Phonebox Vandals ‎– Live In Eindhoven [recenzija]

Phonebox Vandals ‎– "Live In Eindhoven"

Released 2015

Label: Slušaj Najglasnije!

Genre: Rock

Review: Tihomir Škara

Bend Phonebox Vandals poreklom je iz Slovenije, oformljen leta 1987. godine. Zvuk koji izvode zaista ispunjava zahteve svakog slušaoca, pa tako se vešto meša hard-core, funk, industrial, gotika, povremeno thrash, čak se jave i dance ritmovi. Sve bi bilo idealno, da bend nije prošao kroz sito i rešeto kako bi izdao ovo izdanje. Izdanje je snimljeno novembra 1990. godine u Ajndhovenu (Holandija), a izlazak se odlaže zbog dobro poznatog rata. Zatim kaseta sa snimcima biva izgubljena, da bi tek nakon dvadeset i kusur godina bila pronađena, prečišćena i objavljena kod izdavačke kuće Slušaj najglasnije!

Ne znam na kom nivou razvoja je bila festivalska oprema za snimanje žive muzike devedesetih godina, ali ovo izdanje zvuči zaista odlično, čisto, izbalansirano, a takođe i izuzetno precizno odsvirano, što je u mnogome olakšalo posao remiskovanja i mastera snimaka. Kombinujući primese različitih žanrova, ova ekipa stvara nešto potpuno svoje, i to sebično zadržavaju samo za sebe. Uzimajući od svega po malo, dobijaju skoro preteču onoga što danas poznajemo kao alternativni rok zvuk. Vokal će vas sigurno podsetiti na skoro preminulog Lemmy-a iz benda Motorhead, dok se gitare više okreću melodičnosti i funk motivima nego čistim pankerskim rifovima. Od početka do samog kraja, oseti se snaga i izdržljivost u svakom pojedinačnom tonu, greške su minimalne, vrlo retke, a atmosfera biva održana na visokom nivou. Povremeno prateći vokal u velikoj meri nadglasa vodeći, što se moglo regulisati, ali se javlja tek na par mesta, pa i nije od velike važnosti. Oseti da je bend odrastao uz dosta inostranih zvukova, jer je engleski potpuno čist, i da ne znam poreklo benda, mogao bih reći jedino da im je engleski maternji jezik. Ovo navodim, jer danas, kad se engleski uči na klik, i dalje postoje bendovi koji žele da pevaju na engleskom, a barataju jezikom kao osrednji srednjoškolac – vrlo loše. 

Ovaj živi album je zaista nabijen energijom i velikom profesionalnošću članova. Možda je sreća u nesreći što su trake bile izgubljene i tek skoro pronađene, jer da je izdat pre 25 godina, odavno bi već bio zaboravljen. Ovako, javlja se iznenada, kao osveženje, retrospektiva i kao stvaran pogled u prošlost, pogled na iskrenu alternativnu scenu koja je nekad postojala na prostorima bivše Jugoslavije. Ono što najviše oduševljava je ta činjenica koliko su snimci bliski slušaocu, koliko su stvarni, živi i kvalitetni, što tehnički, što suštinski, a to je zaista neizmeran uspeh.

* Recenzija objavljena u 5. broju Principa >>>

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi