Praznik supkulture u Domu Omladine: Održan drugi Belgrade Riot Fest

02:13

Drugi po redu "Belgrade Riot Fest" održan je u subotu osmog oktobra (8.10.) u Domu Omladine Beograda, u sali Amerikana u organizaciji Route 011. Nakon uspešnog prvog, drugi festival je bio od posebnog značaja, pre svega zbog velikog povratka kultnog beogradskog oi/punk sastava Direktori koji su se nakon desetogodišnje pauze okupili kako bi, uz mnogobrojne predstavnike srpske underground scene (pank, metal i hardkor usmerenja), nastupom na Riotu obradovali stare fanove, a i prestavili svoj rad nekim novim, mlađim ljubiteljima žestokog zvuka. 
Infected Rain
Foto: Aleksandar Bubanja
Plejada sastava tvrdog zvuka krenula je oko 19:30h kada je na binu je izašao bend Infected Rain, specijalni gosti iz Moldavije. Sniženim štimom, tvrdim rifovima i jakim ritmovima na bubnjevima su kupili malobrojnu publiku koja je iskoristila njihov nastup da se zagreje za ostatak večeri. Ono što bend Infected Rain čini specifičnim jeste frontmenka koja poseduje zavidne vokalne sposobnosti, počev od prepoznatljivih metal tehnika pevanja growl i scream, pa do visokih, čistih tonova. Možda ću ispasti politički nekorektan, ali moram priznati da se harizmatična Lena ravnopravno nosila sa muškom energijom koju ovaj sastav ispoljava kroz metalcore i nu metal. Lena je sve vremekomunicirala sa publikom na engleskom, a je iskoristila je priliku da nakon pozitivne reakcije publike nauči koju reč srpskog. Nakon neveštog, ali brzo zapamćenog "hvala", bend se pozdravio sa srpskom publikom i povukao sa bine kako bi ustupio prostor bendu Scordisci.
Scordisci
Foto: Aleksandar Bubanja
Osmočlani beogradski sastav koji neguje celtic punk zvuk započeo je svoj nastup uz duhovitu najavu pevača, koji se, sa kiltom na sebi, obratio:"Mi smo bend SARS i sviraćemo vam našu pesmu Buđav lebac". Repertoar je bio baziran na obradama bendova Dropkick murphy's i Rumjack, kao i drugih pank imena poput Bad religion-a. Pored hitova: "Irish pub", "The boys are back", "American jesus", "I'm shipping up to Boston"... Scrordisci je odsvirao i svoju autorsku pesmu Birdie's song. S obzirom da se na domaćoj sceni niko ne bavi keltskim pank zvukom, ova ekipa privlači pažnju samim žanrovskim usmerenjem, a takođe i kombinovanejm frule, violine i harmonike sa distorziranim gitarama. Jedno je sigurno, od ovog benda se može očekivati mnogo toga u bliskoj budućnosti.
Nadimač
Foto: Aleksandar Bubanja
Kiltove su zamenile iscepane farmerke sa prišivačima. Trash/crossover metal atrakcija iz Beograda Nadimač se pobrinula da objasni kako ekstremni metal žanrovi zvuče na srpski način. Uvežbani nastup obiluje brzim rifovima, agresivnim bubnjevima i gotovo neartikulisanim vokalima koje publika pozdravlja neprestanim headbang-ovima i jakim šutkama. Bend je pokazao beskompromisnost, dobru koordinaciju ritam sekcije sa gitarom i vokalom i visoku fizičku spremu kojom su izneli autorske stvari poput: Smrt autoritetima, Retardiran za skejt, Hapsi sve, Poslednji pogled sa visine... Nadimač je vešto testirao fizičku spremnost publike da podnese celovečernji festival. Svakako, nastup koji bi i ljude koji nemaju dodirnih tačaka sa metal pričom naterao da headbang-uju.
U pauzi, dok je na bini trajala smena bendova, sa plejbeka je išla "Čistićete ulice", stvar hedlajnera festivala, što je pokvarilo lični utisak. Ipak je trebalo čekanjem nastupa golicati želju publike, jer da su hteli da slušaju studijske verzije pesama, ne bi bili u Domu Omladine.
N.B.G.
Foto: Aleksandar Bubanja
Nakon pauze, na binu se popeo beogradski sastav N.B.G. Nakon prvog odsviranog rifa, energija kojom su razmrdali publiku, odavala je utisak da ova ekipa uopšte nije pravila dugogodišnju pauzu. Nakon petnaest godina, Anarhija, Frka kod Kališa, Prodane duše, Hoću da budem sam, Ulični psi, Za sve je kriva industrija piva... zvuče kao da ih sviraju mladi ljudi koji su tek oformili bend, a ne pankeri u penziji sa "puštenim" stomacima. Hitovi su se ređali jedan za drugim i dočaravali autentični zvuk beogradskih ulica devedesetih godina prošlog veka. Energija koju je bend očuvao tokom perioda hibernacije je eksplodirao i proširio se na salu koja se konstatno popunjavala, što je dovelo do zenita euforije - jednoglasno pevanje "Marijane i drugih hitova". Nakon što se N.B.G pozdravio s publikom, publici koja je popunjavala prostor se nije nazirao kraj. Ljubitelji agresivnijeg zvuka, različitih životnih dobi, s nestrpljenjem su iščekivali nastup koji je izazvao veliku pometnju na domaćoj sceni.
Direktori
Foto:Aleksandar Bubanja
I konačno - Direktori! Iako je nepošteno prema ostalim bendovima, priznati se mora - ovo je bio spektakl večeri! Nastup na koji se dugo čekalo! Predvođeni Drakulom, na binu su izleteli pojačani saksofonistom Dušanom Petrovićem (Eyesburn, Plejboj i mnogi drugi sastavi) i Borom Veličkovićem (Deca Loših Muzičara) i nakon kraćih ovacija, otvorili su nastup himnom protesta devedesetih godina "Čistićete ulice"! Već tokom izvođenja prve pesme, utisak je bio kristalno jasan - Direktori zvuče kao da nikad nisu ni prestajali sa svirkom! Publika je osetila njihovu glad za sviranjem, pa je sa oduševljenjem davala povratnu reakciju u vidu sveopšte euforije, skakanjem, šutkama, horskim pevanjem. Nakon odsvirane Doktor za rokenrol, usledila je pesma Ko je svetski šampion tokom koje je atmosfera postala napetija - Zvezdini navijači su sa oduševljenjem pevali, dok su navijači iz protivničkih tabora s podignutim srednjim prstom uvis ispoljavali svoje mišljenje. Nakon pesme Umoran i nikakav i Otac nacije Trta je najavio kratku pauzu. Masa je predah iskoristila da iznese svoje političke stavove po pitanju vlasti:bivše, sadašnje, buduće. Pauza je prekinuta pesmom Pod šljivama. Iako nije bilo incidenata na prvoj pesmi o Zvezdi, na drugoj Ide voz je bilo sitnih čarki koje, srećom, nisu kulminirale u neki ozbiljniji fizički obračun. Zavađene strane je pomirio ska segment. Duvači su se ponovo pridružili bendu i nakon kratke ska improvizacije su se ređale Proleće, Skinhedi oko mene skankuju, Mrzim hajduk... Direktori su svoj skoro dvočasovni nastup završili pesmom Pivotokom koje im se na bini pridružilo nekoliko fanova i prijatelja benda kako bi zajedno otpevali najveći hit najboljeg Oi! benda na našoj sceni. Amerikana je odjekivala "Mi volimo pivo i pivo voli nas". Limenke su letele na sve strane, a Mara, Trta, Peđa, Rale i Drakula su sišli sa bine ostavivši utisak da nikad sa nje nisu ni silazili.
T-Error
Foto:Aleksandar Bubanja
Prostor se naprasno ispraznio i od mase koja je horski pevala sa Direktorima, nije ostala ni osmina onoga što je na prethodnom bendu popunjavalo Amerikanu. Iako nije fer što masa nije ostala da pruži šansu i ostalim bendovima, atmosfera od stotinak ljudi se pokazala kao idealna za hardcor koncert. Niški T-Error je otvorio paljbu. Četvoročlani Naissus Hardcore momci su, kolokvijalno rečeno, "brutalnim" zvukom uspeli da pokrenu malobrojnu publiku koja se oporavljala od prethodnog nastupa. Ne znam kakva bi sudbina ovog benda bila da potiče sa njujorške HC scene, ali ono što se može čuti na njihovom nastupu ih svrstava u sam vrh srpske HC scene. Uvežbanost, sirova energija, tvrdi rifovi... bili su dobra uvertira za poslednji bend.
Blanquito Cojones
Foto: Aleksandar Bubanja
Festival je zatvoren na isti način na koji je i započet - žestokim zuvkom. Na samom kraju jednodnevnog festivala, sala se gotovo ispraznila, a ispred bine je ostalo još stotinak duša - mahom interne ekipe koja je ispratila bend Blanquito Cojones. Oi pank rok ansambl je otprašio set svojih stvari (koje će, nadam se, uskoro biti dostupne za preslušavanje) i stavio tačku na drugi Riot fest!


Sve u svemu, Riot fest je protekao u atmosferi punoj agresivnog zvuka, prljavih rifova i jakih bubnjeva, kritičkih tekstova, nebrojeno šutki, stage diving-a, hektolitara popijenog piva... Drugi Riot fest je pokazao da Beograd vapi za festivalima ovog kalibra. Ekipa iz Route 011 je odradila svoj posao profesionalno! Bendovi su bili na visini zadatka, publika zadovoljna, a poslata je i jasna poruka - mit o netrpeljivosti i tenziji koja vlada među metalcima, pankerima i hardkorašima je oboren još pre tridesetak godina!

Galeriju možete pogledati ovde.

Foto:Aleksandar Bubanja
Izveštaj: Nikola Dragašević

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi

Previous
Next Post »