Bendovi Repetitor, Vizelj i Nebo je crveno prikazali su da je srpska alternativa itekako živa i da koristi svaku šansu da pokaže da gradska omladina ne ćuti u vreme agresije nad zdravim mozgom. Sinoć je aktuelna priča o mladim ljudima koji su nezainteresovani za stvarnost oko sebe i za bilo kakav vid kritičkog sagledavanja opovrgnuta tvrdom i sirovom svirkom u sali "Amerikana" koja je bila eksplozija zdrave i kreativne energije.
Subotički bend Nebo je crveno započeo je celu priču dinamičnim rifovima sa elementima stoner roka, ali na sreću, za razliku od mase bendova iz tog miljea, kroz težak zvuk do slušalaca su dopirali stihovi koji pokazuju da je težina gitare opravdana težinom teksta i emocije koja se prenosi. Bend je otvorio svirku sa „Vatra što gori“ i pesmama kao što su „Zgrade i ulice“ i „Proći će“ održavao specifičnu atmosferu koja je sjajno pripremala publiku za energične nastupe Vizelja i Repetitora. Subotičani su zaista dali sve od sebe da predstave svoju vrlo zanimljivu muzičku ideju i bez sumnje uspeli u tome ostavljajući nas da iščekujemo nove rezultate njihovog muzičkog putešestvija.
Drugi po redu nastupio je beogradski bend Vizelj. Ova ekipa iz Beograda se već dve i po godine vrlo predano bori za svoje mesto na alternativnoj sceni i pravi je primer toga da se trud i upornost mogu isplatiti. Vizelj je sinoć pokazao da je od prve svirke pre dve i po godine sa bivšim bubnjarem Jovanom Kovačevićem i pevačem Lukom Ćirićem (koji je u bade mantilu dočekao publiku) do sinoćne svirke prešao jedan ozbiljan put sazrevanja i stvaranja originalnog zvuka koji se intenzivno probija do sve šireg auditorijuma. Vizelji su otvorili svoj šou sa novom pesmom „Rđav kiborg“ koju su te večeri prvi put uživo svirali, a onda su raspalili publiku svojim pevljivim hitovima kao što su „Nosorog“, „Ritam mašina“, „Idemo gore“ i „Kafa i cigare“, koje pored pevljivosti karakterišu i kratki, jednostavni tekstovi koji teraju publiku da urla i uživa u iskrenom zvuku ova tri mlada muzičara. Jednostavan i prepoznatljiv zvuk koji su Vizelji stvorili originalnim i ponekad grotesknim mešanjem svih mogućih žanrova od bluza i fanka do panka ima sjajne izglede da se utemelji na sceni. Sto je najvažnije, upornosti i energije za stvaranje im ne manjka tako da se njihovo ime sa pravom može očekivati i na budućim ozbiljnim i jakim svirkama poput ove sinoć.
Vrhunac večeri bio je nastup jednog od najbitnijih srpskih bendova danas – Repetitora. Od svake njihove svirke očekuje se silovit, spontan i sirov nastup koji prati bujica jednostavnih, a pakleno oštrih rifova, i fenomenalna ritam sekcija koja publiku dovodi do upale mišića, jer na takvom koncertu nemoguće je samo stajati i slušati. Izuzetno važan činilac u radu Repetitora jesu i tekstovi koji sažeto, ali ubitačno precizno opisuju stanje stvari i probleme kojih smo svi svesni, al' nam je često teško da pronađemo pravu reč da ih imenujemo i opišemo. Ovakva kombinacija muzike i teksta sinoć je prikazala moć jednostavnosti i kreativne sile.
Priča Repetitora počela je pesmom “Šteta”, koja svojim lakonskim, mantričnim tekstom ubacuje publiku od samog starta u svojevrsnu hipnozu i rokenrol centrifugu. Nakon opakog starta, atmosfera koncerta se neprestano ubrzavala i kroz hitove sa svoja dva studijska albuma “Sve što vidim je prvi put” i “ Dobrodošli na okean”, šamarala i zvukom i rečima. Svirka je vrhunac dostizala pesmama “Ogledalo”, “Dostupni i laki” i “Pukotine”. Publika je bend dvaput pozivala na bis što govori o nezasitosti energijom i pokretom. Na prvom bisu, pesmom “Beskraj” predstavio se jedan drukčiji duh i atmosfera koji nas čekaju na željno iščekivanom trećem albumu Repetitora. “Beskraj” pokazuje da izmene zvuka nisu velike, dinamika I oštrina su isti, ali je očigledan zreliji pristup u koncipiranju pesme. Završetak prvog bisa pesmom “Teško hodam” prebacio je amtosferu u opštu katarzu i doveo je do tačke ključanja. Trebalo bi napomenuti da je pored “Beskraja”, pažnju skrenula pesma “Šume reke”, koja je publiku osvojila nekarakterističnim zvukom za Repetitor; mračan osećaj, nevino ispevan sa elementima jezive anesteziranosti ostavio je jake utiske i dokazao umetničku zrelost benda. Drugi bis je obeležila pesma “Oktobarski salon”, koja je sjajan primer kako se direktno i bez komplikacija može olakšati duša od nametnutih stupidarija. Nakon “Oktobarskog salona” bend se zahvalio publici okončavajući jedan veoma uspešan koncert.
Posle ovakve svirke čovek sa zadovoljstvom moze zaključiti da slobodan um aktivno misli, da mladi ljudi nisu progutani navalom sadržaja koji vređaju inteligenciju, štaviše da staju protiv toga na jedan iskren i izvanredno kreativan način. Ljude samo treba stimulisati, a ovakvi dogadjaji vraćaju inspiraciju i veru u ovo vreme.Text: Boris Borojević
Photo: Paint (XP version)
Video: YouTube
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon