Hari & Fat sons – "Green line – red line"
Released 24. 01. 2014.
Label: DIY
Genre: Acoustic Rock
Nakon što sam slučajno naleteo na sastav The Feet i recenzirao EP "Šerver v1.0", pronašao sam i pravi bend u kom svira vođa recenziranog projekta. U pitanju je bend Hari & Fat sons, akustična četvorka, koja odiše blagim, skoro country zvukom upotpunjenim ukuleleom, dok se povremeno zaustavi i u prepoznatljivom The Beatles maniru, a na kraju krajeva, tu je i prepoznatljiv indie prizvuk koji je prepoznatljiv u nekim jednostavnim i modernijim motivima.
Uvodni instrumental "Ode" izgleda kao da je snimljen, tj. reprodukovan unazad, zvuči odsečno, jednostavno i primamljujuće. Dosta puta sam pominjao da retko ko uspe da uklopi instrumentalni uvod – intro, i da to zvuči u skladu sa celinom, a ne kao nasilno zauzimanje prostora i produženje albuma. Hari je ovde sasvim lepo otvorio album, načeo celinu, tako da sam se dosta puta vraćao samo na uvod, koji mi je služio kao sondtrack za razmišljanje o preslušanom albumu. Numere se smenjuju neočekivano, akustičnu baladu sledi poletna i vesela numera, što tera slušaoca da se kroz album više puta nađe i na sretnim i manje sretnim stranama sećanja. Shodno nazivu albuma, možda je time i postignuta suština i zaokružen koncept – poletne pesme predstavljaju „peak“ na EKG-u sa omota (koji opet simbolizuje život, prirodni tok stvari), dok ove setnije i sporije predstavljaju uvale, ili stručno „trough“. Lirski, album je bez zamerki, Hari zna kako da napiše tekst koji će istovremeno biti pevljiv i usklađen sa jednostavnom muzičkom formom, a sa druge strane vredan i značajan kao lirski i umetnički dojam stvaraoca.
Pozitivna stvar je što je album potpuno tehnički ogoljen, sa minimalnim efektima i dodacima. Četiri čoveka su u bendu, čuju se četiri instrumenta i vokal, nema dodatnih ukrasa koji na duže staze umeju izuzetno nesvesno da umore slušaoca i da ga sputaju sa staze koju je projektovao u mislima slušajući album. Ovo zvuči metafizički, ali zaista drugačiji utisak se stiče kada se sluša potpuno prirodno snimljen album kao što je ovaj, i kada se sluša album sa previše naknadno snimljenih i nalepljenih dodataka, ukrasa, instrumenata i efekata. Pojave se i povremene solaže koje oplemenjuju i daju živost izdanju, ili u vidu klavirskih jednostavnih melodija, ili kao vrlo drske solaže u stilu električnog bluza.
Slušajte ovaj album s vremena na vreme, može izuzetno da podigne atmosferu u ovim toplim danima koji nadolaze, može da bude i odlična podloga za neko roštiljanje ili okupljanje u prirodi, a takođe je preporučljiv za šetnju, čitanje, učenje i ostale individualne aktivnosti.
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon