Nema potrebe da objašnjavam koliko je nekada, pre razvoja društvenih mreža (konkretno Fejsbuka), sajt Vukajlija bio popularan na srpskom internet nebu. Na svu sreću, taj sajt i dalje postoji, još uvek se ažurira novim sadržajima… Međutim, veliki broj autora sa “zelenog sajta” se preselio na Fejsbuk, gde pod raznim pseudonimima, grupama, stranicama… nastavljaju da pišu, objavljuju postere i slično. Mi smo odlučili da od ovog broja ugostimo neke od tih ljudi i da sa njima proćaskamo o nekim ozbiljnim temama. Prvi u tom nizu je Nemanja Tomović, administrator stranice Skrivena poruka slobodnih zidara na spomeniku Joakima Vujića.
Kako je nastala stranica Skrivena poruka slobodnih zidara na spomeniku Joakima Vujića i koji je uopšte smisao njenog postojanja?
Jedno veče sam došao iz grada, klošario sam kod Joakima... Iskreno se ne sećam, ujutru sam se probudio i video stranicu. Mesec dana je samo stajala prazna, nisam imao ideju šta da radim sa njom.
Na pomenutoj stranici baviš se ismevanjem svega i svačega. Da li su te šale na Fejsbuku tvoji stvarni stavovi ili su namenjeni „trolovanju“ i zajebavanju zagriženih zastupnika tih pojava?
Trolujem uglavnom sa svog profila, i naravno da to nisu moji stavovi, već stavovi mog alter ega. Joakim je moj drugačiji alter ego od alter ega mog profila, ali i on ume da izbaci po koji flejming trol. Inače, ne trolujem da bih „zajebavao“ raju. U 90% slučaja želim samo da obesmislim već besmislenu raspravu rečenicama poput: „Ako Hrvati nisu Srbi kako to da je Biblija napisana na ćirilici“? Moje očekivanje nakon ovakve rečenice je naravno da obesmislim raspravu, ali to ne sprečava ljude da ne uvide ironiju već obično nastavljaju da pišaju činjenicama sa www.nekitamoportal.com.
Pretpostavljam da ti je inboks zatrpan gomilom pretećih poruka? Kako izlaziš na kraj sa tim, da li uopšte odgovaraš tim ljudima i da li si u stvarnosti imao problema zbog tog angažmana, pošto se ne skrivaš iza lažnih profila?
Inboks mi je pretrpan pretnjama i uvek redovno odgovaram na njih pozivanjem gospode na koitus i razmenu fotografija polnih organa. U stvarnom životu mi se dešavalo da mi ljudi priđu i da mi kažu da im se sviđa to što radim, nikada nešto negativno. Negativna iskustva sam imao sa bivšim devojkama i poznanicima kojima se baš to i ne dopada. “Gospode Nemanja, blamiraš me”.
Politika. Bliže nam se novi izbori, polako počinje još jedna kampanja. Šta generalno misliš o srpskim i regionalnim političarima? Kakav je tvoj stav o demokratiji, izborima i tim stvarima? Treba li glasati i za nekoga?
Obožavam politiku i jako sam zainteresovan za politička zbivanja. Na starijim stranicama se bavim podjebavanjem istih, dok se Joakim jako malo bavi tom tematikom. Što se tiče političara na ovim prostorima... Pa iskreno im se divim, divim se kako mogu da budu toliko podli, ljigavi i bezobrazni. Divim se da i pored te ljigavosti uspevaju da nagovore narod da glasa za njih, divim se i našim narodima i narodnostima što iste biraju. Postoje dva sveta u ovoj zemlji, jedan čine ljudi koji zaista žele dobro sebi i drugima u ovoj zemlji, i drugi, koji su isto tako ljigavi kao ovi gore, samo su isuviše mali, toliko mali da ne vide svoju nebitnost ali sebe dižu u nebesa, oni koji ništa ne žele da menjaju već žele da se uklope u već postojeći ljigavi sistem stvoren za ljige i parazite. Razni zamenici čuvara skladišta praznih plastičnih flaša, oni koji mašu partijskim zastavicama i aplaudiraju po direktivi opet nekog višeg činovnika neke nepostojeće funkcije čije postojanje služi svrsi pražnjenja državnog budžeta na ime zapošljavanja biračkog trela. Drugu polovinu te polovine čini uplašena raja, koja me još više nervira jer oni smatraju da to tako treba i šta više, dive se tim nebitnim likovima, počevši od onog benda što ne sme da svira „pada vlada“ pa sve do onog tipa što daje lokalmnim političarima besplatne prasiće jer eto, misli da tako treba. Što se tiče izbora, ne glasam. Svi su mi previše ljigavi, i ovi na vlasti i ovi u opoziciji, a i oni koji nisu prešli cenzus.
Tvoj humor (ili pokušaj humora, za neke) ne poznaje granice. Sprdaš se na račun crkve, žena, manjina, Srba, Hrvata, Bosanaca, seksualnih orijentacija, ali, poseban akcenat imaš na sportiste. Šta današnji sport predstavlja za običan narod? Da li je zabluda da su sportisti ambasadori neke zemlje i u čemu leži razlog tolikog glorifikovanja pojedinih sportista kod našeg naroda?
Ne sprdam ja konkretno nikoga. Sprdam idiote iz svih tih grupacija, bili oni vernici ili ateisti, bez obzira da li vole kurac ili pičku... Ne znam odakle ti to da najviše sprdam sportiste, najviše sprdam ateiste jer tripuju da su pametni, a zapravo su marva kao i svi drugi. Ne sprdam konkretno sportiste, sprdam osećaj osvete za Krajinu kada pobedimo Hrvate u vaterpolu, sprdam osećaj ličnog uspeha kada Đoković prebaci lopticu preko mreže, sprdam ljubav prema sportistima kao deo nacionalnog identiteta. Jednom prilikom mi je neko čak i rekao da nisam Srbin jer ne pratim tenis. Inače, sportistima se divim, pa čak i ovima koji se bave nebitnim sportovima poput tenisa.
Pošto se naš fanzin uglavnom bavi izveštavanjem i pisanjem o muzici, reci nam, šta ti privatno slušaš? Kakva je po tvom mišljenju domaća scena? Koje bi bendove izdvojio kao dobre, a na konto kojih bi napravio neku šalu na stranici?
Obožavam Nikolu Pejakovića. Kolju mogu da slušam stalno. Što se tiče muzike ja sam kao malo dete. Nisam privržen određenom žanru, šta mi se svidi to i slušam. Šta bih izdvojio kao dobro zavisi od toga čime sam trenutno drogiran. Trenutno sam nesrećno zaljubljen tako da mi je trenutna droga rakija pa slušam Rođu Raičevića. Koga bih sprdao? Pa defnitivno EKV. Opet, ne zato što smatram njih lošim bendom, već zato što imaju publiku (ne generalizujem) koja tripuje duhovnu uzvišenost i intelektualnu nadmoć, a u suštini su marva i teške paljevine.
Za kraj, da li postoji neka fora na koju si naročito ponosan? Može da bude i printskrin neke zanimljive diskusije sa neta.
Nemam omiljenu foru, a ponosan sam na to što se moj rad sviđa ljudima čijim sam ja humorom oduševljen. Možda bih izdvojio ovo, čisto zato što je u pitanju Telenor koji me smara porukama da im platim račun, a ja sam juče jeo makarone s džemom jer sam sirotinja.
Podeli sa prijateljima:
1 коментара:
Write коментараTomo oplodi me , brate
ReplyEmoticonEmoticon