U ono staro vreme kad je Broz bio mlad u srcu i nosio sveže kolmovanu riđu farbu na kosi, današnji praznik je prigodno bio obeležavan kao Dan omladinskih radnih akcija. Dabome, te su radne akcije mahom i bile prvoaprilska šala na državnom nivou. Vrhunski domet ideologije – u srednjem veku vlastelin je imao pravo da u vidu poreza dobije i besplatan, takoreći robovski, rad od svojih podanika. Ali za razliku od srednjeg veka, u komunizmu smo mi zapravo voleli da radimo za džabe, čak se i ponosili time.
E sad, za sve koji se nisu dobrovoljno odazvali, da ne bi bili previše slobodni da se zezaju, na današnji dan su organizovane dobrovoljne radne akcije po školama. Obaveste nas koji dan ranije da ponesemo štagod od alata i da se spremimo da čistimo svoju životnu sredinu od smeća koje drugim danima nagomilavamo. Zapravo, ne znam da li je to bilo svuda ili samo za nas iz BiH; mi smo stalno bili neka zona za eksperimente.
Bilo dobro kao fora. Em nema škole, em se slundraš ko krnja krava po celom gradu, em sa drugarima. U srednjoj još i najbolje – kreneš niz kej, kod pivnice se osvrneš da vidiš na koga se dernjaju direktor i razredni, pa šmugneš na hladno točeno. Niko te i ne traži, taman posla da nastavnik uđe u pivnicu na tako značajan praznik dok mora paziti da deca ne naprave neku pizd... neslanu šalu.
Tu se već naziralo ko je budući rukovodilac, a ko običan Bosanac. Mi obični nosili grabljice i džakove za smeće, koristan alat. A ovi neobični dolazili sa sekirama i krampovima. Ko da žive u Banovićima. Normalno, kad su tako lukavi da ponesu pogrešan alat oni nisu ništa ni radili. Eh, da mi je ova pamet, a one godine...
Tekst: Radoslav B. Chugaly >>>
foto: www.portalnovosti.com
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon