E sad... Pošto smo se malo promenili, a time i shvatili kakve mogućnosti, ali i oruđa imamo na raspolaganju, poput interneta i engleskog jezika, koje su nam uvalili takođe za "njihovu stvar", vreme je za prva dela. Internet i engleski jezik pominjem iz razloga što mnogi tvrde da smo prokleti kako bismo se sukobljavali zbog međusobnog nerazumevanja, a zarad nametnutog engleskog jezika za kao što rekoh, "njihovu stvar", mi možemo izvesti našu. Razumimo se.
Danas u vremenu totalne "devalvacije" kvaliteta fizičkih stvari, što je "manje" bitno, došlo je takođe do srozavanja i duhovnih vrednosti. U današnje vreme mnogo je spremnosti na razne egzibicije, čime još više potvrđuju moju tvrdnju, ali time ostavljaju i jedan pečat beznačajnosti nekim sledećim generacijama.
Da bi se svet menjao trebamo znati zašto i u šta bismo ga promenili. Vredi razmisliti. Za promenu sveta nam ne trebaju vođe tipa onog lika u Crnom Gruji "Idemo u rat da se bijete. Neki ćete da poginete , a neki ćemo i da se vratimo". Sve što nam treba je volja i samožrtvovanje. U to ime, a i da nisam samo ja mimo sveta, odlučio sam se na jednu egzibiciju. Kako me ne biste pogrešno razumeli, odmah ću vam reći da ja, ne da ne mislim na sebe kao tog vođu, već da vođa uopšte nije potreban, nego svest.
Inkognito boravak na ovoj našoj sve manje lepoj planeti je skoro pa nemoguć. Kamere na sve strane, radari, GPS, ali, najinteresantnije su kartice, jer one su još uvek nešto fizičko što je samo prelazna faza zbog naših navika iz prošlosti (čitaj "daj mi brate nešto opipljivo"). E jebi ga, one nisu to opipljivo, već baze podataka kojima nas imaju potpuno u vidu. Inkognito? Neće moći burazeru. Imamo kartice za banku, za lekara, za povoljnosti koje neke firme svojim kupcima pružaju i svakakve već. Bankovnom karticom banka i njeni bitnici imaju uvida kada, koliko i na šta trošimo. Kartica zdravstvenog – našu kompletnu zdravstvenu situaciju, bitnu osiguravajućim društvima i mnogim drugima. I sve to, kao i mnogo više međusobno povezanoz. Mreža! Internet tj. internacionalna mreža. Antiglobalizam? Kasno. U to ime evo mog predloga za još jednu karticu. "Human Gold Card".
Namere nekih osovina današnjeg društva su da nam ubace svest o humanosti time što nakon smrti nekome možemo spasiti život doniranjem svojih organa. Humano! Ali koliko smo mi kao svesna bića za života humani? Eutanazija ima nekoliko, ali, ja predlažem jos jednu. Predlažem dobrovoljnu i humanu eutanaziju.
Mnogo je ljudi kojima dozlogrdi iz raznoraznih razloga, pa im nije do života, bace se nekome pod auto, time oteraju nekoga na robiju. Bace se sa neke zgrade, okrvave pločnike. Najgore je da se naoružaju pa u ubistvenom pohodu pobiju ljude koji nemaju nikakve veze sa njihovim uništenim filmom. Treba im pomoći da ostanu, ali ako nije moguće, treba im pomoći da ostave svoj trag. "Human Gold Card" liči na rešenje. Evo kako.
Dozvoliti potencijalnim samoubicama samovoljnu eutanaziju kako bi se posle mogli koristiti njihovi organi, a da "nasledstvo" nad "Human Gold Card" pripada osobi po imenu i prezimenu, ili bilo kome. Dakle, njena uloga je da ona ostaje primaocu na "ne daj bože da zatreba". Ubaci se u bazu podataka u zdravstvu informacija o davaocu i primaocu, pa ukoliko se nešto desi vlasniku "Human Gold Card" da on ima prednost pri transplataciji organa. To je akcija koju ja predlažem, a da bi se takva akcija sprovela treba pokrenuti inicijativu i omasoviti je. Kako bih sam pokazao znak ozbiljnosti, pristajem da budem prvi donor i ostavim "Human Gold Card" svome nasledniku.
ps: Pade mi na pamet, da najmanje što tetovirane osobe mogu za života učiniti, je da doniraju svoju kožu nekoj ženskoj organizaciji koja se bavi izradom goblena. (Nastavak u sledećem broju)
Nenad Gvozdić
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon