Teško da mogu više da prezirem, ne poštujem ili ne cenim sve te ljude koji čine politiku, ali šta ker može kamionu osim da trči i laje i zapišava mu gume. To je zatvoren krug. Svet očigledno nije napravljen da bude pravde i da bude raja na zemlji, inače bi već neko nekad negde uspeo da ga napravi.
Prošlo je više od pola godine otkako ste pokrenuli Trulu romansu. Na početku ste snimili EP, a skoro je izašao i prvi album. U kojoj meri ste zadovoljni dosadašnjim radom novog benda?
Vajaga: Srećan sam sa albumom. Jako sam zadovoljan kako je ispalo sve to, od pesama, preko snimaka pa sve do omota. Mimo tog snimanja, nismo mnogo šta uradili. Imali smo možda 15-20 proba, dve svirke i to je to. Teško i da smo mogli više, imajući u vidu okolnosti i nas same koji smo takvi kakvi smo. Dakle, sve je onako kako i treba da bude i zadovoljni smo.
Uoči prvog albuma, kao stalni član pridružio vam se Sale, gitarista Pogona. Da li je njegov dolazak doneo neku novu dimenziju u bendu? Kako ste se uklopili na „živim“ nastupima?
Vajaga: Sale je puno pomogao da se izgura ta priča oko snimanja albuma, a verovatno i da se održi bend, jer je Džoni u tom trenutku zbog šljake otišao iz BG-a na neko neodređeno vreme. Takođe, on je oblikovao zvuk na albumu i najzaslužnije je što to zvuči tako kako zvuči. Brzo smo se uklopili. Mislim da smo ukupno imali tri probe, jednu pred snimanje albuma i dve pred ovu nedavnu svirku u Urmusu. Dovla i Sale sviraju zajedno u Pogonu tako da su usvirani od pre, a i znamo se, pa je sve to išlo bez problema. Svi smo u panku, tako da ni tu nije bilo nekih uklapanja i kompromisa. Realno, Sale je odličan gitarista, kao i Džoni. Dovla je skroz zajeban, precizan i čvrst bubnjar. Bambulović je iskusni basista koji zna kako treba da se svira ova muzika i ne jebe ništa drugo, a ja ne znam da pevam, ali znam da vičem, tako da sve ide jednostavno. Samo sirovo. Mi smo jedan zajeban bend.
Svirali ste u gomili bendova. Od Cokula, Birtije, Miki Pirsa… Sada su tu i pojedini članovi Pogon BGD-a, Prilično Praznih… Šta zapravo predstavlja Trula romansa? Koliko je ovo slično sa prethodnim projektima, a u čemu se razlikuje?
Vajaga: Pa odrastalo se. Neke stvari dolaze iz guzice u glavu s godinama i vremenom koje prolazi. Ako poredim ono pre sa "Trulom", onda mi ono pre deluje kao kevtanje pudlice, a ovo sad kao režanje dobermana. Trula romansa će se verovatno većini manje dopasti u odnosu na te prethodne bendove, jer su stvari manje melodične, a tekstovi nisu opšti i ne bave se svim tim parolama kojima se bave obično tekstovi oi! pank bendova, već se bave nekom sjebanošću koja je na ličnijem nivou. Ali tako stoje stvari. "Ono što dolazi" ili "Pavijan" odslikavaju ono što smo mi sad, daleko više nego nešto što se pevalo kad smo bili mlađi. Nećemo pobediti, jebi ga. Ili još bolje – nećemo ni učestvovati. Kako kaže pokojni Torr Skoog iz Kings of Nuthin’ – "I learned early in, if I didn't play, then they didn't win" ili Condemned – "Too old to fight, too old to run". Svejedno, kako god gledaš na to, tu smo gde smo.
Ako uporedimo Miki Pirs, iz koga je direktno nastala Trula romansa, čini se da je nov bend nekako „hermetičniji“ što se tiče tekstova. Sada je tematika pesama više refleksivne prirode? Ispravite me ako grešim.
Vajaga: Da, različiti su bendovi prilično. Nema neke velike veze između Miki Pirsa i Trule romanse, osim činjenice da su tri člana ista. Po zvuku i atmosferi Trula romansa je sličnija recimo nekim stvarima od Birtije sa "Solotrinkera" nego Miki Pirsu.
Poslednji album Miki Pirsa je „otkinuo“ u svakom smislu. I svirački, i produkcijski, čak su i tekstovi za klasu bolji od svega prethodnog što ste radili. Međutim, ubrzo nakon tog albuma ste raspustili bend. Izostala je bilo kakva promocija i stiče se utisak da je taj materijal nepravedno ostao „zaboravljen“. Koji je pravi razlog prekida u radu Miki Pirsa? Da li kreativna potrošenost ili odlazak Andonova sa mesta bubnjara?
Vajaga: Bili smo jako naporni u periodu pripreme i snimanja albuma, pa je sve to dokurčilo u jednom trenutku Andonovu, pa nas je odjebao. Onda smo Džoni, Bambulović i ja sa Vladom iz Prilično praznih i Pogona napravili Trulu romansu. Nema nekog velikog razloga za prekid Miki Pirsa, tako se namestilo. Da se nismo tad raspali, raspali bismo se kasnije. Dobar je poslednji album i lepo je da smo valjano završili to.
Birtija je u ovoj godini imala dve svirke. Još uvek se prepričava odličan nastup sa Belgrade Riot Fest-a. Da li će Birtija (kao i pomenuti Miki Pirs) i dalje imati povremene nastupe? Takođe, mnoge poštovaoce ovih bendova interesuje hoćete li nekad snimiti nešto novo sa Birtijom, Šimikama i Miki Pirsom, ili su te priče potpuno okončane?
Vajaga: Ne bih dao neke velike šanse da ćemo sa Birtijom ili Miki Pirsom još nešto da snimamo. Verovatno ćemo da radimo svirke povremeno. Jednom godišnje ili jednom u dve godine ili tako nešto. Belgrade Riot Fest smo odradili zbog drugara koji je pravio to sve, a svirke sa BOL-om i Šahtom su bile planirane za Trulu romansu, ali je ispalo da ne mоžemo, pa smo ih odradili sa Birtijom. Što se tiče Šimika, pretprostavljam da ćemo u nekom trenutku da snimimo još jedan EP, ako se stvari povoljno nameste.
"Koncerti počinju ovako kasno samo na ovoj kao kvazi sceni bre…", pevali ste u jednoj staroj pesmi Miki Pirsa. Postoji li danas i poslednjih godina scena uošte, ili je to samo misaona imenica kojom se zamajavamo?
Vajaga: Šta znam. Mi nikada nismo bili nešto preterano uklopljeni u scenu, jer smo malo tako asocijalni, pa ni ne znam kakva je. A svakako postoji, samo me ne interesuje preterano. Interesuje me možda par bendova i interesuje me da slušam našeg drugara Drenču kako svira Henka Vilijamsa III dok cirkam pivo. To je scena koja meni treba.
Ponovo bih citirao jednu pesmu Miki Pirsa: "Jebene matore kurtončine kojima je pivo važnije / od vaše revolucije i sve te zajebancije…" Koliko ima istine u tim stihovima? Da li ste definitivno odustali od pravljenja (koliko god otrcano zvučalo) politički angažovanih pesama?
Vajaga: Ima istine koliko hoćeš. Čemu parole? Kome parole? Da bismo zvučali revolucionarno? Ako pod angažovanim pesmama podrazumevaš konstatovanje sjebanosti i očaja, onda možda i bude nešto od toga. Teško da mogu više da prezirem, ne poštujem ili ne cenim sve te ljude koji čine politiku, ali šta ker može kamionu osim da trči i laje i zapišava mu gume. To je zatvoren krug. Svet očigledno nije napravljen da bude pravde i da bude raja na zemlji, inače bi već neko nekad negde uspeo da ga napravi. Bog je verovatno svet napravio sa idejom da čovek sam, onoliko koliko može, ostane i čestit i pošten i poštovanja vredan, uprkos svom tom sranju. Da prođeš svoja iskušenja. Jebeš parole, to su samo reči. Pomozi bližnjem i uteši ga koliko možeš. Lepota je u malim stvarima. Politika i sve to uz nju me muči i jebe na dnevnom nivou, nemam odgovora na sve to mimo – "o koja jebena govna".
Šta u toku 2016. godine možemo da očekujemo od Trule Romanse? Svirke, novi album, nešto treće?
Vajaga: Verovatno još neki snimak i još neki koncert u Urmusu ili negde drugde. Najstandardnije moguće. Nema iznenađenja, nema neočekivanog.
Podeli sa prijateljima:
Povezani tekstovi
NEMESIS: "Dajemo sve od sebe da razbijemo predrasude i sviramo što bolje"
Nije redak slučaj da u domaćem rokenrolu naletimo na devojke koje su odlični instrumentalisti ili vokali u okvir
Aleksandar Danilović (Mr. Rabbit): „Superheroji su postali besmisleni likovi sa ekrana“
Sinergija mladalačkog bunta, šest različitih karaktera i ljubavi prema muzici, iznedrila je početkom meseca „P
M.O.R.T: Očekujte žestok repertoar
Lagano se bliži 11. avgust, za kada je zakazan početak šestog po redu Lake Festa u Nikšiću. Ove godine organizatori s
Mile Pometina: "Muzika je emocija, a sa iskrenom emocijom se ne da trgovati".
Milorad Mile Pometina je kantautor iz Burađe, sela u okolini Nove Varoši. Autentičnom lirikom, bogatom internim hum
EmoticonEmoticon