OD PUTA BEZNAĐA DO DIVNOG DANA

Nisam prisustvovao velikom broju koncerata koji su počinjali na vreme, ili bar sa nekim tolerantnim zakašnjenjem, ali sinoć su stvari funkcionisale potpuno drugačije. U novosadskom The Quarter-u nastupio je Ritam Nereda uz podršku lokalnog Kolapsa i gostiju iz Kragujevca – KBO!

Novosadski momci iz benda Kolaps otvorili su veče počevši svoju svirku tačno u minut (ovo nije klasično opšte mesto u pisanju, svirka je zaista počela u 21:30 h) i na tome im svaka čast. Jebena svirka! Toliko pozitivne energije, harizme i volje do sad nisam video. Pobili su sve za šta sam do sad mislio da je snažno, opako, moćno, dominantno. Pevač Kimi se u dosta navrata obraćao publici, a između ostalog pomenuo je kako je pre nekih desetak i kusur godina zamišljao kako izgleda biti na velikoj bini ispred publike i nastupati za njih. Završio je sa rečima da mu se tim nastupom san u potpunosti ostvario. Nizale su mahom pesme sa poslednjeg albuma "Neka gori", a publika je lagano popunjavala prostor. Nakon nekih četrdesetak minuta, završili su nastup, i zaista su dostojanstveno uveli publiku u ono što je sledilo na kraju. Što se mene tiče, imali su malo vremena, ili se meni tako učinilo, jer su me potpuno raspametili.

Nakon nemilosrdnog rasturanja, nastupio je KBO! i malo spustio loptu. U pitanju su stari pankeri, za koje mi mlađi uglavnom nismo čuli, pa se verovatno nismo previše ni poistovetili sa njima. Pošteno su otprašili svoj set, a jasno se videlo da je stariji deo publike bio aktivniji tokom njihovog nastupa. Ono što mi je izuzetno zasmetalo je taj karakterističan pankerski stav u modernom dobu. Naime, bend je imao na raspolaganju izuzetnu opremu i izuzetne ljude zadužene za zvuk, što nisu uspeli da iskoriste kako valja. Gitare su se čule traljavo, bilo je povremenih grešaka, vokal skoro i nisam čuo, a stajao sam vrlo blizu. Da su nastupili prvi, možda taj utisak ne bi bio toliko drastičan, ali ovako su zaista u velikoj meri spustili atmosferu.

Bez mnogo prenemaganja, na bini su se pojavili oni koje smo dugo čekali. Prostor je bio popunjen do izlaza, mesta za prolaz nije bilo. Počeli su prašenje sa numerom "Divan dan", sa poslednjeg albuma "To nisi ti". Zvuk je bio toliko precizan, čist i uvežban, da je sve zvučalo mnogostruko bolje nego na studijskim snimcima. Ubrzo su u prvim redovima sevnule baklje, a ako sam uspeo dobro da izbrojim, tokom koncerta ih je bilo pet, šest, i osvetlile su apsolutno svaki kutak zamračenog prostora. Odlična rasveta bila je samo mali dodatak koji je učinio ovaj koncert svetskim i zaorkužio jednu potpunu audio-vizuelnu celinu. Bend je vozio slalom između hitova sa prvih albuma i nekih novijih pesama, zadovoljavajući i onu mlađu publiku, koja nije zapamtila bombardovanje, i onu stariju koja je odrastala rame uz rame sa bendom. Kimi Kolaps se pridružio i otpevao pesmu "Deset godina", a zatim se na gitari pojavio Alen iz Goblina koji je bendu pomogao kroz par narednih pesama. Mislim da nije bilo nikog u publici ko nije pevao "Ne" i svima poznatu "Heroj". Oduševljenje nije moglo da se sakrije sa obe strane bine, publika je upijala svaku pesmu kao uspavanku, a zaista se osetila iskrenost benda u svakom tonu. Od divnog dana po puta beznađa često stiže brzo, pa se i svirka brzo okončala, mada tako uvek biva kada se slušalac potpuno uživi i kada nema dosade u vazduhu. Završili su koncert već tradicionalnom numerom "Put beznađa", opet uz veliku pomoć publike, mada zapravo mislim da publika nije uopšte dozvolila Bobanu da otpeva pesmu. Napustili su binu, ali su se vrlo brzo vratili da istrajnost publike nagrade sa još kojom pesmom. Nakon toga, nestali su u mraku, a na licima ljudi mogla se videti ona pozitivna izbezumljenost i pomešanost svih osećanja, koja je bila shvatljiva i jednoznačna. 

Kompletan program se slobodno može nazvati spektaklom, jedan mladi i moderniji bend zagrejao je publiku, zatim su usledili stari tradicionalni pankeri, a onda je sve puklo uz bend koji u Novom Sadu predstavlja instituciju, način življenja. Organizacija je bila profesionalna, zvuk zaista perfektan, bez ikakvih poteškoća i tehničkih problema, svetlo za desetku. Na ulazu se prodavao merch sva tri benda, od bedževa, diskova, otvarača za pivo, palica za bubnjeve, majica, pa čak do benkica (bodića, kako ko zove) za bebe, buduće slušaoce Ritma Nereda. Sve u svemu, ovo je bio koncert koji je zacrtao visoke standarde i za bendove, produkciju, a i za publiku.

Izveštaj: Tihomir Škara
Foto: Marko Ristić (Nocturne magazine)

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi