Mighty Zazuum – "Into the Unknown"
Released 5. 7. 2015.
Label: Geenger Records
Genre: Alternative Rock
Review: Desya Lovorov
_____________________________
Teatralni put u nepoznato
Trud koji jedan bend uloži u svoj kompletan imidž zavisi od mnogo stavki. Ideje i koncepti koji se razlažu na mikroskopski sitne detalje, muzika koja se mora brižljivo gajiti radi sticanja što autentičnijeg izraza su samo neki od elemenata. Nekima to uspe, kroz dve-tri godine, nekima se sreća (pre)brzo osmehne, dok neki veoma originalni bendovi kroz našu "SFRJ" istoriju (iako zvuči otrcano) nisu uspeli mnogo da učine zbog sticaja okolnosti ili jednostavno to niko nije primećivao – dok nisu prošle dve-tri decenije, takoreći, pomalo kasno (da ne nabrajam).
Kad pominjemo autentičnost, ta reč me nije napuštala prilikom neprekidnog preslušavanja albuma "Into the Unknown" fantastičnog susedskog benda šaljivog, ali kriptičnog imena Mighty Zazuum. Kao i njihov amblem iz crtaća, magarac Zazuum, tvrdoglavo i pošteno nastoje da se ne osvrću za trendovima, ukoliko se njihovo psihodelično tretiranje zaostavštine post-metala i alternativnog / progresivnog roka u rasponu od šezdesetih godina prošlog veka do dvehiljaditih može i nazvati trendom. I ne, kad sam pomenuo magarca, ne postoji namera da ih vređam, to ostavljam onima koji misle da je to glupa životinja.
Produkcijski gledano, svirački, albumu nema zamerki, ni trunke. Veoma vešto riffovanje, ritam sekcija filovana mnogobrojnim brejkovima i prelazima čini da pesme ne budu zamorne, naravno, postoji neka (čak i harmonijska) shematika kako se pesme otvaraju i razvijaju – što je samo dokaz detaljisanja i napornog rada na albumu. Bio bih veoma nerazuman kada bih njihov zvuk poredio sa bilo kojim bendom sličnog usmerenja, ako je to uopšte moguće, jer je njihov sklop zvuka veoma eksperimentalne prirode, ali ću to kasnije učiniti svakako. Dopada mi se to što se distorzične gitare pojavljuju uporedo sa fantastičnim psihodeličnim deonicama a la '60. Pored svega toga, numere lepo teku i pitke su, čak i za svakodnevno slušanje. Vokalista ima veoma specifičan glas, često na ivici sloma, a uz pomenute vokalne egzibicije ceo instrumentarijum evocire na momente svetle operetske momente jednog giganta kao što je Queen, uz veoma moderni i svojstveni tretman, od početka do kraja ploče. Ne mogu da se otrgnem utisku da album ima veoma teatralan prizvuk, kao gledalište u svet koji naginje ka apokalipsi.
Još jedan aspekt koji izdvaja Mighty Zazuum u pravom okeanu bendova jeste jedinstvena lirika, koja odražava nekakvo filozofsko stanovište prema globalizmu i svemu što uništava modernog čoveka, duhom i telom. Svi tekstovi su podložni raznim tumačenjima, od (anti)religijske kritike i parodije, do naizgled sumanutog pregleda na sve nedaće naše planete, ispliva i poneka teorija zavere. Na sopstvenu žalost, prikaz pesničkog kvaliteta ne mogu u potpunosti da dočaram, jer generalno imam problem sa tekstovima koje ne mogu naknadno da pročitam, sem da ih u segmentima čujem u samim numerama... Međutim, to nikako ne bi trebalo da vas odgovori od slušanja, naprotiv!
Stoga, pođimo u nepoznato: odmah u pesmi "FNWO" slušalac se može dosledno uputiti na sazdanje ploče, beskompromisnom svirkom, nesvakidašnjim prelazima i "odlivima" u ritmu. Kvazi-mesijanska epopeja onih koji veruju u instant-čuda, "Regular Houdini" već iznedrava strašne poetske slike sveta ogrezlog u verovanje svemu i svakome, koje dostižu vrhunac u "Chemtrails", tretmanom jedne od ozbiljnih (?) teorija zavere. "Float" je pomalo 'ironmaidenovski' nastrojen, tvoreći idealnu frankenštajnovsku mešavinu sa post-punkom - kakvo prekrajanje dva toka muzičke istorije. Za "Quest", "Chant" i "Deep" mogu reći da imaju odlične uvodne riffove, koje se razvijaju u već nesuđenom pravcu, dok je "Form" malo energičnija stvar sa popriličnom dozom adrenalina, kog svakako ne manjka. Zgodno je pomenuti da se kroz pesme provlače i sporadični 'noise' momenti – sve u svemu jedan raznovrsni zvučni kolaž, koji dobija smisao nakon preslušavanja celog albuma.
Nadam se da neće nikad odustati od eksperimentisanja i objavljivanja ploča koje mogu istinski promeniti muziku na ovim prostorima. Ne dajte da vas vuku za rep, ni za glavu, ni za jezik, a ponajmanje da vas ubeđuju kako na ovim prostorima ne postoji bend koji zvuči svetski. Valjda će da zakorače i kod nas.
* Recenzija objavljena u 5. broju "Principa" >>>Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon