Uspeo sam čak duže od 24 sata da ćutim, ali ipak ću reći par reči na trenutnu temu terorističkog napada u Francuskoj. Da razjasnimo na početku nešto, potpuno sam indiferentan po pitanju zauzimanja ove ili one strane. Ono što me tišti je sveopšta halabuka koja se podiže oko toga šta su Francuzi radili ovima ili onima. Sad kažu kako karma vraća Francuzima za njihova ratna i kukavička nedela. Apsolutno se ne slažem sa time, jer karma je izgovor za nepreduzimanje bilo kakve aktivnosti. Ne vraća im karma, vraćaju im teroristi – to bi već smislenije zvučalo.
Skrenuo sam malo sa teme, tišti me i smeta mi to što se naši domoljupci pozivaju na francuske grehe, i sva se priča svodi ko je kome šta nažao učinio. Time se postiže ništa drugo do izjednačavanje tih terorista sa žrtvama, a same žrtve bivaju potpuno isključene iz cele priče. Znači obične ubice dobijaju status osvetnika za sve ono loše što je nama ili bilo kome učinjeno. Neprijatelj našeg neprijatelja ne mora striktno da nam bude prijatelj, možda nam je to naredni neprijatelj. Sramota je zaista da odrastao i svestan čovek posmatra stvari tako prosto i površinski, potpuno isključujući srž problema. Pošto sam pomalo konfuzan i slabo koncizan, šta sam hteo reći? Hteo sam reći da se ovo moglo dogoditi bilo gde, i u budućnosti će se sigurno još više događati. Ono što ne smemo da ispustimo iz vida su žrtve. Bile one francuske, britanske, nemačke, srpske, hrvatske, sirijske ili indijske nacionalnosti, potpuno je nebitno. Bitno je njih imati u vidu kada se nešto ovako dogodi. Na samom početku smo namestili grešku jer smo ljude poistovetili sa njihovom vladom i politikom, i time njih osudili, a teroriste podigli na pijedestal.
U trenutnim vremenima često slušamo da se obični građani izuzetno ne slažu sa trenutnim politikama svojih zemalja, što znači da ih ne može kriviti za ono što njihova zemlja čini na svetskom planu. Sutra će neka druga zemlja biti na meti, a mi ćemo opet iskopati neke istorijske podatke, pokušati da osramotimo te ljude, opet ćemo slaviti nečije zločine koji nam navodno vraćaju neku pravdu, umesto da se fokusiramo na potpuno suprotno – da pružimo pomoć koju možemo da pružimo, i time pomognemo u sveopštoj borbi protiv rastućeg terorizma. Jer ljubav rađa ljubav, a mržnja rađa mržnju, a mi se baš nešto i nismo pokazali kao strastveni ljubavnici.
Tihomir Škara
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon