Kako je mural postao kural

Tokom jučerašnjeg dana, 16. marta, u Novom Sadu odigrao se nesvakidašnji i nenajavljen događaj. Naime, ekipa molera je uz pomoć građevinske mehanizacije dobila nalog da ukloni dobro poznat mural koji se nalazi na samom izlazu iz Zmaj Jovine ulice, tj. u prolazu ka Ribljoj pijaci. 

Mural prikazuje crnu dvoglavu figuru, koja u jednoj ruci drži knjigu, a u drugoj konce pod kojima je bela marionieta, dok crvena figura postavljena kraj bele, drži makaze i kanap kojim podvezuje noge crnoj figuri. Kako sam Remed, slikar ovog murala kaže: "Ovaj mural za mene predstavlja odnos između čoveka i velikih sila moći koje upravljaju svima nama, kao i simbol oslobađanja čoveka od njih". 

Već davne 2012. pokrenuta je inicijativa da se mural ukloni, ali su se građani izborili i isti je ostao netaknut. Ali igrom slučaja, ili političkim igrarijama pred predstojeće izbore, mural je sasvim tiho, nenajavljeno, čak volšebno uklonjen. Namestiću kratku paralelu: nakon Trampove pobede, naglo je porasla prodaja Orvelove “1984”. Tako mi i ovaj put na um padaju samo dva pojma: Vinston Smit i Ministarstvo istine. Naše je Ministarstvo istine zadužilo poslušnog Vinstona da ukloni mural sa vrlo jasnom porukom, dok će u skorijoj budućnosti osvanuti kakva dijametralna umetnička forma koja će proste podanike ubediti da mural nikada nije ni postojao, da to što je prikazivao se nikada nije ni dešavalo.

Ali, osvešćen građanin ne da tek tako lako na sebe. Preko noći su uklonili mural, preko noći je Čovek i odgovorio. Na sveže okrečenoj fasadi, osvanuo je, ništa više, nego skoro desetometraški kurac. Kurac ovde pokazuje kako pomenuti prosečan, osvešćen građanin odgovara na represiju države i njenih sledbenika Vinstona. Građanin ne poteže za agresivnim sredstvima bilo kakvog tipa, ali takođe ne ispoljava ni pasivnu agresiju u vidu nemih protesta i virtuelnog isterivanja pravde (kao ja sada ovde), već jednostavno dovodi u život onu staru srpsku - džaba ste krečili, dok im Kenda Kolor autolakom iscrtava desetometrašku kurčinu na sveže ofarbanoj fasadi. Nacrtani organ predstavlja jasnu, jednostavnu, prostu i vanvremensku poruku koju Čovek upućuje svom agresoru – od mene možeš da dobiješ samo kurac…

…a za ostalo ćemo da se dogovorimo, što bi Dragče rekao.

Tribina: Fotografija i njene prateće pojave

U utorak 28. marta, biće održana tribina pod nazivom "Fotografija i njene prateće pojave" u multimedijalnoj sali Višera.

"Fotografija i njene prateće pojave" je tribina posvećena ljubiteljima fotografije i biće reči o Fotošopu, fotografiji u medijima, analognom i digitalnom, šta znači biti fotograf u Srbiji...

Na tribini će učestvovati:

Profesor Aleksandar Kajević, predmetni profesor na Tehnikama snimanja slike, Televizijskim kamerama i Digitalnim multimedijama,

Marko Ristić. dugogodišnji fotograf i glavni odgovorni urednik najčitanijeg domaćeg muzičkog portala Nocturne magazine,

Nikola Cvetković, diplomirani dizajner,

Tribina će se održati u multimedijalnoj sali (Sala desno) Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija.

Ispod pogledajte plakat, kao i lokaciju Višera.

E V E N T

Humoreska: Frizura

Piše: Emir Dervišefendić

Čitam kako je vlast konačno odlučila da obznani veliki broj sumnjivih privatizacija i krene sa rasvjetljavanjem počinjenih lopovluka i marifetluka, ali mi odmah pada u oči jedna stvar: ne kaže i sa oduzimanjima i rigoroznim kažnjavanjem. Fino od vlasti, rekoh, i bilo je već vrijeme, baš da vidimo šta će biti. Medjutim, zapitam se, otkud baš sada takva akcija? Ali, i odgovor je odmah tu: idu izbori i treba situaciju malo zakuhat', dati narodu na znanje da je , eto, i vlast došla pameti, postala svjesna da nekim stvarima treba stati ukraj, pa na taj način ubrat', ako ništa drugo, a ono malo predizbornog raspoloženja javnosti, koje će, kada za to dodje vrijeme, je li, biti pretočeno, odnosno konvertovano u glasove koji će tzv. eliti omogućiti ostanak na masnim konvertibilnim pozicijama.

Prisjećam se takvih akcija od prije više godina, članke o njima brižljivo sam skupljao i sačuvao. Čitam neke. Revizori, kaže, pročešljali dokumentaciju firme XY. Pa, onda firme Ž.G. i tako dalje. Vidi se, radili su oni i ranije svoj pos'o, nema šta. I negdje predavali izvještaje. Ali, onda dolazim i do onog, kod nas već poznatog i uobičajenog: i pored nedostataka utvrdjenih revizijom, ustanovljenih milionskih šteta i nestanka miliona markica, te dokazanih zloupotreba službenih dužnosti od strane rukovodstva firmi i njihovih nadzornih odbora, naročito od strane E.E.,K.K. i Ž.Ž., nisu utvrdjeni, tj.nisu se stekli pravni osnovi za procesuiranje. To samo kod nas ima. Očekivano ništa. Duplo golo. Samo se češljalo i friziralo, a onda sve pojela maca. Važno je da je napravljena revizija, je li, a za ostalo, za logičnu završnicu, ko te pita. Sve me podsjetilo na jedan stari vic, kaže, dva drugara u šetnji nabasala na pseći izmet. Kaže prvi, bi li poj'o to za deset markica? Kako da ne, kaže drugi i pojede produkt pseće probave, naravno, uze i deset markica. A bi li ti to isto uradio, upita onda prvog. Naravno, reče prvi, uze nazad deset markica i pojede slijedeći pasji produkt na koji su naišli. Šta uradismo, upita drugi, ti pojede ono, ja ga pojedoh, ali niko ništa ne zaradi. E, al' smo zato napravili promet!- sav sretan odgovori prvi. Tu mu taj promet dodje kao i pomenuta revizija.

Razmišljam o svemu i hvata me huja. Na takav način nikad se neće pohvatati i pred sud izvesti lopovi, kriminalci, tajkuni i ostala družina što opljačkaše ovu zemlju i njene resurse, a radni narod ubogalji. Mnogo toga mi je tu sumnjivo, nisu tu čista posla, kažem, pa nije moguće da od silnih revizija ni jedna ne završi na sudu! Moram ja vidit' šta je na sonu i ko stoji iza svega toga.

Prilika mi se ukazala veoma brzo. Saznao sam preko svojih kanala da vlast uskoro objavljuje natječaj za izbor revizorske kuće za posao revizije privatizacije jedne firme, saznao sam i koje. Kao vlasnik poznate revizorske kuće, sa iskustvom i referencama, prijavio sam se na natječaj i dobio posao. Sad ću ja to napravit kako treba, rekao sam. Pogotovo što sam znao koju firmu treba pročešljati. Poznata i velika firma koju nije mog'o pokrast' niko sitan i bez debelog zaledja, bilo vlasti, bilo pasivnih sudskih organa. Ovo će biti poslastica, hit, rekao sam i sa ekipom prionuo na posao. Stvari su bile toliko očigledne, da revizija skoro nije ni bila potrebna. Prisjetio sam se izvještaja o uništavanju predmetne firme koje se dogadjalo maltene javno, pred očima svih nas, znalo se i ko su oni koji su tu firmu raskrčmili i doveli na prosjački štap. Strava jedna, šta se radilo, rekao sam, ali, ovo će biti lako, tu ću bez dima istjerat' jazavca! Proglasit' će me herojem, a nadležni neka onda dalje rade svoj posao.

Reviziju sam završio sa više od hiljadu strana kucanog materijala, sa imenima i dokazima jedan kroz jedan. Da vidim ko će se sada izvući. Ako se, pak, to desi, zakleo sam se, ostaviću se revizije i otići da berem ljekovito bilje po  našim planinama. No, siguran sam da ništa od branja  biljki neće biti, jer, izvještaj je detaljan, nadasve jasan i pun neoborivih dokaza sa iskazima svjedoka. Lijepo, rekao sam suradnicima, zahvalio im i dao kratak odmor. Onda sam još jednom pogledao cijeli izvještaj. Jesam češljao, nema šta. Šta češljao, pročešljao. Unaprijed sam se radovao činu predavanja izvještaja, te onome što bi logično trebalo da uslijedi: pokretanju optužnica, novinskim člancima i buri u javnosti. Popio sam pivo i otišao na više nego zasluženi počinak.

Jutro je osvanulo lijepo, bez ijednog oblačka. Otpio sam prvi gutljaj mrke, onda se oglasio telefon. Da, javio sam se, revizorska kuća ta i ta, da, ja sam, hvala na pitanju dobro sam, o, pa to ste vi, kako ste, kako zdravlje, da...raduje me, izvještaj pitate...naravno, gotov je, šta kažete, neka pričeka? Da, jesam, obavio sam temeljito češljanje..., šta kažete, imam lijepu dječicu i još ljepšu suprugu, da ih dobro čuvam, da...naravno...hvala...aha, tačno je, i dozvola za rad mi uskoro ističe...dobro, znam da je debela procedura za produženje važnosti, kako da ne, naravno, uradiću dočešljavanje i dati svemu potpuno novu frizuru, naravno, niko neće moći skontat' o čemu se radi, pa i mene su roditelji kad sam bio mali znali tako sredit', počešljat' i udarit' novi friz, da me na ulici niko nije mog'o prepoznat', molim vas, budite bez brige...

Izvadio sam izvještaj i u par dana udario mu novu frizuru. Ni nalik na onu prvu. Sad sam ne samo češljao i udarao mini-valove i pramenove, nego i rezao, skraćivao, dodavao, oduzimao, sjeckao k'o sjeckani burek. Onda sam sve to poslao naručiocu revizije, pripremio planinarsku opremu i zovn'o jarana Zdravka.

- Spremi se, idemo u planine brat' ljekovito bilje.

DREDDUP slavi 20 godina i poklanja kompilaciju!

Povodom dvadeset godina postojanja, i kao zahvalnost svim fanovima i prijateljima koji tokom godina podržavaju i prate bend DREDDUP, bend je uradio jednu kompilaciju od trideset pesama iz svih "etapa". Pesme su pažljivo birane i pažljivo slagane tako da predstave jasan presek dvadeset godina rada benda.

Strana A sadrži bendovske pesme i pesme po kojima ljudi najviše poznaju dreDDup  - čitaj: strana za vruć seks i lomljavu stana.

Strana B sadrži eksperimentalnije radove koji su tokom godina bili podloga za filmove, pozorišne predstave i experimentalne video radove - čitaj: strana za preispitivanje sebe i gubljenje svesti.

Ova kompilacija je uvod u "20 godina buke" turneju koja kreće u aprilu ove godine i za koju se bend uveliko priprema. U planu su celovečernji koncerti na kojima će se svirati kako stare tako i potpuno nove pesme.

Kompilaciju možete skinuti potpuno BESPLATNO klikom na ovaj link: 
https://www.mediafire.com/?jvr3lyg6j494lmu

Uživajte i hvala još jednom što ste uz ovaj bend toliko godina!

Nenad Gvozdić CW2: "Linije"

Postoje one koje sami sebi postavljamo, a takođe i one koje nam se nameću. Slabi i lenji zovu ih zidovima, ali su to ipak samo linije. Granice, uslovno rečeno. Problem kod prvih smo mi sami, dok kod ovih drugih, ljudskost ovekovečena pohlepom svojstvenom jedino našoj vrsti. Kod oba modela je zajedničko to da mogu biti vezane za moral, karakter i potrebe. 

Rođenjem smo postavljeni između dve linije, među naših roditelja zasluženu ili nasleđenu poziciju. Budemo savetovani da se krećemo među njima, ali nas priroda i potajna želja obazrivih ali i pohlepnih nam roditelja tera da pređemo ovu ispred u našoj generaciji čime bi narednoj ponudili višu startnu poziciju. Dobijamo informacije da uvek imamo u vidu situaciju oko sebe, da ne rizikujemo, da budemo podli baš kao i drugi što su i lagano druge guramo u polje ispod, iza leđa nam linije. Da! Govorim o malom čoveku, večnom pripadniku nikada postojeće srednje klase, čoveku koji se samo rađa otvorenih očiju a živi i umire iza samopostavljene ili nametnute mu magle.

Zamislite jednog psa koji obilazi svoju teritoriju svakodnevno, ponjuši je, zapiša i vrati se svom domu. Da taj pas to čini tajno bilo bi razumljivo da pojma nemamo, međutim njega u šetnju svakodnevno izvodi njegov „najbolji prijatelj“, čovek. Ono što je mogao veoma brzo da shvati je to da isto to žbunje, iste te bandere i isto to drveće pas njuši i popišava ponovo i ponovo, svestan toga da isto to čine i drugi pripadnici njegove vrste. Čovek, pohlepan i nedojebiv zapiša svoje i uporno ga brani i od sebe samog, spreman da pogine, spreman da ga nema, a popišano da ostane samo njegovo. Ispred ove linije cilja tom malom pripadniku „srednje klase“ tumaraju neki drugi bolidi, uzori ovima u polju ispod linije. Uglavnom su to „ugledniji“ pripadnici naše vrste. „Obrazovaniji“ i sakriveni iza uniformi koje samo pripadnici klase ispod vide. Imaju bolju poziciju ali je slabije i brane. Redovno zapišavaju svoje teritorije i manje se obaziru na mogućnost preotimanja iste. Shvataju kako one ispod i njihove težnje tako i one ispred i kako ugoditi njima. Ne, ni oni nisu „srednja klasa“. Sa pozicije koju ovi imaju, lako se prelazi na polje ispred jer je već podosta naučeno, ali sa iste te pozicije se lako i pada ukoliko se usredsređeno ne koketira kako sa klasom ispred tako i sa klasom ispod. Klasa ispred treba znati da joj se može biti od koristi ukoliko vas prigrli, a klasi ispod treba dati do znanja da joj se može pomoći da bude uvučena u vašu ali bez da joj se pominje da joj ustupate mesto zbog prelaska u klasu gore. U suprotnom vam neće duvati u leđa jer su pripadnici te izvikane „srednje klase“ najbedniji, najsebičniji i najljubomorniji stvorovi koji hodaju ovim svetom. Na sledećoj liniji nailazimo na zaista obrazovane i vredne pripadnike naše vrste. Na prvi pogled oni su ono čemu treba težiti, međutim... Genska veza ih jebe. Neki od njihovih prethodnika u naslednoj lozi je preskakao linije k’o devojčice lastiš, pa ovoga to ganja i mori. Unutra je svestan svoje malenkosti dok izvan blista u svom veličanstvu. Ovi ispod vide njegovu spoljašnost dok oni ispred njegovu unutrašnjost. Sa te pozicije se najlakše pada a najteže ide nagore. Ovi odozgo ih već ne primećuju a oni odozdo tek ih neće primećivati.

I naravno, dolazimo do onog polja kome se sa razlogom zavidi. Moć! Pripadnici ovog polja su čistači polja ispod, ali samo polja ispod jer ono ima veze sa svetom koji ovoj klasi daje vetar u jedra. Oni ubijaju iz dosade ili tek zbog zabave. Lovci na retke životinjske vrste i oni koji će samo uperiti prstom na pogrešne u vrsti kojoj mi pripadamo, a posao ćemo već sami završiti. To je klasa koja ne gleda vesti već ih stvara. To je klasa koja sme i može jer joj je dozvoljeno. Bogovi? Ne. Nisu. To su još uvek ljudi, ali s tim da oni nisu žrtve kulturalnih i drugih nasleđa koja nas muče. To su ljudi izvan sistema. Izvan merila. Izvan vidika. Naravno da takve niste sreli na ulici. Sad bar znate zašto je to tako. Naravoučenije je da ono što mi bi oni već mogu. Pomenuo sam ovde tek nekoliko klasa koje tumaraju tu i tamo po mojoj „avliji“ kao rezultat toga da hodam otvorenih očiju i svesti, ali postoji još mnogo drugih linija koje namerno ili slučajno nisam napomenuo. Među određene linije nas ne stavlja odnos prema i sa određenim, već naša volja. Možete, ako smete, tumarati po većini napomenutih polja, posmatrati naopakosti članova istih i ostajati potpuno po strani, imati samo svoj svet. Verovatno se to zove „socijalna nepodobnost“ ili pred odstrel „sociopatija“. 

Bilo kako bilo neki još uvek hode. Svesni. Možda ste se priupitali ima li dalje od poslednje pomenute klase? Ima. Evo primera: Po statističkim podacima iz 2010. godine, 388 osoba su bili vlasnici polovine svetskog kapitala. Međutim, po istraživanjima iz 2015, samo 62 osobe! Ako se nekada priupitamo ko nas ustvari ima, iskorištava, jebe, možemo pomisliti na nekog od tih ljudi ili da smo jednostavno sa druge polovine planete.

Nenad Gvozdić CW2

10 razloga zašto je muzika bitna

1. Možeš da pitaš ljude koju muziku slušaju i nakon toga 45 minuta da pričaš o tome šta ti slušaš i zašto je to jebeno kul.

2. Možeš da odeš kod nekoga, da otvoriš Jutjub, kažeš "e, slušaj ovo" i da gledaš pola sata u njihovu facu dok oni izbegavaju da ti kažu da je sranje.

3. Možeš da plačeš uz Rođu Raičevića, a da drugi ne misle da si pička.

4. Možeš da odvrneš muziku do daske kada ti riba dođe u garsonjeru od 15 kvadrata, a tebi se prisere.

5. Možeš u gradu da kažeš nekome ko smara da ga ne čuješ od muzike.

6. Možeš u 2 ujutru da uzvratiš udarac komšiji iznad koji u sedam ujutru ima želju da tvoj i njegov stan postanu dupleks.

7. Možeš da pustiš četničeke pesme kada obećaš da nećeš da spominješ Krajinu, konjušare i Jasenovac celo veče jer drugarici dolazi drug iz Hrvatske kojeg je upoznala na Egzitu.

8. "Ma nisam popio 5000, sigurno sam nešto dao muzici".

9. Možeš da se praviš da voliš muziku koju voli devojka koja ti se sviđa.

10. Možeš da kažeš ljudima da ne razumeju dubinu Bajaginih tekstova i da se zbog toga osećaš superirorno.

Nemanja Hadži Tomović