Freaky Fight For Freedom – Life Wasn't Made To Be Controlled [recenzija]

11:08
Freaky Fight For Freedom – "Life Wasn't Made To Be Controlled"
Released 2015
Label: DIY?
Genre: Alternative Rock
Review: Tihomir Škara

Bend Freaky Fight For Freedom (u daljem tekstu FFFF) izveo je vrlo zanimljivu kombinaciju sa ovim albumom. Funky, ska, povremeno grunge, a takođe i neki dark momenti, čak i američki geto rep, sve je to ispasirano i posluženo u vidu drugog albuma "Life Wasn't Made To Be Controlled". Na prvo slušanje, podsetiće vas na Dubiozu Kolektiv, koju ne volim ni zvukom ni slikom, pa mi je to možda stvorilo malu odbojnost prema ovom albumu, ali neosnovanu. Ako ste te sreće da pomenuti bend niste slušali, onda će vas vrlo verovatno podsetiti na RATM, što je mnogo lepše i bolje.

Sama sredina albuma kulminira numerom „Humanity“ koja nosi sve navedene karakteristike, funky zvuk devedesetih, vokal nalik Keidis-u, grunge jednostavne perkusije, dok ska notu dodaju trube. Ostale numere orbitiraju oko ove, sličnog su koncepta i prizvuka, ali ova se izdvaja iznad svih, pružajući pun potencijal zvuka koji bend gaji. 

Pozamašan je broj bendova koji tvrde da se njihova muzika ne može žanrovski okarakterisati, jer sviraju nešto svoje, a po sredi je pokušaj reinkarnacije nekog od mainstream bendova. FFFF ne kaže ništa, a čini što pomenuti govore. Zaista je široka paleta uticaja na ovaj bend, i to se kroz zvuk jasno oseti. Na momente ima tu i Dubioze, i RATM-a, i tamnih Marilyn Manson momenata, tradicionalnih melodija gde gitarske distorzije skoro podsećaju na zvuke gajdi, onda tu je RHCP funky bassiranje, repovanje istočne škole (kao neko ko je stao na DMX-u i 2Pac-u, ne mogu naći odgovarajuće poređenje), i na kraju, bes Nirvane i ono životinjsko razvaljivanje bubnjeva od strane Grohl-a.

Produkcijski, ovo je solidan i jednostavan album. Priroda zvuka ne iziskuje prevelike veštine, tako da je sve ostavljeno u nekom polu-sirovom obliku. Nema previše efekata, balansi su uglavnom ujednačeni, povremeno se javi neko blago iskakanje, ali je zanemarljivo, tako da se račun više poveo na ideje i realizaciju, nego na krajnje šminkanje. Bilo kako bilo, ovako ogoljen zvuk je skroz zadovoljavajući, bez previše ukrašavanja, a opet bogat.

Ovaj vas album možda i ne kupi na samom početku preslušavanja, ali će vam na kraju biti žao jer nema još. Ono što je najbitnije je činjenica da je ovo sasvim drugačiji album, ovo je nov album. Sve ostalo je mahom odsvirano i otpevano, dok se ovde čuju ideje koje zaista zaslužuju pohvalu i koje se zaista mogu nazvati idejama u moru prežvakanog individualizma i samoprozvane nesvakidašnjosti.

* Recenzija je objavljena u 4. broju Principa>>>

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi

Previous
Next Post »