Dođeš na kiosk sa tačnom sumom za pljuge i prodavačica ti kaže, "ej, nije 200, već 210! Poskupile od jutros" Veći šok nego na roditeljskom onomad, kad je razredna pred dvadeset drugih roditelja saopštila kako je tvoj klinac u'vatio vaspitačicu za dupe. Dobro, ispod te "šokirane" face, bilo je i ono, "vidi ga, isti tata", ali... "Pa juče su bile 200", mrmljaš u sebi dok kopaš po zadnjim džepovima i zadžepcima ne bi li iskopao zaboravljenu "desetku".
Psuješ državu, Vuka Karadžića na novčanici, prisećaš se da si pre samo nekoliko godina sa tim "vukom" mogao 'leb da kupiš i još za žvake da ti ostane. Ali, zna se ona stara, "za pljuge se uvek nađe", te tako i pušači vrlo brzo zaborave na to sitno poskupljenje i nastave po starom. Međutim, jednog dana ti zafali baš tih deset dinara za tiket, i ti, normalno, odabereš ono što je prioritet. I pljuge i kladža. Pa kako drugačije pregurati nedelju bez konferencije ili makar Lacija. Drugi dan ti zafali 20 dinara, i jebi ga, odlučiš se za radikalan potez – OSTAVLJAM PLJUGE! Ali, od sutra, još samo danas da se probaju ove jeftinije.
I eto ga naslov. UDAR NA ZDRAVLJE! Jakako. Pa taman se čovek navikne na dizajn pakle, specifičan vonj, jedan te isti jutarnji kašalj, isplanirani budžet do kraja meseca... I onda skonta, 365 x 10 = 3650. Računica jednostavna. Prelazak na jeftinije je neminovan. Duvan sa kioska – suv, brzo gori. Onaj na buvljaku miriše ko klozet na buskoj, a prestanak pušenja – da se ipak ne zajebavamo. Adaptacija na nove pljuge traje otprilike koliko i vraćanje osećaja za prijem lopte kod Babinja, nakon što ga šutnu iz inostranstva da uveseljava mase na potezu Vranje – Subotica. Ali, kad-tad, i njega krene. Nisam ovo lepo sročio, ali, razumete poentu.
Dejvid
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon