Kompilacija "English as a second language" [recenzija]

Various Artist – "English as a second language"
Released 2015
Label: Ammonite Records
Genre: VA
Review: Tihomir Škara

"English as a second language" predstavlja svojevrsnu kompilaciju sa čak šesnaest bendova i izvođača, koji donose numere u amerikana / indie rock stilu. Iza izdanja stoji izdavač Ammonite records, a izdanje zapravo predstavlja prvi korak ka zasnivanju malog muzičkog festivala koji će okupiti slušaoca i izvođače ovakve muzike.

Kompilaciju otvara bend Went, sa radijskim editom numere "T61" (T61 je inače tip sedativa, narkotika, za mirnu i bezbolnu eutanaziju životinja – prim. aut.), koja prolazi uz jednostavne gitare i mekan glas koji kaže da i dalje brine o nekome ko je otišao daleko. Zatim se premeštamo u skoro country vode, sa primesama jazz-a, gde nam The Mothership Orchestra isporučuje njihovu "Little Silverbox", koja izuzetno podseća na kakav soundtrack iz onih starijih Diznijevih uspešnih crtanih ostvarenja, ili generalno na muziku sa sredine prošlog veka. Nakon toga, atmosfera postaje temperamentnija uz bend, nazvan pod jednostavnim pseudonimom pevačice i gitaristkinje – IKA, koji peva o onoj koja nas napušta – "She". Čuje se violina, tapšanje i onaj irski prizvuk, a sve to u nekom Gotye stilu. Ovo je po mom mišljenju i najjača pesma na izdanju, a pored toga, nije preuzeta sa postojećeg albuma, već je izgleda namenski snimljena za ovo izdanje. Bendovske pesme prekida kantautorka Lovely Quinces svojom poletnom, u skoro Neil Young stilu, numerom "Secret Smile", koja je dosta mirnija i konkretnija u odnosu na prethodnu akustičnu numeru. Sledi bend Elephant and the Moon, za koji sam pomislio da je domaći Stereophonics. Priča se lagano zahuktava sa ovom numerom, zaista konkretan i jednostavan indie stil. Odjednom, javlja se nagli prekid toka misli i čuje se "Flow" benda The Fischermen, u skoro brit-pop stilu, uz eksperimente sa harmonikom. Pomalo se čuje upliv "dilanovske" škole, tako da je ovo vrlo lep presek koji nas održava zainteresovanim za dalje slušanje. Nakon preseka, vraćamo se kantautorima, pa uz Irenu Žilić i "More Than a Lot" se vraćamo sopstvenim potragama i snoviđenjima. Akustična gitara stavljena u pozadinu biva skoro nadjačana prostim perkusijama koje dobuju kao otkucaji srca, čime muzika postaje vrlo khrka, lomljiva i setna. Ako sam uspeo dobro da se informišem, naredni bend, Trees of Maine je dvojac koji svoju muziku iznosi dosta prizemnije, uspavano i emotivno. Na kompilaciji se pojavljuju sa numerom "The Same", koja je puna ambijentalnosti, i koja govori o čoveku koji ne želi biti ovde, ali to mu je trenutno sve što mu preostaje. Sledi Ana Ćurčin, slušaocima verovatno najzvučnije ime sa ovog izdanja, koja u nam pesmi "I Can’t" priča o nekome koga ne može da izbaci iz glave. Pesma neodoljivo podseća na radove kantautora engleskog porekla – Dave McPherson-a, a pred sam kraj javljaju se bubnjevi koji naglo razbuđuju i razrešavaju napetu atmosferu. "Pale Blue Dress" benda On Tour vokalno podseća na Lanu Del Ray, dok je muzički u pitanju vrlo lep akustični folk. Pesma je dosta jednostavna, jedna od kraćih, pa će slušaocima verovatno i promaći, a zapravo je vrlo interesantna. I dalje ostajemo prizemljeni, ali ovaj put uz akustični pop trio NLV čija "As I Walked Out One Evening" peva o deja-vu iskustvu i beskrajnom istraživanju i postavljanju neodgovorenih pitanja. Kako se lagano približavamo kraju, ipak odlučujemo da ostanemo u jednom opuštenom i laganom zvuku. Sophie from Seattle se našla na kompilaciji sa vrlo catchy numerom, repetitivnog refrena "Dogs, Moon river & Baudelaire", koja podseća na vrlo moderan i prilagođen jazz, pogodan za ples. Zaista odlična numera. Subotički Wooden Ambulance bez greške i potpuno sigurno predstavlja svoju "Oh, dear", i to je svakako izuzetan izbor u zaista širokom opusu ovog benda. Dosta ambijentalnosti, bez mnogo reči, ova pesma je postavljena na vrlo lepo mesto, taman pred kraj, kako bi nas lagano odmorila i istovremeno zagrejala za veliko finale. Na Wooden Ambulance se nadovezuje Nellcote sa bluz anti-uspavankom "She Said". Ona ne želi biti sama, ali ne želi ni da ti bude prijatelj, njeno je srce tamo gde joj je dom, a tvoje putuje svuda. Ona bi sve to želela da shvati, a ti na kraju ostaješ praznih ruku. Ako vas ova pesma ne ubije, živećete večno. Ventolin pred sam završetak malo ubrzava ritam i donosi srećnije tonove kroz "Abundance blues". Totalni pogodak koji nas vraća u kolosek i podiže na noge nakon žestokih udaraca u mnogim prethodnim pesmama. Kompilaciju zatvara Mylutin with his Paramount folk orchestra sa numerom malo kraćeg naziva – "Cry with no reason". Ne zvuči mi kao numera koja je dostojna zatvaranja ovakvog izdanja, pre bih stavio nekoga od kantautora sa jednostavnijim zvukom, umesto ove, vrlo dinamične country kompozicije. 

Šesnaest pesama, sat vremena i bezbroj osećaja. Neke pesme će vas zagolicati, razveseliti, neke zamisliti, a one najteže će vam otvoriti rane za koje mislite da su odavno zacelile. Ova kompilacija je dokaz koliku moć nosi muzika i dokaz da je potrebno da čujete svega nekoliko otpevanih reči u dva-tri minuta i da vas to vrati u neka prošla vremena koja su trajala mnogo, mnogo duže nego jedna obična pesma. Izdavač nikako nije pogrešio sa ovom kompilacijom, disk dolazi u digipak pakovanju, uz vrlo jednostavan dizajn. Nedostaje nekakva knjižica, ne striktno sa tekstovima, već sa podacima o bendovima/izvođačima, što se ne može naći ni na internetu, a bilo bi vrlo korisno posedovati tako nešto uz ovo izdanje. Bez obzira na to, ako ste ljubitelji generalno akustičnog zvuka i svih varijacija koje uz njega idu, pritom cenite i pratite domaću scenu, gledajte kako znate i umete da nabavite ovo izdanje, nećete se pokajati.

* Recenzija objavljena u 5. broju "Principa" >>> 

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi