Sacramental Blood - Ternion Demonarchy

Sacramental Blood - "Ternion Demonarchy"
Released: 2016.
Label: Miner records
Genre: Death metal
Review: Tihomir Škara

Preslušao sam prvi minut albuma i zinuo pitajući se odakle ovim ljudima fizička snaga i kondicija da ovo sviraju uživo? Jer ovo je nuklearna detonacija, visoko toksičan i radioaktivan death metal koji prouzrokuje nekrozu i otpadanje tkiva.

Iako ovaj žanr svrstavam u trećeklasnu muziku, jer se njega hvataju na kraju samo oni koji po svaku cenu žele da nešto snime, a ne umeju sa instrumentima, pa u death metalu traže utočište (jer će pravljenje buke proći dobro i niko neće primetiti odsustvo smisla i sviračkog umeća), ovaj bend dokazuje apsolutno i potpuno suprotno. Bez obzira što su rifovi žestoki i nasilni, perkusije na maksimalnom broju obrta, sve što se na ovom albumu dešava, jasno se razaznaje i čuje. Uopšte nema nerazgovetne buke iz nepoznatih izvora, i tvrdim da bi ovi momci jednako dobro izveli ove pesme i u ogoljenom akustičnom maniru ako treba.

Da se tročlana ekipa snalazi i u mirnijim vodama dokazuje instrumentali pasaž „Aeons“ koji predstavlja svojevrsno čistilište između dva dela albuma. Nakon toga sledi tek za dlaku blaži nastavak. I dalje je ubijanje žestoko, ali se oseti blago, jedva primetno spuštanje dinamike u odnosu na prvi, pakleni deo. Drugi deo deluje melodičnije i punije, gradi se atmosfera i sve se bliže prilazi slušaocu. Javlja se još jedan akustični instrumental, a album zatvara eksperimentalna noise numera u kojoj čujem neke gitarske igrarije, a verujem da je i ostatak zvukova potekao na sličan i neobičan način.

Čovečanstvo, postanje, ezoterija, tamni vek, propast su neke od tema koje bend obrađuje na izuzetno slikovit i metaforičan način. Ne znam koliko su takve teme zanimljive i primamljive za prosečnog slušaoca, ali znam da meni nisu bile dosadne, jer bend nije dosađivao sa nekim klinačkim fazonima i davno ispevanim motivima. Primetio sam i da onaj ko je pisao tekst poznaje engleski na nivou maternjeg, te sam na par mesta koristio rečnik kako bih preveo nekolicinu izraza, što je veliki plus, jer se ne koriste klasični izrazi i fraze, a samim tim se postiže potpun poetski efekat korišćenjog jezika.

Ono što takođe ostavlja neverovatan utisak je omot albuma i kompletan booklet. Omot je radio izvesni Castellano, i dopada mi se to što bendovi pružaju profesionalcima da im urade vizuelni deo posla, jer ovaj omot je u rangu bilo kog svetskog benda, a uz to je i tehnički i grafički zahtevan. Knjižica sa tekstovima se razlikuje od knjižice svetskog benda samo u vrsti papira (svetski je kao više sjajan – glossy) i tu se svaka razlika okončava.

Za fanove death metala ovo je nešto što ne bi smeli da propuste. Srpski bend koji praši nesvakidašnji stil svakako treba i zaslužuje maksimalnu podršku svoje scene. Ovi momci su uložili poslednje atome energije i svih resursa u stvaranje albuma, a pružili su slušaocima razarajuću antimateriju koja dugo odzvanja u ušima.

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi