Kako je rasla popularnost društvenih mreža među svetskom populacijom, istim intezitetom je rasla potreba njihovih korisnika da daju doprinos razvoju "pošasti savremenog sveta" i pokažu da idu u korak sa vremenom. Društvene mreže su, nesvesno, iziskivale od ljudi da prikažu svetu koliku žrtvu su spremni da podnesu zarad malo samopromocije, hranjenja gladnog ega i smirivanja obesne sujete... tj. stvari koje su se javile kao prirodna reakcija na strah od izopštavanja iz društva. Nesmanjenim tempom, korisnici su pomerali granice, plešući po labilnoj žici koja razdvaja pristojno od nepristojno, vulgarno od prefinjenog, iskreno od lažnog. Ne shvatajući uzrok, razlog i posledicu, vremenom se rađala neopisiva potreba da sa prijateljima iz realnog i virtuelnog života, koji obitavaju na socijalnim mrežama, podele i najsitnije detalje iz sopstvene intime.
Pošto je čovek biće koje nužno zavisi od hrane, ni taj segment nije ostao netaknut. Nije nepoznato da samopromoteri imaju neodoljivu potrebu da se pohvale hranom koja se našla na njihovom meniju. Takođe, imaju i potrebu da na sav glas i svima jasno stave do znanja kakvog su materijalnog statusa, koji restoran su posetili, ko je glavni kuvar... Karađorđeva šnicla, komplet lepinja, roštiljski specijaliteti, suši, burito... samo su neki od specijaliteta koji redovno iskaču po instagramima i fejsbucima, pokazujući sirotinji za šta je ostala uskraćena, poručujući konkurenciji da je ugrožena, obelodanjujući celom svetu kako u mikrokosmosu određene individue nastupa harmonija kad se u nekom prepotentnom ugostiteljskom objektu naruči posebni kulinarski specijalitet, koji se ne viđa često na svakodnevnoj trpezi prosečne srpske porodice.
Kako ne bih da budem jedan od onih koji seju i neguju prazan bunt, neargumentovano kritikovanje i pljuvanje radi lečenja kompleksa, a pritom nemaju da ponude nikakvo konstruktivno idejno rešenje, dajem na uvid predlog koji neće rešiti ovaj problem, pre svega zbog svoje neautentičnosti i dekadentnosti, ali svakako može biti delotvoran za iskorenjivanje određenjih osobina popularnih na društvenim mrežama. Ne postoji konkretan metod da se ova lančana pojava spreči i zauvek izbriše sa lica zemlje (kako ovo utopistički zvuči) ili ga ja nisam našao (još uvek), ali postoji način da se uguši ekstremno licemerje koje kulja na sve strane, zapravo najgori oblik licemerja - prikazivanje idealne slike svog života, odnosno isključivo pozitivne strane. Da skratim digresiju, gorepomenuti predlog glasi: Neophodno je prikazati obe strane medalje. Kako? Tako što ne bi bilo loše da se nakon obeda, uspešno okončanog procesa varenja i pražnjenja creva, fotografiše izmet (minuli rad, kako to reče Zoran Radmilović), a onda da se napravi "pre i posle" fotografija. Na levoj strani da stoji fotografija dekorisanog jela na tanjiru, neposredno pred unošenje u organizam, a na desnoj strani da stoji finalni proces - izmet, kako pluta površinom WC šolje. Verovatno će osoba koja se odluči na ovako odvažan potez doživljavati razne neprijatnosti od virtuelnih prijatelja, biće ismevana, izogovarana, isponižavana... ali će bar zadržati dostojanstvo u predugačkoj i nemilosrdnoj maratonskoj trci zvanoj prestiž na društvenim mrežama.
Arturo Bandini
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon