Današnji, ovi hipster-"koncerti" traju maksimalno sat vremena. Nahvale se i pohvale ni manje ni više bubnjarom koji grči facu i pokazuje zube već posle četvrte pesme. Nije da im pesme ne valjaju. Šta više, ima fantastičnih tu numera, ali i jedno golemo brdo sranja nepotrebnog, banalnog. Ulaz - 300 dinara u pretprodaji, ko zna koliko je cena bez tog prefiksa pred-; prenemaganje retardiranih pokreta, seanse, “one” naočari, bez funkcije, uski šeširčići, brčići na gore, nasilno-frik devojka naslonjena na zid što se drmusa bradom na gore i ima šminku u fazonu - plakala sam, ali nisam, ali volela bi.
To je obavezno neka grupa iz pičke materine. Tipa Belgija ili Bruklin, SAD. Mogu reći da ti bendići mogu uživo da, verovali ili ne, bolje zvuče nego sa Youtube-a. Pa ipak, najbolje je ostati slušati ih sa neta, nego se smejati tamo, praviti lošu atmosferu i biti nefer. Prvo - posetilaca ima najčešće ispod 15 koji, jelte, nisu baš kako treba sa samim sobom, pa se da poprilično smoriti ukoliko osoba, slučajni posetilac – stranac - nema još jednog takvog istog sa sobom. Jednom rečju - hipsteraj=izliv dosade.
Potreba za nepotrebnim, banalnim, potreba za osećajem- jer nemam šta da osetim, bar ne dovoljno. Potreba za ulizivanjem, pošto-poto preuzimanjem i kopiranjem svega što nije “naše”; svega “belosvetskog”, belgijskog, fidžijskog, malteškog, “obalastoslonovačkog” (haha), “pičkematerinaškog”, hanzaplasta. Hipsteri su hanzaplasti. Prilepci, nalepci, isfrustrirani i nezadovoljni sobom ljudi sa lepim pesmama.
Sofija Sole Vojvodić
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon