Consecration – "Grob"
Released 15. 6. 2015.
Label: Geenger Records
Genre: Post Rock /Psychedelic Rock / Stoner Rock
Review: Desya Lovorov
Otvorena raka u mikroskosmosu duše
Zapitam se ponekad zašto nisam nikad recenzirao neki uradak Consecration-a, jer nude zaista nešto posebno, gledajući imidž, tematiku pa do samog zvuka benda. Ponosan sam što mogu da kažem da su iz Srbije, ali to ne mogu reći za domaće izdavače, jer očigledno nisu prepoznali njihov kvalitet; no, tu je hrvatska izdavačka kuća Geenger Records koja ih pomno prati i koja je izdala 2015. godine ovaj sjajni album u nekoliko formata. Imam čast da "Grob" slušam na vinilu, i osećaj je fantastičan.
Za one koji ne znaju rašta sam napisao silne hvalospeve, evo još: Consecration je progressive / stoner / atmospheric post-metal sastav iz Beograda, koji deluje više od 15 godina na sceni, tiho, nenametljivo, pažljivo izdavajući materijal koji se može meriti sa bendovima na globalnom nivou. Gledajući produkciju i aranžmane, koji su fino uklapani četiri (!) godine, i goste (Vlada Janković Jet i drugi), "Grob"-u zaista nema premca.
On je, zapravo, poslednji deo trilogije (među kojima su i odlični albumi "Cimet" i "Univerzum zna") koji zatvara jedno poglavlje, ali verujem da otvara neka nova prostranstva, koja će se pojaviti kad tad. Njihov izražaj harmonijski i žanrovski varira bukvalno iz pesme u pesmu, ne dozvoljavajući kalupljenje ni u kom trenutku. Ono što mi se dopada i od mene imaju duboko poštovanje jeste to što su tekstovi na srpskom jeziku! Retko ko se usudi da se udostoji da peva na maternjem jeziku, koji i sam obiluje finim i pogodnim rečnikom za ovu vrstu muzike. O liričkoj vrednoti i veoma poetičnim slikama koje stvaraju pažljivim slušaocima ću reći samo: genijalno. Zbog toga mi nadalje samo preostaje da finesiram i istaknem po neki detalj unutar samih numera, jer iskustvo slušanja Consecration-a ne bi trebalo olako ispustiti.
Sa pojavom i šmekom Vinsenta Prajsa, Vlada Džet je odrecitovao uvodne stihove u pesmi "Debeli leptir", obradovao me taj momenat lavkraftovštine (prizivanje Cthulhu-a iz "Necronomicona"), uz poneku deonicu trube i harmonike. Da, i baš su se fino uklopile u celu priču. Numere "Sheed" i "Ejmi 1983-2011-201-" svojom silinom i psihodeličnom efektivnošću razdiru i sabijaju svu raspoloživu energiju. Sve pesme karakteriše majstorsko prelivanje bržih i sporijih delova unutar njih – "Sheed" je naročito žustra, sa izraženim "metalskim" deonicama i delom u kom harmonika vodi glavnu reč, dok je "Ejmi..." sanjiva, ispresecana grubim fragmentima, intimnošću. "Sećanje na Ameliju" je dostojni omaž Miguelu Jobetu i temi koja je opštepoznata, naročito među frankofilskom publikom, gde su pokazali smisao za estetski lepim, time učvršćujući svoje artističke porive.
Naslovna numera je ostavila na mene najdublji utisak; malo je reći da me je toliko dirnula i naterala suze na oči i to govorim bez imalo srama. Tekstura pesme, prilično opora lirika, glavni gitarski solo – do kraja nabijeno emocijama, valjano se opraštajući od sveta i odlazak u raku. Poslušajte i uverite se sami.
Ne dozvolite da vas pokopaju, ni u životnom, ni u muzičkom smislu.
* Recenzija objavljena u 5. broju Principa >>>
Podeli sa prijateljima:
Povezani tekstovi
Earl Grey – Passing time [recenzija]
Earl Grey – "Passing time"
Released 9. X 2015.
Label: KROD Records
Genre: Hardcore/Punk
Review: Tihomir 
Pronašli smo na tavanu: Grešnici – Rafalna paljba
Grešnici – Rafalna paljba
Released 1995 / 2007
Label: Yankeesound / Buffalo flying
Genre: hard-rock
Review:
Pronašli smo na tavanu: The Feet – "Šerver v 1.0"
Čačkajući FB, naleteo sam slučajno na YT link jednog EP izdanja. U pitanju je bend The Feet, i EP pod nazivom "Šerve
HARI & FAT SONS: "Green line – red line" [recenzija]
Hari & Fat sons – "Green line – red line"
Released 24. 01. 2014.
Label: DIY
Genre: Acoustic Rock
Review: T
EmoticonEmoticon