 |
| photo: www.psihoverzum.com |
Živo me zanima šta će se desiti kad se svi ljudi okupljeni oko andergraund priče jednog dana povuku i odustanu od svega toga. Kad bendovi okače instrumente o klin, jer im je pun kurac da gube silno vreme na uvežbavanje polučasovnog repertoara, da trče, organizuju, mole sugrađane da navrate (mislim na one sugrađane koji se deklarišu da su u toj priči) na svirku, pucaju lovu za put u druge gradove, gde ih kao i u njihovom sačeka jedva desetak likova i slično. Da li nas je internet toliko ulenjio i da li smo postali do daske licemerni kad mislimo da je klik na lajk (jebo ko ga izmisli) zaista iskazivanje podrške, ili je šer pesme omiljenog benda na fejsbuku dokaz kako smo „tru“ rokeri, pankeri i šta znam? Je li sto dinara prevelika cena da se ode na neki cert, pa makar i lošeg benda?
Šta će se desiti kad se i ono malo izdavača (DIY, jer zvaničnih gotovo i da ne postoje nakon pucanja muzičke industrije) izdovolji i prestane da pravi diskove i kasete u limitiranim tiražima po dvadeset primeraka? Hoće li nam i onda biti puno da damo dvesta dinara za nosač zvuka, ili ćemo i dalje da tražimo link za „free download“? Bojim se da tad neće ni biti bendova koji će snimati, pa nećemo imati od koga da tražimo taj link.
Šta će se desiti kad se ugasi i poslednji fanzin, časopis, magazin… o muzici? Svaka čast veb magazinima, oni rade lavovski deo posla, nemaju problema sa aktuelnošću kao što je slučaj sa štampanim, dostupni su svakome, ali, jednog dana vlasnik istog možda neće imati lovu za domen, ili će se kao i ostali zasitit cele priče i podići sidro. Gde će završiti ti tekstovi, intervjui, recenzije?
Šta će se desiti kad poslednji „dežurni ludak“ u vašem gradu oseti bol među nogama i prestane da organizuje svirke neafirmisanih bendova? Ne zato što se ulenjio, nego, isti taj čovek možda ima porodicu, manjak vremena ili nešto pedeset osmo.
Nemam pojma. Desiće se.
Dejvid
* Tekst je objavljen u 4. broju Principa >>>
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon