Ha Det Bra – Societea For Two [recenzija]

Ha Det Bra – "Societea For Two"

Released 15. 05. 2015.

Label: Geenger Records / PDV Records

Genre: Noise / Alternative Rock

Review: Desya Lovorov

Bučna čajanka sa demonima vremena

Bez laprdanja o nesrećnim devedesetim godinama koje su zatekle tadašnju exYu scenu, ovaj album se evidentno dugo čekao među ljubiteljima bučnog rock-a. Ha Det Bra je jedan od noise rock bendova koji su stekli svoj kultni status u svojim okvirima delovanja, ali nisam siguran koliko su poznati sa "ove strane grane". Iskreno, nisam čuo ranije za ovaj bend, a u toj 'branši' znam samo za Sexa-u, ako je to uporedivo u ovom slučaju. Pomenuću da su neki od članova bili aktivni u bendu Analena.

Elem, skoro decenija pauze je očigledno bila povod da se momci zdaju u snimanje albuma, nakon burnih godina, gomile svirki. Iako im naziv benda tako kaže ("čuvaj se" ili "zbogom"), nisu odustali od prvobitne ideje. Generalno govoreći, album je odlično isproduciran, uloženo je mnogo truda u vrhunski zvuk, ali, ovo je album za strpljive ljubitelje, kao i one koji prate bend od njihovih početaka (govorimo o '92 godini). Ne mogu odgovorno uporediti zvuk benda ni sa čim sličnim, što samo pridaje originalnosti i posvećenosti konceptu sirovog noise/rock-a sa primesama hardcore-a, post-punka – u njihovom slučaju dobitna kombinacija. Sve pesme su ponovo prearanžirane i snimljene, stoga se može vrlo lako videti napredak i umeće u oblikovanju sopstvenog zvuka, da im je stalo do sopstvenih pesama. Mada, ja sam sklon da više cenim demo snimke koji imaju svoj duh i činjenicu da je sve zaprljano, nesavršeno. Tematika albuma se sama nameće, sve te fine minijature koje kritikuju društvene promene i unutrašnje borbe su upravo utkane u sve pesme na albumu, uz vrlo efektivan i artistički nastrojen omot (za svaku pohvalu zbog nesvakidašnjeg grafičkog rešenja, kad je u pitanju ovakav zvuk).

Iako je album sam po sebi interesantan, što zbog njihovog povratka, i da kažem istorijske vrednosti, što zbog činjenice da ovakvih bendova nema u novom milenijumu, nakon nekoliko iscrpnih preslušavanja, nije uspeo da mi održi pažnju na koju sam navikao. Dužina albuma me zabrinjavala odmah na početku, nasuprot kompleksnosti numera, što je zapravo pozitivno, jer da nije toga, verovatno bi moj sud bio lakomislenije iznešen. Smatram da Ha Det Bra zaslužuje šansu da pokaže šta je boriti se toliko godina sa sopstvenim i tuđim demonima.

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi