Hornsman Coyote & Soulcraft – "Safe Planet"
Released 2016
Label: PDV Records
Genre: Rock/Roots Reggae
Review: Desya Lovorov
Za reggae sam čuo poprilično davno, jer ćale, između ostalog, ima i dve ploče Bob Marleya (Jugotonova licencirana izdanja), koje su sada u mom posedu. Nisam nikad imao pretenzije da budem rastaman, jer, em nisam crnac, em mi kosa lošeg kvaliteta... :)
Elem, Kojot je ušima nenaviknutim na reggae poznatiji po radu u bendu Eyesburn (iako ni Eyesburn nije daleko od reggae-a), koji se nedavno raspao, stoga mu ostade samo projekat Hornsman Coyote & Soulcraft, koji je mnogo kvalitetniji, prijemčiviji i poznat, cenjen širom sveta, naročito u prestonici reggae-a, Jamajci, sudeći po brojnim kolaboracijama i nastupima. Što se tiče same muzike HC & Soulcraft-a, tu nema nedoumica; u pitanju je tradicionalni roots reaggae, sa istančanom produkcijom, poprilično smirenim tempom i pesmama koje su društveno i ekološki osvešćene, sa izrazito balkanskom podlogom i pogledom na trenutnu situaciju. Naspram prilično nasilne muzike i lirike Eyesburn-a, ovde je muzika svedena pod čisti užitak, i prija činjenica da je neko sa ovih prostora sposoban da izvede ovakav album. O "Safe Planet"-u, kao celini ne mogu reći išta negativno, jer je sve na svom mestu; produkcija na visokom nivou, melodija i teme su prilagođene žanru u potpunosti, ali opet, oseća se dah modernog pristupa u aranžmanima; numere nisu monotone, već su bogate i jednostavno izvedene, lirika je vanserijska. Kojot, kakav god da je kao medijska pojava (znate o čemu pričam), čovek odlično prenosi energiju pevanjem i pristupom u ovoj inkarnaciji. Duvačka sekcija (uključujući Kojota na trombonu) je uradila fantastičan posao, jer je zaista teško osmisliti melodiju koja neće upasti u neki šablon, i da zvuči vanvremenski. Pozitivna energija je neizostavna prilikom slušanja, stoga, ukoliko želite da se opustite, "Safe Planet" je vaše utočište, naročito ako imate album na ploči, taj 'ritual' puštanja ploče je u potpunom skladu sa oslobađanjem od stresa.
Postoje i delovi u pesmi "Flower Fields", koji ostavlja utisak da će zvuk eskalirati u gitarsko prženje, ali se tempo spusti odjedanput u "normalu" – ja sam zadivljen intervencijom u aranžmanu. Smatram da ne postoji smisleni razlog preskakanja ovog odličnog albuma, sem ako ste namćor i mrzitelj svega i svačega, pa i sebe. Onda vam ni pozitivne vibracije ne mogu pomoći.
Lični favoriti: "Sun Jah", "Flower Fields", "I Pray", "Terrible Agenda"
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon