Infinitiv – U beskraj (recenzija)

Infinitiv – "U Beskraj"

Released 2013
Label: Nocturne Media

Genre: Alternative / Grunge Metal
Review: Dimitrije Beljanski

Iz Požarevca nam dolazi izuzetno zanimljiv sastav – Infinitiv. Pojavili su se niotkuda i izbacili ovaj album. Slaba promocija, par spotova, svirki gotovo nema uopšte, ali, album je tu. 

Devet pesama, ne zna se koja je bolja. Album otvara jedina pesma na engleskom, sa najboljim uvodom ikada za neki album, i pritom mislim bukvalno na prve sekunde albuma. Bolje otvaranje u životu ne čuh. Gitare režu, pamtljivi rifovi se smenjuju, i onda dolazi vokal. Moram reći da sam očekivao grub vokal u stilu Phila Anselma, a dobijam krajnje smirene, melanholične i jako melodične vokale gitariste i basiste, koji prave divne dvoglase, no i kad sami pevaju to zvuči predivno. Solaže su prelepe, uz minimum tonova dostižu neslućene visine i jake emocije, nalik najboljim Vranjkovićevim solažama. Tekstovi su poprilično depresivni i uklapaju se u zvučnu sliku benda, mada smatram da su prilično tanki i neodređeni, i da će biti potrebno dosta rada na tom polju kako bi bili ubedljiviji. Muzički, oni su na sigurnom terenu, već od prvog albuma imaju svoj zvuk kojim bi se mogli probiti čak i na strano tržište. Smenjivanje clean deonica sa masnom distorzijom koja nikad ne prelazi granicu agresivnosti, doprinosi kvalitetnom širenju njihove zvučne slike. Retko koji bend na svom prvom albumu donese tako odmeren zvuk. U nekim pesmama se čuju i klavijature u pozadini što daje dozu mističnosti.

Pesma "Novo Sutra" sadrži sve što jedna pesma treba da ima: lagane delove, prelepe melodije, razoran refren, psihodeličnu solažu i zakucavajući rif na kraju. "Vodi me" nas zaista vodi kroz razne predele, sećanja, dok himnični refren baca u trans, na šta se tako znalački povezuje solaža od svega par tonova. "Bol" počinje intrigantim uvodom i pretvara se u opasno metalsko krljanje, naravno kao i uvek, krajnje odmereno, i precizno. Rammsteinovski rif, sa sve klavijaturama gazi sve pred sobom, i na kraju se smiruje, smenjujući mesto već poznatim vokalima koji su odavno već na svom. Još jedan sjajan refren u kome je dovoljna jedna reč, ni Bjesovi ne bi bolje smislili. "Tonem" se nadovezuje na predhodnu pesmu, gotovo u istom maniru, sa jako sličnim rifom. Smenjivanje vokala u refrenu je nešto što do sad nismo čuli, i zvuči zanimljivo. "Sve u meni gori" je balada, i da je u pitanju poznat bend, bila bi hit koja bi se pevala u kafanama tokom najvećeh sevdaha, tokom najvećih izliva emocija. To je pesma koja traje godinama i samo postaje sve bolja i bolja. "Mrtvi život" nas budi iz depresije u koju smo upali, sa rifom koji vuče na Panteru i malo bržim tempom. Celim tokom pesme se oseća adrenalin. Čak se i pred kraj pesme pojavljuje jedan brutalan breakdown sa solažom na basu. "Miris plena" je moj favorit. Takođe ima ubitačan rif, tako jednostavan, a tako dobar. U strofama sledi zanimljiv ritam u sedam osmina, što ne pamtim da sam čuo ikad kod nekog metal benda, a da nije u pitanju prog metal. Za kraj nam ostaje pesma "Ne želim" koja sledi isprobane recepte, i koja sasvim solidno zatvara album. 

Šta još reći? Ovakav album se retko sreće na našim prostorima. Retko koji sastav može da u svoj zvuk tako dobro uklopi metal svirku koja je sva nabijena agresijom sa tako melanholičnim i depresivnim melodijama i bojama vokala. Ostaje nam da se nadamo da će sastav nastaviti sa radom u istom smeru, i da će privući pažnju šire publike.

Najbolja pesma? Nema. Ovaj album treba u celosti da se sluša, u toplom domu dok napolju pljušti kiša, posle raskida, sam u kući, sam na svetu, bez ikakvih distrakcija.

Koalicioni Sporazum – EP I samo mrak (recenzija)

Koalicioni Sporazum – "I samo mrak" (EP)

Released 1. 11. 2015.
Label: Nocturne Media
Genre: Punk / Hardcore
Review: Dejvid

Nema potrebe da gubim vreme na biografske podatke. Znate svi da je ovaj bend nastao 2014. godine, znate i kako se zvao na početku i zašto je promenio ime u trenutno itd. Treba samo istaći da je prvobitna postava izmenjena pre nekih pola godine, te su umesto Relje, Bože i Andrije instrumente zadužili Ceja (originalni basista Trule Koalicije), Tilt (gitara) i Jovan (bubnjevi). 

„I samo mrak“ je debi izdanje, prvi CD Koalicionog Sporazuma, uvertira pred album koji očekujemo naredne godine. Pet pesama na ovom EP-u verovatno imaju za cilj da „opipaju puls“ publike, a sigurno će poslužiti i kao promo materijal za svirke. Jer, opšte je poznato da se bend bez snimljenog albuma ne uzima za ozbiljno. 

Ono što smo očekivali od Skakija iz vremena Koalicije, dobili smo na ovom izdanju. Jedino je izostala klasična ljubavna pesma, ali, o tom - potom. Rat, krv, smrt, nasilje, mrak, apatija, beznađe… su samo neki od motiva koji se provlače kroz svih pet pesama. Nepobitna činjenica je da između Skakija kao pesnika i muzičara neosporno ide znak jednakosti, jer, svi tekstovi bez problema mogu samostalno da žive kroz poeziju. Ako gledamo sa aspekta angažovanosti, stiče se utisak da je celina od poslednjeg albuma Trule Koalicije iz 1998. pa do danas, skroz zaokružena. Od „Milosrdnog anđela“ pa do „Onih istih komunista“ koji nam i dan danas rade o glavi. Ponovo je to sarkastično, krajnje provokativno i smelo, mada, bojim se da će proći totalno nezapaženo. Današnja vlast se ispraksala i neće ponoviti stare greške; znaju da je najbolji lek protiv „opasnih frekvencija“ totalno ignorisanje. Ovakva muzika sigurno nije menjala svet, ali je podsticala na razmišljanje, bunt, revoluciju. Videćemo.

Muzički gledano, to je već drugačija priča. Zvuk je nabijen sa dve gitare, bubanj i bas daju nephodnu punoću, iako smatram da u prvoj pesmi „Oni isti“ treba malo spustiti bas, što je stvar produkcije. Aranžmani su raznovrsni, svaka pesma ima svoj svet, nema šablona, nema dosadnih solaža (što se i podrazumeva za ovu muziku). Jako, upečatljivo, sa merom. Posebno zanimljivo je urađena pesma „Mrak“, sa ženskim bek vokalom koji se nenapadno javlja u drugom delu dajući nekakvu mističnost i potpuniji doživljaj same pesme. 

Ono što zameram je kratkoća albuma. Pet pesama je premalo (zbog toga sam protiv ovakve diskografske forme) da se doživi bend na kompletan način. Na fejsbuku sam video dosta novih tekstova, ideja za obradu nekih stranih sastava i zbog toga mi ostaje žal što ovo me ovo izdanje „ne vozi“ malo duže. U iščekivanju „full length“ albuma, EP „I samo mrak“ je sasvim ukusno predjelo koje ni po koju cenu ne treba preskočiti.

Ritam Nereda – To nisi ti (recenzija)

Ritam Nereda – "To nisi ti"
Released 25. maj 2015.
Label: Nocturne media
Genre: Metal / Punk
Review: Dimitrije Beljanski

Ritam Nereda je posle pauze od pet godina izbacio novi album. Publika se odmah podelila na one kojima se svideo povratak korenima i na one kojima je ovaj album potpuni promašaj. Ovo će biti krajnje subjektivna recenzija, iz razloga što je Ritam Nereda dugo bio moj omiljeni bend, i jedan od najvećih uzora. Što se tiče dileme pank-metal, volim sve njihove albume, kako “Breaking” tako i “Poriv”, pa ću na žanrovsku promenu što manje obraćati pažnju. Novina kod ovog albuma u odnosu na predhodne je promena gitariste (na “Paralelnom svetu” je Ćomi odsvirao većinu, Friš je došao tek pred kraj snimanja), što se poprilično primeti u pristupu aranžmanima, mada, moguće da je za to zaslužan i producent Pik kod koga su snimali album, jer brojni momenti podsećaju na Gobline i Grate, koji su takođe snimani u Road studiju. 

Glavne zamerke koje imam na album su nedorađenost, bezidejnost i necelovitost. Ništa od toga se ne čuje na prvi pogled, ali, pažljivim slušanjem se da primetiti dosta toga. Prvo – nedorađenost. Ceo album produkcijski zvuči dosta loše, naročito u odnosu na “Paralelni svet”, koji je u tom smislu najbolje njihovo izdanje. Pored njega novi album zvuči kao demo snimak. Svi znamo kakav jedinstven zvuk ima RN, kakvu basčinu, kakve distorzije, kakve ritmove, kakav adrenalin dižu svojom svirkom. Toga sada nema. Gitare su tanke, bas je mekan, a bubnjevi nedovoljno razorni. Jedina dobra stvar su neobični gitarski aranžmani, koji bi opet bolje zvučali da su se držali zvuka sa predhodnih par albuma. Ovo se ne može reći ni da je povratak na staro, jer i na prva tri albuma su imali bolji zvuk nego sad. Bezidejnost – verovatno najvažnija stavka. Prvo što je loše je sam naziv albuma, koji apsolutno ne govori ništa. Bolje i da su stavili samo brojku, kao što su pre radili, nego što su album nazvali “To Nisi Ti”. Pre će biti da ovo (novi album) nisu oni. Sledeća stvar je intro. Voleo bih da mi neko objasni kakve veze sa ostatkom albuma imaju tih 5-6 sekundi fanfara. Mnogi drugi muzički momenti su takođe nepotrebni ili promašeni. Čudne pauze u pesmi "Boli me Sve" ili početni rif "Depresije" zvuče veoma nepromišljeno. "To nisi ti" sadrži barem dva momenta koja previše podsećaju na pesme Goblina. Ostaviću na vama da prepoznate na koje mislim. Nedostatak ideja veoma se ogleda u tekstovima koji su izgubili oštricu, a opet nisu ni dovoljno ubedljivi kao refleksivni. Pre je Boban u pesmama opisivao depresiju koja je svud oko nas u različitim oblicima, a sad se svelo na to da samo peva De-Pre-Si-Ja. Takođe, u toj pesmi koristi rimu "Dah-prah" koju često upotrebljava, ali svaki put u drugačijem kontekstu. Ipak, nije toliko loša ta pesma, ima zanimljive gitarske aranžmane u strofama, melodičan refren, i moćan rif na kraju, ali joj fali celovitost, i tu stižemo do treće stavke. 

Raniji albumi su uvek zvučali zaokruženo, sa po kojom pesmom koja odudara od ostalih. Sada se od toliko različitih ideja, nekih uspešnih, nekih bezuspešnih, gubi celina. Dok slušamo album ne stičemo utisak da se radi o zaokruženoj celini, već o hrpi nabacanih pesama i nabacanih deonica u tim pesmama. Za kraj, moram reći da ovaj album, iako žestoko iskritikovan sa moje strane, u suštini i nije toliko loš. Preko pola albuma je slušljivo, ali, to jednostavno nije dovoljno za bend kao što je Ritam Nereda. Ovo ne zvuči kao deseti studijski album benda, već kao solidno debi izdanje mladog sastava koji još nije siguran šta hoće i kako to da postigne. 

Bjesovi - Svetla, svetlosti (recenzija)

Bjesovi - Svetla, svetlosti
Released 2015
Label: Nocturne Media
Genre: Alternative Rock
Review: Tihomir Škara

"Kvalitetnija" slušalačka publika je vrlo alergična na cover bendove, što je potpuno opravdano, jer je odavno dosadilo slušati brdo istih bendova koji sviraju milijardu puta odsvirane pesme. Onda se javi ovakav bend, koji sa svojim dugogodišnjim iskustvom uradi nešto nalik tome, i obori vas sa stolice. 

Novi album Bjesova je potpuno sastavljen od obrađenih numera bendova iz Srbije i regiona. Ukratko, greške nema, da ove pesme niste čuli u originalu (a verujem da ima mnogih koji nisu), ne biste ni pomislili da su obrađene. I sam pevač Zoran kaže da za neke bendove ranije nije čuo. Uspeh i snaga ovog albuma je što je suština originalne pesme ostala netaknuta, a opet je izvedena na sirov i grub način, svojstven ovom sastavu. Tu je pesma new wave benda Idoli, kao i pesma black metal benda The Stone. Ovi žanrovi su dijametralni i nemaju skoro nikakvih dodirnih tačaka, dok se na ovom izdanju može čuti kako njihove pesme zvuče kad se očvrsnu, tj. ublaže u drugom slučaju. Takođe, svaka pesma ima svoj spot, a većinu njih je uradio sam Zoran, što dodatno oplemenjuje ovo izdanje. Realizacija albuma je trajala par godina i sve se na kraju sumiralo u jednu zaokruženu i odličnu celinu kojoj zaista ništa ne fali. Svaka numera je vrlo kvalitetno izvedena, a kad je u pitanju ovako zreo sastav, mislim da to ni ne treba dovoditi u pitanje. 

Ovo je odličan i sjajan album, zaista jedan od boljih koji se u poslednjih par godina pojavio kod nas, ne drži se striktnih standarda, ali takođe nema prevaganja na bilo koju konkretniju stranu, sljušljiv je, i svačije uši mu se mogu prilagoditi i u njemu uživati.

***Album je za sad izašao samo u digitalnom izdanju pod etiketom Nocturne media i moguće ga je besplatno preuzeti na njihovom sajtu (link)