Kod benda ovakvog kalibra, bitna je energija iznošenja zvuka na bini. S obzirom da D ZOO u sebi drži stisnutu pesnicu oporog hip-hopa (dodao bih, onog "pravog", društveno angažovanog) i jačinu (nu) metala – u njihovom slučaju toga ne manjka, čak i dok mirno u stolici preslušavate njihov prvi zvanični album "Treća Armija Trećeg Sveta". Povod ovom intervjuu je upravo priča o subotičkom crossover potencijalu, bendu D ZOO. Moj sagovornik je jedan od vokala, Filip Budanović, koji će vam dati uvid u njihov rad, a na vama je da istražite dalje.
Kao relativno mlad, perspektivan i profesionalni bend, veoma ste poznati u regionu... Pojavili ste se i na MTV-ju. Ipak, zamolio bih vas da se predstavite našim čitaocima. Ko su D ZOO zapravo?
Filip: D ZOO su pre svega skupina drugara, zapravo grupacija najobičnijih mladih, ili kako biste rekli, relativno mladih ljudi okupljenih oko iste pozitivne ideje.
Najpre da vam čestitamo, u ime redakcije, na novom albumu "Treća armija trećeg sveta". Kakvi su utisci slušalaca, pošto je to medijski bilo dosta propraćeno?
Filip: Prvi utisci su sjajni. Album se nalazi na svim eminentnim muzičkim servisima i dostupan je za slušanje. Takođe, kritike i recenzije su dale veoma visoke ocene albumu. Međutim, mi smo posebno znatiželjni da vidimo kako će publika uživo da reaguje na nove pesme i veoma smo nestrpljivi da počnemo da ih izvodimo na koncertima, jer to je za nas, ipak, najbitnije.
Meta-žanr koji je i sam podložan promenama, crossover, u vašem zvuku uvek doživljava nove momente. Usudio bih se da vas okarakterišem kao rapcore / nu metal, to je moj lični utisak kao konzumenta; interesuje me vaš stav prema tom "prirodnom" spoju metala i hip-hop-a, koji danas ima već blagi "retro" prizvuk, ako se slažete sa konstatacijom?
Filip: Nisam siguran da posedujemo taj "core" momenat, ali nu metal je svakako nešto oko čega se naš zvuk kreće i ka kojem u izvesnom smislu teži, mada sve je to donekle stvar lične percepcije. Istina je da se zvuk prilično promenio u odnosu na naš prvi album "Welcome To D ZOO" koji je predstavljao svojevrsni eksperiment u kojem smo iz pesme u pesmu drastično skakali sa žanra na žanr. Što se tiče "retro" momenta, to možemo da kažemo ako se osvrnemo na svetske nu metal bendove, ali imajući u vidu da kao društvo kasnimo za svetom u svemu, pa i u implementaciji novih podžanrova u muzički opus scene, smatram da kombinacija metala i hip-hopa kod nas tek ima svoju budućnost.
Pominjući hip-hop i rap muziku, vidan je i značajan lirički uticaj hip-hopa na vaše pesme? Da li se može reći da je rap fundament vašeg postojanja i postoji neko ko je posebno uticao na proces pisanja tekstova? O čemu vi pevate?
Filip: Na neki način cela D ZOO priča i jeste počela kao hip-hop. Ranih godina D ZOO je bio zamišljen kao dvočlana rap grupa, što smo i bili jedan kratak period. Lirički uticaj gradio se dominantno još u godinama kada smo počeli da slušamo novi talas domaćih hip-hop izvođača ranih 2000-tih, tada pretežno okupljenih oko Bassivity-ja. Uprkos tome, u ranoj fazi postojanja D ZOO-a odlučili smo, da se žanrovski proširimo u pravcu metala. Tekstovi na naša dva albuma pretežno su kritički osvrnuti na procese i pojave u našem društvu koje nam najviše štrče i zapadaju za oko. Svakako, pogledi nam se vremenom menjaju, pa tako i sama sadržina, struktura i forma tekstova. Naredni album, o čijem smo konceptu počeli da razmišljamo, će i u smislu tekstova doneti najviše promena do sada.
Pojava D ZOO-a na bini, pored odlične muzike, pleni i vaša fizička manifestacija. Ko brine o vašem imidžu, od vizuelnog aspekta, preko omota, promo-materijala i tako dalje?
Filip: Celokupnom vizuelnom identitetu benda posvetili smo veliku pažnju, jer je i to, pored same muzike, način komunikacije sa publikom i sredstvo za slanje određene poruke. Uniformisanost na bini je prisutna još od prvih svirki, ali se taj koncept konstatno unapređuje i razrađuje. To je nešto o čemu uvek razmišljamo, kao neizostavnom delu priče, tako da se može reći da o imidžu brinemo mi sami. Za grafički dizajn i ceo identitet D ZOO-a zadužen je Peja, koji i sam kao vokal benda najbolje razume kako nešto treba da izgleda i to radi zaista vrhunski. Sa druge strane, razmišljajući o tome kako nas drugi umetnici vide i doživljavaju došli smo i do potrebe da ostvarimo prvu saradnju na planu dizajna, tako da je grafičko rešenje omota za "Treću Armiju Trećeg Sveta" radio, gitarista Goblina i naš sugrađanin, Leo fon Punkerstein.
Tokom ovih nekoliko godina, sarađivali ste na ličnom i profesionalnom planu sa izvođačima i bendovima kao što su Marčelo, Iskaz, OriginAll, Deca Apokalipse, lokalnim izvođačima, tekstopiscima i bendovima? Pričajte malo o tome. Da li možete izdvojiti najdraži nastup?
Filip: Jedna od najdragocenijih stvari vezanih za bavljenje muzikom su saradnje, poznanstva i naravno prijateljstva. Takođe podrška starijih, iskusnijih i afirmisanih izvođača neophodna je za prodor i napredovanje na sceni. Teško je izdvojiti najdraži nastup, ali svakako možemo da izdvojimo nastup pred najmnogoljudnijom publikom u našoj dosadašnjoj karijeri, a to je svirka na Zaječarskoj Gitarijadi 2014. godine pred 20 000 ljudi. To možda nije najdraži nastup, ali je to ono o čemu smo svi na neki način oduvek maštali kada smo počinjali. Iskoristio bih ovu priliku i da najavim naredne dve svirke koje nas čekaju u aprilu sa Ritmom Nereda u Subotici 29. aprila i dan kasnije 30. aprila, svirka sa Goblinima u Pančevu, pa neka nam se pridruži ko je u mogućnosti.
Da li dolazite u dodir sa fanzinima i nezavisnim izdavaštvom, u bilo kom smislu? Princip "DIY" vam je sigurno poznat, iznesite i vaše viđenje toga.
Filip: Nezavisno izdavaštvo, fanzini i ceo koncept i ideologija koji prate ovaj fenomen za nas su veoma bliski. I sami smo na jedan malo drugačiji način veoma dugo bili suočeni sa svim čarima, ali i poteškoćama nezavisnog delovanja. U nekoliko navrata sam imao priliku da ispratim Princip, i ono što odmah skreće pažnju jeste entuzijazam koji prati celu priču, a podrška koju fanzini pružaju umetnicima je izuzetno dragocena kako za same umetnike, tako i za razvoj urbane kulture uopšte.
Intervju priredio: Desya Lovorov
Foto: Vasso Vujović
Intervju priredio: Desya Lovorov
Foto: Vasso Vujović
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon