Kako internet doprinosi antipromociji tvog benda? (deo prvi)

Kolumna radi kolumne. E pa nije. U narednim redovima pokušaću da navedem nekoliko stavki koje iritiraju MENE kao internet korisnika, a koje imaju veze sa muzikom. Naravno, moji stavovi su lični i nemam nameru da generalizujem stvari, ali, garantujem da će dobar deo čitalaca da me podrži u pojedinim tvrdnjama. Krenuću od najpopularnije društvene mreže – fejsbuk. 

Fejsbuk je besplatna društvena mreža, to znaju i ptice na grani i babe u Madagaskaru. Pa zašto ga onda ne iskoristiti i ispromovisati svoj rad. Bendovi, raznorazni umetnici, javne ličnosti, pa i mi novinari… svi mi „šerujemo“ naša dela fejsbuk auditorijumu, u nadi da će što više ljudi obratiti pažnju na naš rad. Međutim, sve ima svoje granice. Naš narod kaže da u svemu treba imati meru i da ni u čemu ne treba preterivati. Da prevedem priču na muzičare, tj. bendove. Evo nekoliko stvari koji bi trebalo izbegavati raditi na fejsbuku, a koje mogu napraviti kontra-efekat u promociji.

1. Fb events – To je već nezaobilazna praksa prilikom najave svih mogućih muzičkih dešavanja. Svakako jedan od najkorisnijih segmenata ove društvene mreže koji pomaže organizatorima da ispromovišu dešavanje i privuku potencijalnu publiku. Šta ovde može biti loše? Samo jedno. Pozivanje „random“ ili svih odreda fb prijatelja na događaj. Jasno je da želiš da što više njih dođe, ali, možda kevu tvog drugara ili komšiju Milorada iz raznoraznih razloga ne interesuje tvoje muziciranje. Ono što hoću reći je da na tako nešto treba da pozivaš samo one ljude za koje znaš da su u toj priči i da postoji mogućnost da navrate. Ponekad je dovoljno da podeliš link od eventa-a na svom profilu ili stranici benda, pa ko hoće, doći će i bez „atendovanja“.

2. Fb stranice su postale zamene za internet sajtove. Više ne moraš da se cimaš i bacaš lovu za te rabote, dovoljno je da napraviš stranicu na fejsbuku. Dobra stvar je što na ovaj način možeš da direktno komuniciraš sa publikom i to na mnogo brži način nego što su to ranije bilo na forumima, sajtovima, pa i mejlovima. Međutim, iako je to samo fejsbuk, treba biti i obazriv šta pišeš i radiš na njemu, naročito na pomenutim stranicama. O pismenosti prilikom pisanja objava ne treba trošiti previše reči. Iako je danas u trendu preterana upotreba skraćenica, stranih izraza (što je kao što vidiš i moj slučaj), a dežurne internet „lektore“ više niko normalan ne uzima za ozbiljno, ipak je poželjno da poseduješ minimum jezičke kulturei znanja iz pravopisa, jer se može desiti da te poštovaoci ismeju na toj osnovi. Da li je“ jebiga“ ili „jebi ga“ – svakako i nije velika greška, ali, likovi koji forsiraju „neznam“, „jeli?“, „sumljam“, „“višlji“, „snimijo“, „koi“, „poeo“… mogu ponekad upasti u problem. 

Mnogo gore i češće iritirajuće od toga je „spam“. E to može baš da ispizdi dokonog fejsbuk korisnika kao što sam ja. Kad neko od bendova snimi pesmu, album ili organizuje svirku, red je da se to podeli na stranici. Međutim, pojedini tu baš nemaju meru. Ja razumem da podeliš jednom, dva puta, sedam puta, ali, koji je efekat kad tu stvar više puta objavljuješ u toku dana ili sedmice. Ok, snimio si – razumem da hoćeš da što više ljudi to i posluša. Ali brate rođeni, onaj koga interesuje, on će to uraditi i nakon jednog deljenja, koga ne, džaba ti. Sve i da mu dođeš u kuću, upališ komp i pustiš tu pesmu ill nešto treće. Ne znam, možda serem previše, na kraju krajeva probaj ovo sa odlaskom u kuću, možda upali. Gomilanjem istih i sličnih objava samo praviš sebi štetu, jer kad neko prvi put navrati na tu stranicu, bolje da vidi deset objava za godinu dana koje imaju veze sa bendom i njihovim najznačajnijim aktivnostima u toku cele godine, nego da se čovek smori „skrolujući“ tri sata po objavama u poslednjih sedam dana. Da rezimiram, fejsbuk stranica je odlična prezentacija i zato, ako već imaš potrebu da često objavljuješ, onda za te potrebe koristi privatni profil, a na stranici ređaj samo najbitnije, kao što su datumi svirki, poneka fotografija sa istih (nikako milion fotki gde se kreveljiš, piješ pivo u sto sličnih poza, držiš gitaru na probi i šta ti ja znam), nove pesme (zašto da ne i povremena preporuka noviteta drugih bendova), planovi za dalji period ili članci u kojima se pisalo o vama. To je sasvim dovoljno i učinkovito, naročito za nekoga ko prvi put poseti tvoju stranicu i na taj način se posredno upozna sa bendom.

3. Fb grupe su prevaziđena kategorija. Sada ih retko ko koristi u ime benda, jer se nagomilalo toga i pošto je u većini članova dozvoljeno da objavljuju, to dovodi do gomile nepotrebnih i dosadnih „notifikacija“. Što se mene tiče, najbolji lek je napuštanje ili isključivanje obaveštenja, a za bendove koji koriste ovaj vid promocije, evo par saveta. Prvo i osnovno, ne ubacujte sve moguće prijatelje u grupu. Isto kao i za event-e. Birajte samo one koji su povezani na neki način sa vašom pričom i koji će interesovati vaše objave. Drugo. Možda je licemerno, ali, nije loše da se uključi u podešavanjima opcija da samo vi možete da objavljujete. Na taj način sprečavate iživljavanje morona koji na dnevnom nivou šibaju po tim grupama čitave diskografije omiljenih bendova radi lajkova, sopstvene dokonosti ili nečega desetog.

Da rezimiram. Broj "lajkova", "klikova", "šerova", "atendovanja" i sličnih virtuelnih statistika, nije previše merodavan. Pošto muzička industrija više ne postoji, ostalo je samo da se meri posećenost na svirkama. Društvene mreže, u ovom slučaju fejsbuk, odlično su sredstvo kako bi publika "naterala" da dođe na koncert ili makar da posluša pesmu preko interneta. Ali, sve u granicama umerenosti. Preterano "silovanje" i permanentno smaranje može dovesti do zasićenja i namernog ignorisanja od strane publike.

Dejvid

ps 1: Nikad ne znam ovaj kraj da poeniram kako treba, jebi ga.

ps 2: Nastaviće se (pod uslovom da ponovo ovako budem dokon).

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi