Da li je potreban poseban uvod za ovaj koncert? Da! Mislim da je to neophodno, jer su ih Novosađani po prvi put ugostili u svom gradu. Bend koji iz godine u godinu sve više oduševljava tekstovima, aranžmanima, muzikom, interakcijom sa publikom... Pogodili ste, u pitanju je zagrebački Šank.
Šankeri nisu izašli prvi pred publiku, već je čast da otvore veče i zagreju masu prepuštena (uslovno rečeno) domaćim pankerima. Pošto je zrenjaninski Drink or die nažalost otkazao svirku, zamena je stigla u vidu perspektivnog benda iz Beške. Puni samopouzdanja i odlučnosti na binu su izašli momci iz tročlanog sastava Po kratkom postupku. Slušao sam ih tri puta ranije i nisam bio previše zadovoljan atmosferom, jer su uvek dobijali najranije termine na kojima je bilo malo ljudi. Ali, ovaj put sam se baš iznenadio kako je publika kroz skakanje i divljanje ispratila bend od samog početka do kraja. Svi su složno "urlali" poznate hitove kao što su: "Ne želim da se sećam", "Kvoter", "Svi na ulice" i mnoge druge. Posebno oduševljenje je nastalo prilikom izvođenja obrade "Ne mogu da pobegnem" (Džukele), kojoj su momci iz Beške udahnuli novi život. Usledio je i omaž bratu Lemiju... dobro prepoznatljiv bas na početku pesme "Ace of spades" u masi je izazvao neviđenu euforiju, propraćenu šutkama i horskim pevanjem.
Negde oko pola dvanaest imali smo priliku da uhvatimo predah, ali ne zadugo, pošto su Šankeri ubrzo krenuli sa svirkom. CK13 se u tom trenutku prepunio i svi su jurnuli u prve redove kako bi napravili atmosferu. Nikad do tad nisam video toliko ljudi na tako malom mestu. Koncert su otvorili pesmom "Ne odustajem", koja je već u prvih pola minuta izazvala takvo usijanje da je to nezamislivo. Prvi redovi više nisu mogli da se smire, pa je počelo penjanje na binu, očekivano "otimanje" mikrofona i zajedničko pevanje sa bendom. Kad su krenule "Maske" i sam Rakić je pozvao publiku na binu, dok je sa strane pio Zaječarca i kroz smeh ispratio celu situaciju. Kako više nije mogao da bude samo nemi posmatrač, prišao je i zagrlio najvernije fanove. Kao i svi pankeri, bez dlake na jeziku, javno su prozivali vladu, političare i sve ono loše što nazaduje države u kojima živimo. Situacija je ubrzo ispraćena odomaćenim skandiranjem "Vučiću pederu", što je izgleda postalo neizostavan momenat na skoro svim pank svirkama u Srbiji. Dok se gitarista štimovao, pevač je iskoristio priliku da se zahvali na gostoprimstvu i u to ime sa publikom otpevao Shamso-vu "Novi Sade". Kako je vreme prolazilo publika je bila sve usijanija i tražila je još. Kao efektnu završnicu odsvirali su "Na šank“, kako bi podvukli crtu ovom dešavanju. Međutim, masa se nije mirila sa završetkom, pa su krenuli gromoglasni pozivi za bis. Sve to je izmamilo osmehe Šankera, te su se sa posebnim zadovoljstvom vratili i otprašili "100 godina" kojom je koncert i definitivno bio završen.
Na kraju, stvarno mi nije jasno zašto su čekali sve ove godine da navrate u Novi Sad, (uz Pulu) jedan od najpankerskijih gradova u čitavoj Evropi. Ali, sada to više i nije toliko važno. Ostaje samo da se nadamo da do narednog druženja nećemo čekati tolike godine.
A evo i jedan delić atmosfere:
Izveštaj: Srebrni Letač
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon