Tihomir Škara – Inertia [recenzija]

Tihomir Škara – "Inertia"

Released 6. 3. 2014.
Label: Slušaj najglasnije!
Genre: Instrumental Rock
Rewiew: Arturo Bandini

Milan Mladenović je u jednom od svojih intervjua rekao da muziku treba posmatrati kao miks medij, kao fuziju tonova i reči i da jedno bez drugog ne mogu funkcionisati kao zasebne celine. Verovatno sam zbog urezanosti ove misli duboko u sopstvenu podsvest tokom aktivnog, gotovo fanatičnog konzumiranja muzike imao otklon prema instrumentalnoj muzici. Sa ovog vremenskog aspekta, nije mi teško priznati da nisam stekao status vrsnog poznavaoca instrumentalne muzike. Međutim, da bi se ovaj album doživeo i proživeo, nije neophodno nikakvo slušateljsko iskustvo na polju instrumentalne muzike, nije potrebno pročitati hiljade knjiga koje teoretišu o njoj, a isto tako nije nužno poslušati deset hiljada albuma bestekstualne muzike. Dovoljno je otvoriti se i prepustiti melanholičnim gitarama, čije melodije uz pratnju dobre ritam sekcije (često sa podrškom klavijature) promućurno bude neke setne, ne preterano vesele emocije, a pritom su lišene patetike.

Škara je rešio da se na ovom albumu izrazi isključivo melodijama, sa tek ponekim stihom, strofom, što je, moram priznati, hrabar potez. Nakon uvodne "Rain", album klizi po svojim instrumentalnim stazama do pesme "Trains" gde se prvi put pojavljuje glas - spiker koji mračnim i distorziranim vokalom saopštava putnicima šaljivo obaveštenje – "Voz za Lukićevo je otkazan, otpao mu je motor". Pomešano sa muzikom koja prati ovo tragikomično saopštenje, stvara se realna slika našeg društva u kom tragedija i komedija idu ruku pod ruku i ovo je dobar pokazatelj Škarinog smisla da ubaci po koju duhovitu opasku. Posle "She remembers" sledi upozoravajući recital o surovoj sveta kakav poznajemo. Ubrzo potom sledi vokalno-instrumentalna kompozicija "Beauty is the best", jedina pesma gde ima pevanja, potom još par instrumentala, da bi se kao odjava albuma pojavila bonus recitacija, koja me je poprilično iznenadila jer sam očekivao da će album završiti onako kako je započeo.

Nije nepoznato da sam otvoreni neljubitelj autora koji se služe stranim jezikom, bez obzira da li je reč o tekstovima, imenu umetničkog projekta, naslovu albuma ili pesama... i to je jedina stvar koju zameram ovom albumu. 

Subjektivno gledano, Škarin album je došao kao veliko osveženje privatne plejliste. "Inertia" je senzitivno i melanholično izdanje, rađeno uglavnom u kućnoj produkciji što umnogome utiče da se atmosfera doživi intimnije i toplije, nekad u akustičnoj, a nekad u električnoj formi. Album idealan za turobne dane. Prepustite se i uživajte! 

* Recenzija objavljena u 5. broju Principa >>>

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi