LJUBAV PREMA REVOLUCIJI JE RAVNA SMRTI

Dušan Opačić – "Majakovski: pesnik revolucije"

Released: March, 2016.
Label: Presing

Review: Desya Lovorov

O pesnicima nikad dosta, jer se iščitavanjem njihovih poetskih radova, proučavanjem biografije, autobiografije, eseja o njima, manje ili više uspešnih studija, stvara slika bezmalo svega što može još više razbistriti ili još više otupiti vidik i predstavu određenog poete. Ipak, postoje u postojali su dokučivi pesnici, svesni da će ostaviti prostor za potpuno razumevanje njihovog rada. Majakovski je upravo takav "inženjer ljudskih duša", kako ga je nazvao Lenjin, kome se pesnik divio zbog ideologije koja je obeležila i življenje našeg naroda u XX veku: socijalizam. Njegov poziv je bio pesnički, u vrlo sirovom obliku sa surovom oštricom revolucionarnih ideja, što državnih, što književno-teorijskih, s čim se Trinaesti Apostol možda ne bi složio isprva.

Kao uvod u opsežniju studiju i prošireno izdanje ove iste knjige, koje se očekuje krajem ove godine, kolega Opačić je uspešno i apsolutno dinamično izdvojio glavne karakteristike Majakovskog, biografske podatke koji nisu zamorni, prepeve njegovih pesama, ističući njegovu iscrpnu, multimedijalnu i avangardnu produkciju i zastupanje levog fronta u političkoj misli u njenom, rekao bih, iskrenom obliku, kao i crtu inspiracije koju su činile žene u njegovom životu, propraćeno biranim fotografijama. Majakovski je bio pesnik naroda, njemu je bio cilj da običan čovek razmišlja proaktivno, na poetski način. Njegove jezičke intervencije, njegov stilus su maltene pokliči, vrlo plastične figure, značenjski pojednostavljene do srži i zadojene izvesnim futurističkim uticajima, u svrhu ciljanog svenarodnog napretka. Međutim, Majakovski sam sebi presuđuje 1930. godine (iz nepoznatog razloga), što otvara prostor za razna tumačenja.

Kao ljubitelj nerešivih misterija, ponudio bih sopstveno tumačenje i u isto vreme paralelu. Naime, jedan od najvoljenijih jugoslovenskih pesnika i pisaca za decu i omladinu, Branko Ćopić, takođe je izvršio samoubistvo, 1984. godine. Razlog koji se ističe među ostalima jeste razočaranje u ideologiju koju je bespogovorno podržavao rečima i delom - izdaja i neumitni sumrak jedne države koja ga je činila ponosnim. Ta ideologija je zajednička njemu i Majakovskom – socijalizam, proletarijat, napredak svih nacija. Možda je Majakovski slutio izopačenje državnog vrha, na čelu sa Staljinom, koji se obično nalazi na listi najokorelijih diktatora modernog doba, naspram Lenjina, koji je vrlo poetski pristupao politici, ili se barem tako čini. Ćopićevo razočaranje je dostiglo kritičnu tačku nakon Titove smrti, a tadašnji državni vrh je samo potpomogao rušenju jedne naizgled prosperitetne države...
Branka i Vladimira je ubila ljubav ka humanizmu i napretku čovečanstva i sopstvenog naroda, koje političke prilike i državne strukture ne umeju da iskoriste na pravi način. Oni očigledno nisu imali drugi izbor, nego da odu u legendu...

Majakovski i njegov rad pružaju neslućene mogućnosti tumačenja i reinterpretacije, koje mogu biti i te kako zanimljive, što Dušan Opačić, kao vrsni spisatelj, nedvosmisleno potvrđuje.

303 vitezova pod kišobranom (estetske revolucije)

Dušan Opačić – "Iz apartmana 303"
Released 2015.
Label: Presing
Review: Desya Lovorov

U vazduhu miriše novembar, pravo jesenje sivilo-žutilo i tek poneki, crvenkasti kao krv, list zakoluta u nepoznatom pravcu. Te reči: revolucija, ljubav i gubitak iste, budućnost poezije, urbanizovani prostori služe inspiraciji poete Dušana Opačića. Najpre da ukažem na čoveka kome je zbirka posvećena i namenjena - pali udarnik literarnog eksperimenta Majakovski. Kao pesniku, divim mu se i ja, beskrajno. Međutim, Opačić je uspešno ustanovio omaž ovom velikanu ruske avangarde, smeštajući njegov spisateljski metod u današnje tesne okvire vremena, dajući mu moderni duh i kontekst XXI veka, dok su čežnja za futurističkim idealima, emotivna polupraznina u duši i povremena žestina Majakovskog ostali sačuvani od zuba vremena u ovim stihovima.

Zbirka započinje esejom u odbranu časti VVM-a, postavljajući ga na pijedestal izmučenog revolucionara, njegov samovoljna žrtva nije uzaludna. Njegova duša luta i dalje, pristajući uz svakog ko i malo ceni rusku liriku. Slava mu, jer nas je zaista naučio da stihove mogu i moraju da pišu i zemljoradnik, rudar i vladar. Motivi u Dušanovim poemama su raznorodne, versifikacija na momente dobija svoj oblik koja se potom urušava u niti poezije koja odiše gradskim duhom, punim suzdržanog beznađa i lutanja, zatvorenosti (u apartmanu uma trošnog ljudskog tela). Lirski subjekt iznenada jača u tim situacijama na ivici očaja, kao ratnik, viteški časno, boreći se razumom, setom i golim životom. On pominje nebeske visine, ali su mu one samo daleki putokaz; mali čovek dokazuje svoje postojanje kao čestice u Kosmosu, stojeći čvrsto na gradskom asfaltu i mestu odakle su "...otišli svi", gde "na kap vode, [idu] tri kapi moje krvi", tamo gde je (preko potrebna, estetska) revolucija nagrada, a smrt odmor. Ta senzibilnost, gledana kao ljudska slabost iznenada dobija intenzitet oštrine spartanskog oružja, sastavljenog od pokliča, samosvesti, žustrine i rogobatnih reči, čiji ritam određuje futurizam, kao žila kucavica. Taj retrospektivni talas zapljuskuje stranice, proizvodi slušljivu buku uma umotanih u vreli staniol avangardne baštine. Pesnik se dotiče i države-bludnice, nezrelih ljudi, vatrenih govora: ovo vreme nam je prorok i nadrilekar, sudija i dželat, majka i maćeha, ljubavnica i besmrtna draga, kafa, buka, buna, znoj i krv nadničara i obesna otupelost moćnika. Kada sve to iščezne, ostaju brige savremenog čoveka, koje su morile i naše pretke. Ipak, pred poezijom se klanja svaka ideologija, vera i nacija, on je bila i biće razonoda, odveć religija sama, a za neke sredstvo nepristajanja, pobune, demonstracije stihotvorne sile... U ovoj kratkoj zbirci postoje i fotografije Rodčenka (poslastice za potpuni rusofilski ugođaj), koje upotpunjuju i ovako bogate poetske slike, dokučive i nedokučive. Zavirite u skromne odaje Apartmana 303, tamo vas čeka pesnikova vatra, čekić i nakovanj stihova, koji ne uništava, već kali i učvršćuje ono lepo u nama.

Recenzija objavljena u 4. broju Principa >>>