Rubrika koja je startovala u prošlom broju nastaviće svoje obitavanje i u narednim izdanjima. Nakon kasete Cepenih Ćunaka , red je došao na kasetu još jednog meni dragog benda.Trula Koalicija je definitivno jedan od najznačajnijih pank bendova koje je iznedrila scena devedesetih. Iako vuku korene još iz vremena velike Jugoslavije, najuspešniji period su imali upravo u vreme samog raspada te zemlje. Žalosna satisfakcija je što su postali prepoznatljivi po pesmama i kasetama koje su najdirektnije oslikale raskol i razlaz bratskih naroda komunističke Jugoslavije.
„Plakao sam kad je pala Sekuritatea“ je uz Ekatarinin „Dum dum“ sigurno „najkrvaviji“ album sa ovih prostora. Skakiju, Vuji, Ceji i Bobanu se sve poklopilo. Od zapaljivo aktuelnih pesama (kuriozitet je da su neke napisane dosta ranije kada je rat bio misaona imenica uljuljkanom društvu koje je još uvek ridalo zbog odlaska velikog vođe), do kultnog omota „kukokrake“, koja je kasnije postala logo i zaštitni znak Koalicije.
- Ja rođen sam u dvadesetom veku / gde čovek seče glavu čoveku…
- Gunuli su, padali su / ustajali, posratali / u blatu su crkavali / za slobodu umirali / za koga su ratovali / oni nikad nisu znali…
- Hajde ulepšaj mi bar ovaj dan / reci mi da je deo ovog ružnog sna…
Da je umeo da napiše i odličnu ljubavnu pesmu, Skaki je pokazao na primerima pesama „Ti“ (na muziku Bad Religion) ili „Ja sam tvoj“.Jednostavno, kaseta na kojoj nema stvari koja nije postala hit. Šta tek reći za legendarnu „Zašto me mrziš što volim Šešelja“ (mogao bi danas da udari i nastavak) ili „Alkoholičarku“, koja je objektivno jedna od slabijih stvari, ali se izdigla čak i iznad benda po slušanosti.
Ekipa je donekle ponovila uspeh sa narednim albumima „Pogled u nebo“ i „Ubiće nas promaja“, nakon čega se do današnjih dana prekida diskografska aktivnost benda. Godine 2009. bend napušta Skaki, glas i tvorac svih tekstova, zbog čega dolazi do razočarenja kod većeg broja poštovalaca njihovog rada. Vuja nastavlja dalje sa novim vokalom, bubnjarem i basistom; i dalje to dobro zvuči, ali, ruku na srce, to više nije ista priča, naročito bez prepoznatljivog glasa i provokativnih tekstova Predraga Drčelića Skakija. Bar ne iz mog ugla.
Dejvid
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon