dreDDup: "DeathOven – Rebels Have No Kings"
Released 2016
Label: Self-released
Genre: Massacre industrial
Review: Desya Lovorov
Jagma nežnosti i milostiva grubost
Surovi nastupi i još suroviji pristup muzici karakterišu novosadski bend dreDDup. Spiritus movens Mikka večito pomera granice, bilo muzički ili lirički, tako da je i sveža postava dodatno uslovila primetnu promenu u zvuku, koji se i dalje opire klasifikaciji i testira slušaoca do granica pucanja.
"DeathOven: Rebels Have No Kings" je, uz "I Dreamt of a Dragon" iz 2014. godine, nosilac karakternih promena u kompoziciji i nameri autora da prikaže stanje stvarnosti, rekao bih veoma lične prirode. Atmosfera albuma je za nijansu staloženija, mirnija. Naravno, pesme su i dalje za divlje đuskanje (i avanture u postelji, ko voli), ali aura pomirenja sa ličnim demonima i demonima slušalaca "kvari" u naletima tu ljušturu surovosti. Ovo je moje lično mišljenje kao recenzenta, stoga nije isključivo. Tu su i dalje poprilično ludistički nazivi pesama, krajnje dvosmisleni, ali unisoni u finalnom razrešenju, semplovi iz pornića i filmova C produkcije (ispraviće me ako grešim) što me ne čudi, s obzirom da je pevač i filmofil. A i odlično pristaju uz numere.
Muzički gledano, sve što upućuje da je pred vama dreDDup je tu, industrial tretman celine i bučnost noise-a, upliv nekih modernijih elektronskih žanrova u naznakama i vokal koji razoružava koliko je sirov i režeći. Ono što je mene kao slušaoca iznenadilo jeste brdo synthova, od kojig neki svoje uporište traže u dark/coldwave i synth-pop gromadama osamdesetih (mogao bi ih nabrojati, ali bi bilo suvišno za one koji ne vole retro electro zvuk), vrlo koncizno producirano i krajnje melodično. Rekao bih, divno uklopljeno u pobesneli ritam i još gori vokal (ništa pežorativno. Verujem da će i ti synthovi dobiti na jačini na živim nastupima.
Ako je dreDDup u nečemu specifičan, na prvom mestu bi bila očigledna i svesna evolucija u zvuku. Ne razumem sujetu i fanatično stigmatizovanje ljudi koji su ultra-kreativni i koji su bez dlake na jeziku – među njima je i Mikka. 'DeathOven' preporučujem pre svega ljudima koji su oslobođeni žanrovskih stega i ljubiteljima muzike koja sabira uspone i padove, koja se nosi sa dualitetom grubosti i nežnosti, u telesnom i duhovnom smislu. MI NISMO ONI KOJI JESMO!
Preporuka: "I Dream Alone", "Zelia"
Budući hit u klubovima: "Lust Supper"
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon