Ritam Nereda – "To nisi ti"
Released 25. maj 2015.
Label: Nocturne media
Genre: Metal / Punk
Review: Dimitrije Beljanski
Glavne zamerke koje imam na album su nedorađenost, bezidejnost i necelovitost. Ništa od toga se ne čuje na prvi pogled, ali, pažljivim slušanjem se da primetiti dosta toga. Prvo – nedorađenost. Ceo album produkcijski zvuči dosta loše, naročito u odnosu na “Paralelni svet”, koji je u tom smislu najbolje njihovo izdanje. Pored njega novi album zvuči kao demo snimak. Svi znamo kakav jedinstven zvuk ima RN, kakvu basčinu, kakve distorzije, kakve ritmove, kakav adrenalin dižu svojom svirkom. Toga sada nema. Gitare su tanke, bas je mekan, a bubnjevi nedovoljno razorni. Jedina dobra stvar su neobični gitarski aranžmani, koji bi opet bolje zvučali da su se držali zvuka sa predhodnih par albuma. Ovo se ne može reći ni da je povratak na staro, jer i na prva tri albuma su imali bolji zvuk nego sad. Bezidejnost – verovatno najvažnija stavka. Prvo što je loše je sam naziv albuma, koji apsolutno ne govori ništa. Bolje i da su stavili samo brojku, kao što su pre radili, nego što su album nazvali “To Nisi Ti”. Pre će biti da ovo (novi album) nisu oni. Sledeća stvar je intro. Voleo bih da mi neko objasni kakve veze sa ostatkom albuma imaju tih 5-6 sekundi fanfara. Mnogi drugi muzički momenti su takođe nepotrebni ili promašeni. Čudne pauze u pesmi "Boli me Sve" ili početni rif "Depresije" zvuče veoma nepromišljeno. "To nisi ti" sadrži barem dva momenta koja previše podsećaju na pesme Goblina. Ostaviću na vama da prepoznate na koje mislim. Nedostatak ideja veoma se ogleda u tekstovima koji su izgubili oštricu, a opet nisu ni dovoljno ubedljivi kao refleksivni. Pre je Boban u pesmama opisivao depresiju koja je svud oko nas u različitim oblicima, a sad se svelo na to da samo peva De-Pre-Si-Ja. Takođe, u toj pesmi koristi rimu "Dah-prah" koju često upotrebljava, ali svaki put u drugačijem kontekstu. Ipak, nije toliko loša ta pesma, ima zanimljive gitarske aranžmane u strofama, melodičan refren, i moćan rif na kraju, ali joj fali celovitost, i tu stižemo do treće stavke.
Released 25. maj 2015.
Label: Nocturne media
Genre: Metal / Punk
Review: Dimitrije Beljanski
Ritam Nereda je posle pauze od pet godina izbacio novi album. Publika se odmah podelila na one kojima se svideo povratak korenima i na one kojima je ovaj album potpuni promašaj. Ovo će biti krajnje subjektivna recenzija, iz razloga što je Ritam Nereda dugo bio moj omiljeni bend, i jedan od najvećih uzora. Što se tiče dileme pank-metal, volim sve njihove albume, kako “Breaking” tako i “Poriv”, pa ću na žanrovsku promenu što manje obraćati pažnju. Novina kod ovog albuma u odnosu na predhodne je promena gitariste (na “Paralelnom svetu” je Ćomi odsvirao većinu, Friš je došao tek pred kraj snimanja), što se poprilično primeti u pristupu aranžmanima, mada, moguće da je za to zaslužan i producent Pik kod koga su snimali album, jer brojni momenti podsećaju na Gobline i Grate, koji su takođe snimani u Road studiju.
Glavne zamerke koje imam na album su nedorađenost, bezidejnost i necelovitost. Ništa od toga se ne čuje na prvi pogled, ali, pažljivim slušanjem se da primetiti dosta toga. Prvo – nedorađenost. Ceo album produkcijski zvuči dosta loše, naročito u odnosu na “Paralelni svet”, koji je u tom smislu najbolje njihovo izdanje. Pored njega novi album zvuči kao demo snimak. Svi znamo kakav jedinstven zvuk ima RN, kakvu basčinu, kakve distorzije, kakve ritmove, kakav adrenalin dižu svojom svirkom. Toga sada nema. Gitare su tanke, bas je mekan, a bubnjevi nedovoljno razorni. Jedina dobra stvar su neobični gitarski aranžmani, koji bi opet bolje zvučali da su se držali zvuka sa predhodnih par albuma. Ovo se ne može reći ni da je povratak na staro, jer i na prva tri albuma su imali bolji zvuk nego sad. Bezidejnost – verovatno najvažnija stavka. Prvo što je loše je sam naziv albuma, koji apsolutno ne govori ništa. Bolje i da su stavili samo brojku, kao što su pre radili, nego što su album nazvali “To Nisi Ti”. Pre će biti da ovo (novi album) nisu oni. Sledeća stvar je intro. Voleo bih da mi neko objasni kakve veze sa ostatkom albuma imaju tih 5-6 sekundi fanfara. Mnogi drugi muzički momenti su takođe nepotrebni ili promašeni. Čudne pauze u pesmi "Boli me Sve" ili početni rif "Depresije" zvuče veoma nepromišljeno. "To nisi ti" sadrži barem dva momenta koja previše podsećaju na pesme Goblina. Ostaviću na vama da prepoznate na koje mislim. Nedostatak ideja veoma se ogleda u tekstovima koji su izgubili oštricu, a opet nisu ni dovoljno ubedljivi kao refleksivni. Pre je Boban u pesmama opisivao depresiju koja je svud oko nas u različitim oblicima, a sad se svelo na to da samo peva De-Pre-Si-Ja. Takođe, u toj pesmi koristi rimu "Dah-prah" koju često upotrebljava, ali svaki put u drugačijem kontekstu. Ipak, nije toliko loša ta pesma, ima zanimljive gitarske aranžmane u strofama, melodičan refren, i moćan rif na kraju, ali joj fali celovitost, i tu stižemo do treće stavke.
Raniji albumi su uvek zvučali zaokruženo, sa po kojom pesmom koja odudara od ostalih. Sada se od toliko različitih ideja, nekih uspešnih, nekih bezuspešnih, gubi celina. Dok slušamo album ne stičemo utisak da se radi o zaokruženoj celini, već o hrpi nabacanih pesama i nabacanih deonica u tim pesmama. Za kraj, moram reći da ovaj album, iako žestoko iskritikovan sa moje strane, u suštini i nije toliko loš. Preko pola albuma je slušljivo, ali, to jednostavno nije dovoljno za bend kao što je Ritam Nereda. Ovo ne zvuči kao deseti studijski album benda, već kao solidno debi izdanje mladog sastava koji još nije siguran šta hoće i kako to da postigne.
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon