Ovaj koncert je bio jedan od onih koji ostavljaju duboke impresije i odražavaju se na potonje višednevno funkcionisanje pojedinca, što zbog samog kvaliteta svirke, što zbog scenskih efekata, što zbog neopisive magije koja se desi kad se nađete u prostoriji sa Nikolom Vranjkovićem.
Beogradski muzičar Nikola Vranjković održao je sinoć dvoipočasovni električno-akustični koncert u Božidarcu. Ovaj događaj je bio specifičan i zbog toga što je jedan deo karata bio rezervisan za publiku "staračkih kostiju", koja se odlučila da popuni pedesetak sedišta postavljenih ispred bine. Ulaz je bio otvoren od 20 h. Negde oko 21:10 h dim mašine i rasveta su uključeni, a kad se postigla željena mračnija atmosfera (simbolična za ovog autora), na binu su izašli muzičari, koji rade sa Nikolom već duže vreme, te instrumentima započeli komuniciranje sa publikom.
Dok se bend zagrevao i polagano uvodio publiku u predstojećih par sati svirke, Nikola se ušunjao na binu, zauzeo svoju poziciju i uključio se u harmonije koje su kuvale na bini. Par trenutaka nejasnoće i nestrpljenja, a onda stihovi: "Blediš, čekaš, slike su brze, tvoj maleni ekran sve njih ne može da primi. Najduži je poslednji sat". U prepoznatljivom izražajnom maniru, sa mnogo psihodelije, dubokih tekstova i mračnih tonova, Nikola se osvrnuo na neke od najvećih hitova nekadašnje grupe Block Out, a pošto se od stare slave ne živi, odsvirao je i stvari koje je napravio radeći kao solo muzičar. Mnogobrojni fanovi nisu ostali uskraćeni za legendarne stvari kao što su: Čarobni akord, Raskorak, Nikad, Majdan, Težak slučaj pakla, Sretenje... kao ni za novije: Ispod tvoga oka, Nagrada za strah, Plovni put. Negde na pola koncerta, Danilo Nikodinovski, jedan od ljudi iz Nikolinog benda, a pritom i član sastava Consecration, izveo je stvar Praskozorje, svog matičnog benda, ujedno najavivši koncert za 13. novembar, upravo u Božidarcu. Nakon toga, premijerno je izvedena najnovija pesma Fototapet, na kojoj se kao gost pojavio Petar Rudić (Svi na pod). Nikola je pre početka ove pesme iskoristio priliku da se zahvali svim fanovima koji su poslali video snimke od kojih je izmontiran spot. Iako su tokom celog koncerta, u skladu sa muzikom, ljudi sa bine proveli u sedećem položaju, u poslednjem segmentu koncerta su ustali i zasvirali tvrđe tonove: Bunar želja ne postoji, Dan koji nikad nije došao..., a taj deo koncerta je krunisan neurotičnom kakofonijom i bukom. Za sam kraj su ostavili još jednu stvar, od koje sam zahvatio samo uvodne tonove jer sam morao da krenem.
Dok se bend zagrevao i polagano uvodio publiku u predstojećih par sati svirke, Nikola se ušunjao na binu, zauzeo svoju poziciju i uključio se u harmonije koje su kuvale na bini. Par trenutaka nejasnoće i nestrpljenja, a onda stihovi: "Blediš, čekaš, slike su brze, tvoj maleni ekran sve njih ne može da primi. Najduži je poslednji sat". U prepoznatljivom izražajnom maniru, sa mnogo psihodelije, dubokih tekstova i mračnih tonova, Nikola se osvrnuo na neke od najvećih hitova nekadašnje grupe Block Out, a pošto se od stare slave ne živi, odsvirao je i stvari koje je napravio radeći kao solo muzičar. Mnogobrojni fanovi nisu ostali uskraćeni za legendarne stvari kao što su: Čarobni akord, Raskorak, Nikad, Majdan, Težak slučaj pakla, Sretenje... kao ni za novije: Ispod tvoga oka, Nagrada za strah, Plovni put. Negde na pola koncerta, Danilo Nikodinovski, jedan od ljudi iz Nikolinog benda, a pritom i član sastava Consecration, izveo je stvar Praskozorje, svog matičnog benda, ujedno najavivši koncert za 13. novembar, upravo u Božidarcu. Nakon toga, premijerno je izvedena najnovija pesma Fototapet, na kojoj se kao gost pojavio Petar Rudić (Svi na pod). Nikola je pre početka ove pesme iskoristio priliku da se zahvali svim fanovima koji su poslali video snimke od kojih je izmontiran spot. Iako su tokom celog koncerta, u skladu sa muzikom, ljudi sa bine proveli u sedećem položaju, u poslednjem segmentu koncerta su ustali i zasvirali tvrđe tonove: Bunar želja ne postoji, Dan koji nikad nije došao..., a taj deo koncerta je krunisan neurotičnom kakofonijom i bukom. Za sam kraj su ostavili još jednu stvar, od koje sam zahvatio samo uvodne tonove jer sam morao da krenem.
Koncerti Nikole Vranjkovića su nezamislivi bez visokog kvaliteta zvuka koji je uvek, smem reći, na svetskom nivou, a tome doprinosi njegovo višegodišnje producentsko iskustvo. Svaka pesma zvuči kao na studijskom snimku, čak i još bolje i slikovitije se doživljavaju uz apsolutni audio-vizuelni ugođaj u kome su nepogrešivi i on, i njegov tehnički tim, a publika to prepoznaje i ume da uzvrati odličnom posetom.
Ovaj koncert je bio jedan od onih koji ostavljaju duboke impresije i odražavaju se na potonje višednevno funkcionisanje pojedinca, što zbog samog kvaliteta svirke, što zbog scenskih efekata, što zbog neopisive magije koja se desi kad se nađete u prostoriji sa Nikolom Vranjkovićem.
Arturo Bandini
Podeli sa prijateljima:
2 коментара
Write коментараNisu svirali pesmu Ispod tvoga oka, samo da se zna.
ReplyDobro, izveštač prevideo. Je li treba sad da ubijemo čoveka? :)
ReplyEmoticonEmoticon