta sam izdanja preslušao sa PDV etikete, i ni jedno do sada nije izneverilo. Možda početak deluje kao da sam naišao na izuzetak, ali varate se. Od novembra do sad preslušavam novi album benda Cojones, svaki put u žurbi i nikako da sednem i ljudski preslušam album i napišem recku. Upravo je taj trenutak došao.

Nakon deset godina aktivnog i plodnog rada, za ovu ekipu Resonate, kao treći album, predstavlja cornerstone njihove trenutne karijere. Na prvih par slušanja biće vam malo teže da svarite u pitkost njihov distinktivni stoner/desert rock koji se ne drži pravila i okvira, ali nakon više okretanja ploče, stvari će se bez imalo muke postaviti na svoje mesto. Resonate je, u biti, jednostavan album – ekipa vozi svoje žestoke fuzzy distorzije, bubnjevi su obogaćeni šamanskim ritmovima, agresivni i rastresiti, a vokal poseduje željenu preteranu sandpaper notu, žestok i istrugan od kvalitetnog burbona, baš onakav kakav je falio mnogim izdanjima sličnog stila. Povremeno se u zvuku jave psihodelični momenti, teško uhvatljivi ritmovi i rifovi koji srljaju u fraktalnost, rađajući se sami iz sebe. Kada se na to dodaju omamljujući timpani i bongosi, duboki i metalizovani zvuci baseva i istočnjačke melodije, ostaje vam samo da u glavi zamišljate Kohovu pahulju (ili nešto još luđe iskopajte) koja će vas dodatno omamiti i ubaciti u odgovarajuće stanje za potpuni užitak ovog zvuka.

Što se lirskog dela tiče, ekipa peva o knjigama koje još nisam pročitao, tako da se na tom delu ne bih preterano zadržavao. Primetim hermeticizam i zaokruženost tekstova, kao i svestrani pristup njihovom nastajanju, ali ću detaljno analiziranje ostaviti za vaše individualno slušanje.

Posmatrajući album kao celinu, mogao bih ga okarakterisati kao polu-konceptualni, jer se uglavnom drži slične niti kroz svoj tok. Što se muzičkog aspekta tiče, od početka do kraja tempo je jasno ustanovljen, tako da ćete se u trenutku naglo prekinute meditacije zapitati kako je tako brzo prošao i moraćete još jednom da ga okrenete. Mix je neverovatan, naglašena je grubost, totalno se oseti neki 70’s stil uz vrlo vešto izbalansirane bass pratnje koje opasno gruvaju kada album odvrnete do daske (na obostranu radost vašu i vašeg komšiluka).

Po ko zna koji put, izdavač i bend ukrstili su profesionalne snage i znanja i doneli publici i sceni još jedan zaista odličan album. Meni je lično trebalo dosta vremena da se potpuno posvetim ovom materijalu, zbog čega se i javno izvinjavam ekipi iz PDV-a, ali pored toga mislim da ovakve i slične albume treba ostaviti duže vremena da dobro sazre, i onda ih slušati, što bi vinski entuzijasti rekli - u punom bukeu. 

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi