Bojan Borisavljević Francuz je bio dugogodišnji klavijaturista užičke rok grupe "Živa vatra". Pre nepunih godinu dana napustio je pomenuti bend, a zatim se posvetio solo karijeri i radu u vlastitom studiju "Franc". Prošlog meseca, Bojan se oglasio sa novim projektom koji nosi naziv "BB Franc & Friends". Imali smo priliku da poslušamo i prvu pesmu "No fucking way", a sad je istoimena pesma dobila i spot. Pored tog projekta, sa Bojanom smo razgovarali o razlozima odlaska iz "Žive vatre", o festivalu posvećenom užičkim rokenrol bendovima, o lokalnoj sceni grada Užica...
Znamo te iz angažmana u užičkom bendu "Živa vatra"... Nedavno si isti bend napustio i napravio novi, "BB Franc & Friends"? Na početku, možeš li nam reći nešto više o fazi zvanoj "Živa vatra"? To je jedan od najdugovečnijih užičkih rok bendova... Iz kojih razloga si izašao iz te priče?
Priču sa "Živom vatrom" sam počeo 1993. godine i to sasvim slučajno. U to vreme sam svirao u "Kv Family", a osnivač "Žive vatre" Mihailo Radojević me pitao na jednoj žurci da im pomognem oko pesme "Ana"... Tada bend nije postajao. Kasnije sam saznao da je bila jedna postava pre, ali od proba nisu ništa više uradili. Pored Mihaila, tu uz njega je bio i gitarista Vladan Tošić i njih dva su bili stubovi tog benda. Zatekao sam sledeće stanje: dvojicu koji su imali autorske pesme, koje nisi bile sređene, al' su imale nekog štofa. Tih godina u gradu je bilo sam par bendova koji su svirali svoje pesme, a ovo mi je bila prilika da napokon započnem ono što sam oduvek najviše želeo – rad na autorskim pesmama. I tako je ta druga postava krenula sa radom; tri meseca, svakog dana, nas trojica smo radili na pesmama i kad smo uspeli da uobličimo prvi album i 10-12 pesama, došlo je vreme da proširimo bend. Pošto sam uvek bio među muzičarima i poznavao dosta njih, meni je prepušteno da odaberem ostatak postave. Pozvao sam Vladana Starčevića (bas), Zlatka Jankovića (bubanj) i Miloša Nikolića. Posle toga usledilo je još tri meseca "krvavog" rada dok se nismo do savršenstva usvirali.
"Živa vatra" postoji skoro 30 godina, izuzimajući kraće pauze. Izdali smo dva albuma, održali bezbroj koncerata, pomagali smo mlađim bendovima kad god nam se pružila prilika za to... Što se tiče razloga napuštanja – nisam želeo da bend svira sa narodnjacima, a pogotovo ne da gostujemo na koncertu Cece Ražnatović, jer nema logike mešati žabe i babe. Mi smo imali par pesama koje su govorile protiv takvih osoba, o nemoralu itd, pa zašto onda da pregazimo te pesme zarad neke reklame?! Da pregazim reputaciju koju sam godinama stvarao u gradu jednostavno nije dolazilo u obzir. Zar rokenrol ne predstavlja bunt, a ne uvlačenje pod nečiju haljinu?! Zbog toga sam čvrsto odlučio i prelomio da napustim bend. "Živoj vatri" želim sve najbolje u daljem radu, a vreme će pokazati ko je od nas pogrešio.
Projekat "BB Franc i Friends" je nedavno pokrenut. Imali smo priliku da poslušamo i prvu numeru "No fucking way", a ovih dana je ta pesma dobila i spot. U kakvim okolnostima je snimljen taj spot, ko je sve učestvovao na snimanju istog i koliko si zadovoljan urađenim?
"BB Franc & Friends" je napokon nešto što mogu natenane i sa uživanjem da radim, a nadam se da će i ostali osetiti to zadovoljstvo. Uradili smo prvi singl, a odmah zatim i spot. Poznato je da imam kućni studio i da u njemu sve snimam, a odnedavno sam proširio sa audio snimanja i na video. Spot je snimljen u studiju, iskoristio sam prazan zid i brdo pozitivne energije koje imaju moji drugari. Bilo je pomalo nezgodno okupiti celu ekipu, pošto svi imamo dosta obaveza, pa je sve snimano u hodu – kad je ko mogao. Audio snimkom sam izuzetno zadovoljan, a spot je odlično ispao imajući u vidu da mi je to video prvenac. Svaki sledeći će, nadam se, biti sve bolji, kako budem iskusniji u tom poslu.
U neformalnom razgovoru rekao si da je prvi singl više "opipavanje pulsa" publike, i da još novih pesama tek treba da očekujemo. Pa dokle se stiglo sa njima? Postoje li nekakve skice, tekstovi ili demo snimci?
Sve je u toku, sad ćemo videti kako će ta pesma proći, mada, mogu da kažem da je "No fucking way" već uspela da pronađe publiku i da pobere dosta pohvala, i to baš od onih osoba do čijeg mišljenja mi je stalo i za koje znam da ne foliraju. A što se tiče drugih pesama... ja to jedino i radim, ima dosta toga, inspiracija me još uvek služi. Skoro sam uradio jednu pesmicu koju čak planiram da otpevam, iako nisam neki pevač, ali, pošto je "grublji" tekst i malo drugačiji pravac... videćemo. O tom potom. Nigde ne žurim, meni je ovo izduvni ventil gde praznim svoje emocije posle čega se najbolje osećam.
"BB Franc i Friends", pored tebe, sačinjava još nekoliko iskusnih muzičara koji su se odavno dokazali i afirmisali kroz druge bendove... Ono što mene interesuje je, da li planirate "žive" svirke i predstavljanje publici na taj način?
Bend je na dobrovoljnoj, prijateljskoj bazi, bez ikakvog opterećenja da se nešto "mora", što znači da u narednim pesmama možete očekivati još novih lica, mojih drugara muzičara. Ja bih svakako voleo da ovaj sastav ostane za stalno, ali, svi oni imaju obaveze u svojim bendovima, te iz tih razloga nemam nameru da formiram stalni bend. Ovo će biti javni projekat, ko je raspoložen da sarađuje, uvek je dobro došao i za svakog će biti mesta. Što se tiče "live" svirki, dok ne uradimo dovoljan broj pesama, sigurno neće biti nastupa. Svakako ćemo pratiti raspoloženje slušalaca, ukoliko bude interesovanja i potrebe, lako ćemo napraviti neki "koncertčić". Idemo redom pa ćemo videti kuda nas sve ovo vodi.
Nezvanično, u Užicu obitava oko petnaestak aktivnih bendova, uglavnom autorskih. Međutim, to i nije neka prevelika brojka za grad te veličine? U čemu je problem, u nedostatku talentovanih i dobrih muzičara ili užička publika jednostavno ne "diše" rokenrol?
Tesko pitanje. Ima tu raznih faktora. Lično bih voleo da bude što više mladih bendova jer je to jedini način da se rokenrol podigne iz pepela. Rokenrol je bunt i stvarno ne mogu da razumem da mlad čovek nema potrebu da ga iskaže, a kroz ovaj kanal to je i te kako moguće. Evo, ja prkosim godinama, u inat svih ću i dalje ovim da se bavim, iako sam već matora drtina, jer kroz pesmu mogu da kažem šta mi se ne sviđa, šta me boli, da pošaljem kritiku... Kad ste čuli u nekoj narodnjačkoj pesmi da se kritikuje ne daj bože vlast ili nešto drugo?! Zato su oni, za razliku od rokera, podobni u apsolutno svim medijima, dok rokeri predstavljaju potencijalnu opasnost. Ipak, koliko god da su mediji zatvoreni, uvek se nađe rešenje kako doći do publike. Evo, danas su to društvene mreže, a čak i njih da nema, opet bi bilo rokenrola.
Otvaranje Gradskog kulturnog centra je bilo zamajac i neka nada da će se stvari promeniti po tom pitanju... Ipak, osim većeg broja svirki, i to uglavnom muzičara sa strane, Užice nije uspelo da iznedri nijedan bend koji će prevazići lokalne okvire. Zašto?
Ne bih se složio sa tim, ima ih... "Hadži prodane duše" su odavno u Beogradu, "Lude žene", "Moondance"... nisu više lokalni bendovi, nalaze se na svim listama i sviraju u drugim gradovima. Mada, činjenica je da još nisu u dovoljnoj meri "ojačali" da bi se nazvali velikim bendovima. E sad, razlog zašto neko od njih nije veliki bend možda leži u tome što nemaju "veliku" pesmu; svi oni imaju odlične pesme, ali, fali im nešto da se izdvoje od ostalih, a tu je glavna caka. Da li je emocija slaba ili izostaje prava poruka ili se te pesme jednostavno dese... To svima generalno nedostaje. Ne znam da li smo mi postali toliko ravnodušni, pa su nam i pesme takve, bezvoljne. Zbog toga nam je potrebna sveža krv, nove emocije i mladi ljudi (koji još uvek nisu zatupljeni) da sve to iskreno prenesu.
Imaš vlastiti studio i ako se ne varam, obećao si svakom užičkom bendu besplatno snimanje i produkciju po jedne pesme? Je li se izrodilo šta nakon tog obećanja, tj. da li je bilo zainteresovanih da iskoriste taj poklon?
To i dalje stoji na snazi. Za sada, ponudu su jedino iskoristili "Eastock" i "Moondance". Neverovatno, meni da je neko u moje vreme ponudio nešto tako, ja bih bez razmišljanja iskoristio. Ima tu bendova koji već snimaju u drugim studijima, tu su navikli da rade, ali, mali broj se javio, čak i ti koji su se javljali uglavnom nisu uspeli međusobno da se organizuju. Jedino što mogu da kažem je da niko iz Užica nema pravo da kaže da nema uslove da snimi svoju pesmu!
U decembru prošle godine organizovao si prvi po redu "Užički rock festival". Na kraju je priča dobila pomalo i regionalni karakter pošto je bilo bendova i iz susednih, manjih gradova. Hoće li ove godine festival doživeti i drugo izdanje, tj. postoje li naznake da to postane tradicionalni fest?
Sve prvenstveno zavisi od bendova i toga da li su oni voljni da se dogodi "Užički rok festival 2". Ja ću svakako opet pokrenuti tu priču, tj. Milomir Milosavljević i ja, kao što smo i prošle godine pokrenuli. Onda ćemo videti da li je GKC raspoložen da pripomogne sa prostorom i ozvučenjem. Ako se sve posloži, videćemo u kojoj meri možemo da dodatno unapredimo festival. Da li će to biti dva stejdža i veliki broj bendova iz okolnih gradova... Ukoliko se javi neko od sponzora, rado ću zvati da nam gostuje neki afirmisani bend. Pregršt ideja je u opticaju, ali, finansije igraju glavnu ulogu, jer sve košta.
Svakako bi valjalo da se ponovo održi, jer Užice nema festival u tom obliku. Tu užicki bendovi mogu da sumiraju svoj godisnji rad, a prvenstveno možemo svi da se okupimo bar jednom godisnje i da se družimo, razmenjujemo iskustva – što je primarna namena svega ovoga.
Intervju priredio Dejvid
Foto: privatna arhiva
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon