Alternativni bend NORD najavljuje prvi album!

U vremenima dezorijentacije i nesigurnosti, barem nam glazba može pružiti izlaz iz izgubljenosti u soničnoj divljini. Četveročlani bend Nord to će i dokazati svojim debitantskim albumom Play Restart koji izlazi putem Geenger Recordsa, 21. travnja (aprila) 2017. godine.

Album će biti dostupan na vinilu i CD-u u distributivnoj mreži Rough Tradea za tržište Njemačke, Austrije i Švicarske, te Sonic Rendezvousa u zemljama BeNeLuxa, dok će se PDV pobrinuti za regionalni teritorij. Digitalno će biti dostupan na svim vodećim streaming i download servisima.

Prednarudžbe su moguće putem webstranice music.nord.band.

Sjeverom, kao točkom orijentacije onima koji se osjećaju izgubljeno u svojoj svakodnevnoj monotoniji i predvidljivosti Nord izražava pozitivan stav prema životu i glazbi svojim prvijencem koji predstavlja takozvani "novi početak". Istu stvar se Nord usuđuje napraviti kroz svoj prvi album: Pjevač Mihael Prosen (ex-Father) i gitarista Vedran Vučković (ex-Unlogic Skill) već se mogu smatrati veteranima hrvatske rock/metal scene, dok ostali članovi benda donose novije utjecaje na zvuk benda.

Snažan, izravan i jednostavan - Nord slijedi svoj glazbeni put: moćni gitarski riffovi i emocionalni tekstovi donose pjesme poput melankolične So Alive (I need you more than desert needs the rain) ili mistične Shadows. Nordova ideja rock glazbe zasnovana je na konceptu beskonačne kreativnosti i upravo zbog toga ruši žanrovska očekivanja: utjecaji benda protežu se od hard rocka, grungea do popa i eksperimentalne glazbe.

Dizajn albuma osmišljen je od strane hrvatskog umjetnika Ive Matića koji je dizajnirao apstraktne magnetne kompozicije kako bi vizualno što bolje dočarao jedinstveni zvuk benda. Upravo to Play Restart čini sjajnom zvijezdom glazbene galaksije u vremenima kada glazba teško dopire do slušatelja.

Franolić & Ćulap & Jovanović - Put [recenzija]

Franolić & Ćulap & Jovanović - "Put"
Released: 2016.
Label: Geenger records
Genre: world music/etno
Review: Tihomir Škara

Instrumentalni albumi su često „teški“ za slušanje, jer im po rečima kritičara – fali tekst. Još ako su takvi albumu u žanru world music-a, jazz-a i balkanskog/istočnog etno zvuka, onda postaju još kompleksniji i teži za slušanje od strane prosečnog slušaoca. Ali ako se takav slušalac upusti na egzotični put ka istoku, stvari postaju manje bolnije.

Trio bend pod nazivom Franolić & Ćulap & Jovanović krajem prošle godine izdao je drugi album Put, koji sadrži deset instrumentalnih numera koje kombinuju tradicionalne turske i balkanske ritmove sa jazz ritmičnošću i harmonijama usne harmonike. Pesme odišu odmerenom sentimentalnošću i toplinom, melodije govore o neprežaljenosti, zavičaju, prošlosti, osunčanoj zemlji. Ud i tar (tradicionalni arapski žičani instrumenti, nalik gitari) povremeno smenjuju usnu harmoniku i predstavljaju drugu stranu emocije, javljaju se ozbiljno i odmereno, dok tarabuka i perkusije u pozadini vode svoju priču, kao stari ljudi na ulici čiji žamor ne zamire dok se kraj njih deca igraju, svađaju se, plaču i opet sve završavaju igrom. Perkusije se koraci napred, život. Kad se nazire okončanje borbe srca i razuma, ritam zaigra još temperamentnije i ponese pesmu dalje, ne da joj da stane. Na kraju jedna strana prevagne i svakako povređena ali ponosna, iznosi pesmu do kraja, uz blagu podršku ove druge, koja prihvata poraz. Time se jedan put završava, a drugi počinje.

Koliko sam shvatio i čuo, album je sniman na Fakultetu elektrotehnike i računarstva u Zagrebu, verovatno u nekom fakultetskom studiju ili učionici. Sve to se može čuti u zvuku koji je prirodno raspršen, koji zauzima svaki atom sobe u kojoj se nalazi. Zvuk je dosta sirov, tj. u prirodnom obliku, nema efekata ni peglanja, snimak dočarava pravu akustiku svakog instrumenta, nije bilo dodatnog ravnanja, pojačavanja ili smanjivanja instrumenata, pa tako nekad perkusije prirodno potonu ili visoki tonovi usne harmonike preuzimaju apsolutni prvi plan u zvuku. Kad se dobro usredsredite na zvuke, po neki ton bude promašen, zakačena druga žica, promašen udarac ili ton prebrzo bude prekinut, što je zapravo izuzetna stvar u muzici koja odaje utisak autentičnosti i iskrenosti u onome što se radi. Takve „greške“ čak stimulišu mozak pri slušanju muzike i čine zvuk još zanimljivijim, a utiču na smanjenje dosade.

Ako volite opuštajući world music, sa jasnom formom i tradicionalnim stilom zvuka i muziciranja, gde tri profesionalca vešto vežu svilene melodije bez pretencioznosti, ovo je onda zaista biser-album koji morate preslušati.

Consecration – Grob [recenzija]

Consecration – "Grob"

Released 15. 6. 2015.

Label: Geenger Records

Genre: Post Rock /Psychedelic Rock / Stoner Rock

Review: Desya Lovorov

Otvorena raka u mikroskosmosu duše

Zapitam se ponekad zašto nisam nikad recenzirao neki uradak Consecration-a, jer nude zaista nešto posebno, gledajući imidž, tematiku pa do samog zvuka benda. Ponosan sam što mogu da kažem da su iz Srbije, ali to ne mogu reći za domaće izdavače, jer očigledno nisu prepoznali njihov kvalitet; no, tu je hrvatska izdavačka kuća Geenger Records koja ih pomno prati i koja je izdala 2015. godine ovaj sjajni album u nekoliko formata. Imam čast da "Grob" slušam na vinilu, i osećaj je fantastičan.

Za one koji ne znaju rašta sam napisao silne hvalospeve, evo još: Consecration je progressive / stoner / atmospheric post-metal sastav iz Beograda, koji deluje više od 15 godina na sceni, tiho, nenametljivo, pažljivo izdavajući materijal koji se može meriti sa bendovima na globalnom nivou. Gledajući produkciju i aranžmane, koji su fino uklapani četiri (!) godine, i goste (Vlada Janković Jet i drugi), "Grob"-u zaista nema premca.

On je, zapravo, poslednji deo trilogije (među kojima su i odlični albumi "Cimet" i "Univerzum zna") koji zatvara jedno poglavlje, ali verujem da otvara neka nova prostranstva, koja će se pojaviti kad tad. Njihov izražaj harmonijski i žanrovski varira bukvalno iz pesme u pesmu, ne dozvoljavajući kalupljenje ni u kom trenutku. Ono što mi se dopada i od mene imaju duboko poštovanje jeste to što su tekstovi na srpskom jeziku! Retko ko se usudi da se udostoji da peva na maternjem jeziku, koji i sam obiluje finim i pogodnim rečnikom za ovu vrstu muzike. O liričkoj vrednoti i veoma poetičnim slikama koje stvaraju pažljivim slušaocima ću reći samo: genijalno. Zbog toga mi nadalje samo preostaje da finesiram i istaknem po neki detalj unutar samih numera, jer iskustvo slušanja Consecration-a ne bi trebalo olako ispustiti.

Sa pojavom i šmekom Vinsenta Prajsa, Vlada Džet je odrecitovao uvodne stihove u pesmi "Debeli leptir", obradovao me taj momenat lavkraftovštine (prizivanje Cthulhu-a iz "Necronomicona"), uz poneku deonicu trube i harmonike. Da, i baš su se fino uklopile u celu priču. Numere "Sheed" i "Ejmi 1983-2011-201-" svojom silinom i psihodeličnom efektivnošću razdiru i sabijaju svu raspoloživu energiju. Sve pesme karakteriše majstorsko prelivanje bržih i sporijih delova unutar njih – "Sheed" je naročito žustra, sa izraženim "metalskim" deonicama i delom u kom harmonika vodi glavnu reč, dok je "Ejmi..." sanjiva, ispresecana grubim fragmentima, intimnošću. "Sećanje na Ameliju" je dostojni omaž Miguelu Jobetu i temi koja je opštepoznata, naročito među frankofilskom publikom, gde su pokazali smisao za estetski lepim, time učvršćujući svoje artističke porive.

Naslovna numera je ostavila na mene najdublji utisak; malo je reći da me je toliko dirnula i naterala suze na oči i to govorim bez imalo srama. Tekstura pesme, prilično opora lirika, glavni gitarski solo – do kraja nabijeno emocijama, valjano se opraštajući od sveta i odlazak u raku. Poslušajte i uverite se sami.

Ne dozvolite da vas pokopaju, ni u životnom, ni u muzičkom smislu.

* Recenzija objavljena u 5. broju Principa >>>

Mighty Zazuum – Into the Unknown [recenzija]

Mighty Zazuum – "Into the Unknown"

Released 5. 7. 2015.

Label: Geenger Records

Genre: Alternative Rock

Review: Desya Lovorov

_____________________________

Teatralni put u nepoznato

Trud koji jedan bend uloži u svoj kompletan imidž zavisi od mnogo stavki. Ideje i koncepti koji se razlažu na mikroskopski sitne detalje, muzika koja se mora brižljivo gajiti radi sticanja što autentičnijeg izraza su samo neki od elemenata. Nekima to uspe, kroz dve-tri godine, nekima se sreća (pre)brzo osmehne, dok neki veoma originalni bendovi kroz našu "SFRJ" istoriju (iako zvuči otrcano) nisu uspeli mnogo da učine zbog sticaja okolnosti ili jednostavno to niko nije primećivao – dok nisu prošle dve-tri decenije, takoreći, pomalo kasno (da ne nabrajam).

Kad pominjemo autentičnost, ta reč me nije napuštala prilikom neprekidnog preslušavanja albuma "Into the Unknown" fantastičnog susedskog benda šaljivog, ali kriptičnog imena Mighty Zazuum. Kao i njihov amblem iz crtaća, magarac Zazuum, tvrdoglavo i pošteno nastoje da se ne osvrću za trendovima, ukoliko se njihovo psihodelično tretiranje zaostavštine post-metala i alternativnog / progresivnog roka u rasponu od šezdesetih godina prošlog veka do dvehiljaditih može i nazvati trendom. I ne, kad sam pomenuo magarca, ne postoji namera da ih vređam, to ostavljam onima koji misle da je to glupa životinja.

Produkcijski gledano, svirački, albumu nema zamerki, ni trunke. Veoma vešto riffovanje, ritam sekcija filovana mnogobrojnim brejkovima i prelazima čini da pesme ne budu zamorne, naravno, postoji neka (čak i harmonijska) shematika kako se pesme otvaraju i razvijaju – što je samo dokaz detaljisanja i napornog rada na albumu. Bio bih veoma nerazuman kada bih njihov zvuk poredio sa bilo kojim bendom sličnog usmerenja, ako je to uopšte moguće, jer je njihov sklop zvuka veoma eksperimentalne prirode, ali ću to kasnije učiniti svakako. Dopada mi se to što se distorzične gitare pojavljuju uporedo sa fantastičnim psihodeličnim deonicama a la '60. Pored svega toga, numere lepo teku i pitke su, čak i za svakodnevno slušanje. Vokalista ima veoma specifičan glas, često na ivici sloma, a uz pomenute vokalne egzibicije ceo instrumentarijum evocire na momente svetle operetske momente jednog giganta kao što je Queen, uz veoma moderni i svojstveni tretman, od početka do kraja ploče. Ne mogu da se otrgnem utisku da album ima veoma teatralan prizvuk, kao gledalište u svet koji naginje ka apokalipsi.

Još jedan aspekt koji izdvaja Mighty Zazuum u pravom okeanu bendova jeste jedinstvena lirika, koja odražava nekakvo filozofsko stanovište prema globalizmu i svemu što uništava modernog čoveka, duhom i telom. Svi tekstovi su podložni raznim tumačenjima, od (anti)religijske kritike i parodije, do naizgled sumanutog pregleda na sve nedaće naše planete, ispliva i poneka teorija zavere. Na sopstvenu žalost, prikaz pesničkog kvaliteta ne mogu u potpunosti da dočaram, jer generalno imam problem sa tekstovima koje ne mogu naknadno da pročitam, sem da ih u segmentima čujem u samim numerama... Međutim, to nikako ne bi trebalo da vas odgovori od slušanja, naprotiv!

Stoga, pođimo u nepoznato: odmah u pesmi "FNWO" slušalac se može dosledno uputiti na sazdanje ploče, beskompromisnom svirkom, nesvakidašnjim prelazima i "odlivima" u ritmu. Kvazi-mesijanska epopeja onih koji veruju u instant-čuda, "Regular Houdini" već iznedrava strašne poetske slike sveta ogrezlog u verovanje svemu i svakome, koje dostižu vrhunac u "Chemtrails", tretmanom jedne od ozbiljnih (?) teorija zavere. "Float" je pomalo 'ironmaidenovski' nastrojen, tvoreći idealnu frankenštajnovsku mešavinu sa post-punkom - kakvo prekrajanje dva toka muzičke istorije. Za "Quest", "Chant" i "Deep" mogu reći da imaju odlične uvodne riffove, koje se razvijaju u već nesuđenom pravcu, dok je "Form" malo energičnija stvar sa popriličnom dozom adrenalina, kog svakako ne manjka. Zgodno je pomenuti da se kroz pesme provlače i sporadični 'noise' momenti – sve u svemu jedan raznovrsni zvučni kolaž, koji dobija smisao nakon preslušavanja celog albuma. 

Nadam se da neće nikad odustati od eksperimentisanja i objavljivanja ploča koje mogu istinski promeniti muziku na ovim prostorima. Ne dajte da vas vuku za rep, ni za glavu, ni za jezik, a ponajmanje da vas ubeđuju kako na ovim prostorima ne postoji bend koji zvuči svetski. Valjda će da zakorače i kod nas.

* Recenzija objavljena u 5. broju "Principa" >>>