"…Jer ti si rođen u pogrešno vreme i na mestu pogrešnom…"
Punk sastav na koji do pre neku godinu nisam obraćao veliku pažnju. Pomalo iz razloga što imaju čudno ime, a više zato što u kompu imam milion nepreslušanih albuma i bendova. Skoro sam negde pročitao anegdotu kako su dobili ime. Naime, na prvom nastupu koji su imali u svojoj Ladovici (o fenomenu ovog mesta ću pisati u narednom periodu), svirali su na pozajmljenim, starim gitarama i pocepanom bubnju, pa je njihov zvuk asocirao lokalne meštane na dim iz pocepanih čunaka, te je tako i ostalo. Ovaj put, pisaću o njihovoj prvoj kaseti, „Bugarska politika“ iz 1997. godine.
Prvo izdanje donosi sve što treba. Od ironičnog i originalnog naziva albuma, fenomenalne „Ljubavne pesme“, punk himne „Lekcija“, pa do nešto mračnijih „Kraj“ i „Poslednji tango“. Mislim da se traka totalno izlizala s obzirom koliko puta sam izvrteo stvari „Šabane Šabane“ i „Zadruga bojs“, obe angažovane pesme na svoj način. Prva o „ružičastom sranju“, televiziji koja je tih godina, uz svesrdnu podršku režima, uticala na kreiranje novog kulturnog identiteta i sistema vrednosti širokih narodnih masa. „Zadruga bojs“ verovatno sadrži dosta biografskih elemenata, s obzirom da su ovi momci građevinski radnici (?). Fudbalske teme su obrađene u „Foodball madness“ i „Samo ti“ (pretpostavljam da se radi o himni lokalnog FK Progres). Album je obeležila i obrada poznate pop pesme „Dok svira radio“, koju u originalu izvodi Boris Novković. Mada, na njegovom mestu, ja bih je se odrekao, s obzirom koliko je verzija od Ćunaka zanimljivija, ako ništa drugo, onda u pogledu aranžmana. Kad smo kod obrada, tu je i jedan punk standard, obrada Klešove „I fought the law“.
Moram još jednom da izrazim fascinaciju talentom ovih ljudi, naročito za poetski izraz i pečat koji su ostavili u pojedinim tekstovima. Za Ćunke nije čulo previše ljudi iz razloga što sviraju tek 4-5 puta godišnje, a i medijski su totalno marginalizovani. Da li je to zbog toga što su iz provincijskog mesta, ili što ne žele po svaku cenu da se eksponiraju, nije ni bitno. Dobra muzika će kad tad isplivati i doći do slušalaca, a pesme sa milionskim, plaćenim pregledima će se zaboraviti brže nego ovaj tekst koji pišem.
Da zaključim, album „Bugarska politika“ u celini predstavlja jedno izrazito autobiografsko izdanje benda, prošarano njihovim pogledima na ondašnju društvenu stvarnost. Iako sniman u minimalističkim uslovima, sa ne bogzna kakvom produkcijom, album nudi vredan dokument jednog vremena, jednog mesta i jedne grupe ljudi koja je ovim dokazala da ponekad amateri mogu da odrade posao puno bolje od profesionalaca.
Dejvid
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon