Prošle godine smo bili svedoci Skakijevog povratka na muzičku scenu, kada je došlo do osnivanja „nove“ Trule Koalicije u Gornjem Milanovcu. Nedugo zatim, nakon brojnih nesuglasica i pravog rata na internetu, ekipa je promenila ime u Koalicioni Sporazum (u daljem tekstu KS).
Razloge već svi znate, bilo je toliko tekstova na internetu o ovoj temi. Danas razgovaramo sa Skakijem, zaštitnim znakom stare Koalicije, i frontmenom KS-a, čiji su tekstovi izazvali pravi potres na muzičkoj i društvenoj sceni 90-ih, a dosta njih se sve više reflektuje i na sadašnjost. U kom smeru ide KS, koji su razlozi promena prvobitne postave, kada će nove pesme i album, kako su nastajali pojedini tekstovi… Sve to i mnogo više u narednim redovima. Sa Skakijem razgovarao Dejvid.
Za početak, gde je trenutno KS, dokle se stiglo sa albumom, ima li novih datuma za svirke?
Skaki: Poziva za svirke ima, uglavnom se radi o periodu posle septembra, taman toliko da se dobro navežbaju nove pesme. Već su urađeni bubnjevi za tri pesme, koje će biti gotove do kraja meseca, a posle nastavljamo rad na ostalim.
Za razliku od prvobitne postave KS, vidimo da ste napravili par izmena. Ceja, kao originalni basista Koalicije je tu, a vidimo da je Tilt na gitari. Takođe, i za bubnjevima je novo lice. Koji su razlozi svega toga i zašto baš ti ljudi sad sviraju u KS?
Skaki: Prvobitna postava je bila sačinjena od ljudi koji imaju svoje matične bendove i koji su uglavnom imali obaveze prema njima. Relja je izašao iz benda jer ima svojih ličnih obaveza i sprema se za školovanje, a Andrija i Božo su uveliko u poslu i svirkama sa bendom Strah od Džeki Čena, tako da se nismo mogli uklopiti sa probama i vežbanjem novih pesama. Ceja i ja se znamo trideset godina i kapiramo se što se tiče pesama. Bili je stari kadar KS, vrstan muzičar i koji je sa mnom od osnovanja KS. Tilt je izuzetan muzičar koji je već dugo u saradnji sa Bilijem, te se i oni upotpunjuju. Jovan je bubnjar sa samo 17 godina, vrstan i ogroman potencijal, sluhista koji izuzetno barata duplom pedalom. Tilt je već znao sve naše stare pesme, jer nas je pratio, mislim naš rad u bivšoj TK i nije mu bilo teško da se prilagodi, kao i Jovanu.
Da li će promene u bendu uticati na vaš rad, tj, da li će vam sad trebati više vremena da se adaptirate i uvežbate za svirke, a naročito za rad na novim pesmama?
Skaki: Do promena je dolazilo od marta do pre dva meseca, i veruj mi da nikakvo stagniranje nisam primetio. Vraćen je pravi zvuk basu sa Cejinim dolaskom, i sve stare pesme su dobile na čvrstini i snazi sa dve moćne gitare, te jakim bubnjem sa odličnim prelazima.
Novi album najavljujete već duže vremena. Čak smo i na fejsbuku videli brojne tekstove, kao i planove da određene pesme iz vremena Koalicije dobiju novo ruho. Zašto ti je sad toliko bitan kvalitet zvuka, ako se zna da su te pesme odavno dobile status kultnih i svevremenskih i pored amaterske produkcije?
Skaki: Najbolje pesme nekadašnje TK su nastale kada se snimalo sve odjedanput, ali to vreme se nikada više neće vratiti. Znam da te neke kultne pesme koje sada želim da radim neće zvučati kao originali, ali i to je normalno. Većina starih pesama će se svirati na svirkama, ali hoću i da ih ima na albumu, jer ja se svojih pesama nikada neću odreći. Mislim da će te pesme dobiti novu jačinu za ovo vreme. Što se tiče kvaliteta zvuka, to će i dalje biti prljavo, sirovo, snažno, ali sada sa dve gitare, sa popunjenim rupama, a ja sam želeo da uvedem još jednu gitaru i kada je postojala TK, jer sam smatrao, kao što i sada smatram, da ćemo zvučati jače i energičnije.
Još malo o albumu. Albumi Koalicije su izlazili na DIY kasetama (ako se ne varam, Ubiće nas promaja je bila i na CD-u). Na kom nosaču zvuka izlazi novi album? Imate li izdavača koji bi stao iza vas ili ćete sve raditi sami o svom trošku?
Skaki: Sve ćemo uraditi da album izađe na CD-u. Neće ovo biti klasičan album sa samo pesmama, biće tu još puno koječega, ali o tom potom. Za sada, izdavača nemamo, jer jednostavno nije vreme da se sad traži. Orijentisani smo na snimanje novih pesama, a to snimanje se radi sve o našem trošku.
Šta Skaki misli o današnjem plasiranju muzike putem interneta i o mp3 formatu uopšte, koji se ustalio kod muzičara, naročito kod publike? Treba li muzika da bude besplatna? Od čega bendovi da prežive, tj. da pokriju troškove proba, studija, snimanja… ako ne mogu da vrate makar jedan deo uloženog kroz prodaju nosača zvuka?
Skaki: Neću da banalizujem, ali internet je uništio muziku što se tiče bendova koji imaju nameru da izdaju albume, jer tu prodaje nema. Svaka pesma se nađe na netu čim je napraviš. Međutim, dobra je stvar za mlade, neafirmisane bendove, koji bar na taj način mogu nekako da se izreklamiraju, da dođu do ušiju drugih. Nama za sada ni iz džepa ni u džep. Nemamo preteranih troškova, osim Cejinog putovanja iz KG u GM. Svi imaju izuzetno kvalitetnu opremu, a prostor i sve ostalo imamo u Kulturnom centru GM. I osnovno je to da samo mali broj ljudi živi od rokenrola, a još manje njih od panka. Sve se svodi na entuzijazam i ljubav prema muzici.
Tvoje pesme iz 90-ih su bile odrazi aktuelne situacije u društvu, a (nažalost) pojedine su bile i proročke, tj. malo ispred vremena. Da li si očekivao da će sarkazam iz pesme „Ne izlazi iz stroja“ kroz samo dve-tri godine postati neminovna, brutalna stvarnost?
Skaki: Ta pesma „Ne izlazi iz stroja“ je napisana dok sam bio u vojsci 1985. godine, jer je većtada smrdelo na rat i krv, ali većina nas nije mogla ni da shvati da mali broj budala hoće da uživa u klanju. Opisao sam sve ono što donosi rat, ali i jednu želju da svi ostanemo zajedno. Međutim, sve je propalo kao kula od karata. Mnogo je smrti bilo i još uvek ližemo svoje rane, koje nikako da zarastu.
Opšti je utisak da su turobne devedesete bili veliki podstrek i inspiracija za dobru muziku, naročito za punk. Danas postoji privid da je sve dozvoljeno pa i nema potrebe za buntom. Da prevedem, da li u 21. pronalaziš ideje i motive da napišeš originalan, provokativan tekst, koji zatalasati pažnju tvojih slušalaca, naterati ih na neka nova razmišljanja i preispitivanja postojećih stavova?
Skaki: Ja sam devedestih godina imao mnogo uspeha i sreće, jer je inspiracije bilo na svakom koraku. Evo, ko zna koji put ponavljam, bilo je emisija o rok muzici, bilo je punka preko televizije, odličnih emisija, samo da pomenem Paket aranžman sa Betmenom, gde je prošlo more bendova. Bilo je more svirki i gomila mesta za sviranje. Bilo je sjajne publike kojoj si mogao sve da kažeš. E, a sada je drugačije. Imamo PINK gde možeš da vidiš samo sisate kurvetine, nižerazredne plitkoumne novokomponovane probisvete sa pesmama tipa Volim te volim k’o krastavac kišu, koji su zarazili sve ostale TV stanice, kao i 90 posto omladine, da ne kažem dece pre puberteta. To je za mene genocid uma. Pink zgradu je trebalo srušiti kao vilu u Šilerovoj. Ali, inspiracije ima koliko ti Bog hoće. Puno je poruka koje treba proslediti, ali možeš samo ovako preko interneta. Ne možeš preko onih maloumnika Grand šabanerije ili ružičasate govnovizije. RNR ili punka imaš na prvoj državnoj televiziji ponekad, ali se pušta posle ponoći k’o pornići. Ima mnogo poruka, a ima i bendova koji imaju opake poruke, samo ih treba plasirati.
Među pesmama koje će biti ponovo snimljene planirana je i „Sarajevo“ . Možeš li nam pojasniti ambijent i razloge zbog kojih je ta pesma nastala?
Skaki: Sarajevo je prelep grad u koga sam išao svake godine bar jednom do prokletog rata. Tada te niko nije pitao čiji si, gde si rođen, osećao se duh nadnacionalnosti, bili smo punkeri. Neko je tada iz čiste zlobe ubacio seme mržnje koje je većinu ljudi preobratilo kao u zombije. Sarajevo je polako ubijano od strane svih krvoloka ovoga sveta. Zbog mojih prijatelja, rodbine i tog čistog duha koji je postojao do razaranja sam napisao tu pesmu. Posvetio sam je svakom kamenu Sarajeva, toj duši koju su uspeli da otruju. Sarajevo je sada ratni invalid, sa dušom u grobu, sa podelom odvratnom ali realnom.
Većina tekstova koje si napisao (sem par sa ljubavnim temama) bili su ispunjeni ironijom i sarkazmom. Čak i provokacije u vidu omota na kasetama nisu ostale nezapažene, naprotiv. Zašto vas je jedan deo publike (čak i do današnjeg vremena) protumačio kao nacional/socijalistički bend iako ste sušta suprotnost svega toga?
Skaki: Provokacija je u suštini punk. Većinu pesama sam pisao gledajući i slušajući sve oko sebe, što i danas radim. KUKOKRAKA je nastala kada je likovni umetnik Vidan Papić, sada živi i radi u Kragujevcu, a tada je bio direktor dizajna u Dečjim Novinama, ovde u GM, slusao snimke albuma Plakao sam... To je njegovo delo koje sam dobio na korišćenje i te pesme su ga asocirale na taj znak, kao provokaciju. Nikada nismo bili ni fašisti, ni komunisti, već neka vrsta provokacije gde se često provlačila reč JUGOSLAVIJA.
Da li smo i dalje „Deca komunizma“?
Skaki: Daaaa, možda sad veća nego ikada. Ponovo sam to opisao u pesmi "Vrsta".
Nezaobilazno pitanje, fanzinaška scena je bila na vrhuncu 90-ih. Da li si pratio fanzine, pamtiš li neki posebno?
Skaki: Uh, to je bilo prelepo doba. Dobijao sam sve moguće fanzine iz cele bivše SFRJ, a posle i iz Srbije. Bila je velika čast da ti se ime benda u intervjuu, recenziji kasete ili svirke nađe u fanzinu. Još uvek nešto od toga imam i čuvam. Pamtim Vasin „Oprem Dobro!“, koji se, mislim najduže održao i još uvek je aktivan. Mnogo su nam značili ti fotokopirani papirići spojeni kao sveska, koje smo čitali od početka do kraja. Ma prelepo.
Najveća pohvala/kritika koju si dobio u životu?
Skaki: Pohvala je što još ima ljudi koji slušaju ono što radim sa bendom, a kritika je bila zabrana ulaska u Sloveniju 1992. godine. To je bilo kao da sam ratni zločinac.
Zašto Partizan?
Skaki: Za Partizan navijam od malena, još dok je postojala ona Jugoslavija, jer je Zvezda tada bila jača od Partizana.
Kako si podneo primoravanje da se odrekneš tvog imena benda (Trula Koalicija)?
Skaki: Ja se nikada neću odreći imena Trula Koalicija, jer to je moje. Morao sam da menjam ime jer je uspešno izvršena krađa imena po zakonskim regulativama, a to je platiš - ukradeš, a vlasnika ništa ne pitaš. Koalicioni Sporazum je u stvari Trula Koalicija.
Prvo što smo čuli od KS bila je nova verzija pesme „Sećanja“. Zoran Marinković, frontmen Bjesova, je radio spot, a kako si već u drugim intervjuima isticao, on je kumovao tvom povratku na scenu. Da li će ta saradnja biti nastavljena i možemo li očekivati da Zoranov vokal gostuje na nekoj od novih pesma KS?
Skaki: Zoran Marinković mi je zaista iskreno i mnogo pomogao. Otpevao je prateći vokal u pesmi „Doviđenja“, a oko dalje saradnje tj. njegovog ponovnog pevanja sa mnom još nisam razmišljao, ali će zato u nekim pesmama biti ženski prateći vokali. Saradnja sa Zoranom ostaje i dalje, u smislu preslušavanja naših novih pesama i davanja korisnih sugestija.
Jedan tekst za kraj…
DEBILI
Moj matori kevi kaže što rodi debila
ona mu kaže
ne bih ga rodila da s tobom nisam bila
boli me uvo što se svađaju
jer oko mene debili se rađaju
I ti si debil, debil sam i ja
debili nas napraviše, debil sam pa šta,
i ti si debil debili smo svi
od debila nismo ništa nasledili.
Po ulicama šetaju gomile debila
debili izlaze iz automobila
najveći debili se smeju sa ekrana
budući se rađaju svakoga dana.
Dejvid
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon