Čitanje u toaletu i njegove prednosti

Čitanje u toaletu ima mnogo prednosti. Sam čin zahteva istovremeno i duboku koncentraciju i maksimalno opuštanje, a to je najlakše postići nekim zanimljivim štivom. Sem toga, vreme provedeno na keramičkom tronu bi, u drugom slučaju, bilo potpuno uzaludno provedeno - na ovaj način mu se daje smislena i kulturološka svrha.

U zavisnosti od ličnih afiniteta bira se i odgovarajuća literatura. Neko čita ruske klasike, neko laku beletristiku i šund, neko dnevnu štampu, a nekom je dovoljna i etiketa sa šampona. Tu odlučuju prehrambene navike i kvalitet rada unutrašnjih organa za varenje.

U poslednja dva slučaja je lako, pročitaš onoliko koliko ti je potrebno, a ostalo jednostavno zaboraviš. Sem toga, dnevna štampa ima i očiglednu prednost da ne moraš pre sedanja proveravati da li je prethodni aktivista potrošio celu rolnu papira ili ne. Tu su uvek novine da premoste razliku. Sem ako je u pitanju onaj plastificirani sjajni papir nedeljnih magazina, ti tekstovi samo klize i ne zadržavaju se.

Kod knjiga je ključni problem dužina pročitanog. Da ne bi kvarili stranicu pravljenjem "ušiju" pri zabeležavanju granice pročitanog, obično se staramo da čitamo do nekog lako pamtljivog broja strane. Počneš kod 11. gde si prošli put zastao, pročitaš do 22. i super. Sledeći put se lako setiš. Osim ako te iznenadi teškoća čitanja pa se nađeš na toj strani koju si podesio, ali ti nedostaje samo još dve - tri stranice do finalizacije procesa. Šta da se radi, kiseli kupus obavio svoje. I onda moraš da sediš do 33. strane pa ti noge utrnu od zaustavljenog protoka krvi, a onda kad ustaneš moraš neko vreme da otresaš nogom ko neoprezni električar dok se ne povrati u život.

Tako je to u životu. Svako sranje koje ti se desi je direktno povezano sa spoljašnjim i unutrašnjim uticajima. Srećom pa je tu pisana reč da nam pomogne premostiti krizu.

Radoslav B. Chugaly

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi