Cepeni Ćunci su punk-rock bend sa jugo-istoka Srbije, tačnije iz Ladovice, mesta u blizini Vlasotinca. Na domaćoj sceni su veoma dugo, još od početka devedesetih. Iako su snimili svega dve demo kasete i par singl pesama kod publike odavno uživaju status kultnog benda. Na svakoj svirci, bilo da je to u Beogradu ili manjim provincijskim gradovima, imaju vernu publiku koja ih nesebično podržava. Pevaju o fudbalu, radničkoj klasi, o ljubavi… O svemu tome i još o mnogo čemu, pročitajte u narednim redovima gde smo razgovarali sa Milanom, pevačem i gitaristom ovog benda.
Već negde ste pominjali kako je bend dobio naziv. Da li biste ponovili tu anegdotu oko nastanka imena za naše čitaoce koji ne znaju pravu pravu pozadinu toga?
Cepeni Ćunci su nastali pre 25 godina i prve probe su zvučale tako da su lokalci odmah dali ime koje ćemo promeniti čim zazvučimo bolje.
U istom intervjuu rekli ste da se bavite građevinom. Odakle seže ta ljubav prema muzici i koliko stižete da svirate, s obzirom da pomenuti posao zahteva odsustvo tokom većeg dela godine?
Život na selu iziskuje kondiciju koju stičemo na raznim sezonskim poslovima i po fabrikama. Pre svega mentalna kondicija, jer se tu sreću razni ''uspešni'' poslodavci i kojekakvi frikovi. Posebno se radi na alko kondiciji.
Dolazite iz Ladovice, mesta sa oko hiljadu stanovnika koje se nalazi na jugu Srbije. Kuriozitet tog mesta je da u njemu egzistira još dva punk-rock benda: Hidrogen i Middle Finger. Kako to objašnjavate (ako se uopšte može objasniti), naročito kad se sagleda činjenica da u okolnim gradovima nema previše takvih bendova?
Hidrogen je deo iste ekipe a Middle Finger su iz omladinskog pogona. Nadamo se da i od pionira bude neko. Tradicija slušanja efektne muzike je starija i od nas.
Do sada ste snimili dve kasete, a na internetu se pojavilo još par pesama koje bi navodno trebalo da se nađu na trećem albumu. Dokle se stiglo sa tim? Hoće li se pojaviti album kao celina ili ćete i dalje plasirati pesmu po pesmu na „Jutjub“?
Realno je da uskoro snimimo još par novih stvari, a album kao izdanje još je neostvariv. Mada ako se odlučimo, ništa nije nemoguće.
Pomenuta dva albuma ste objavili na kasetama. Kako gledate na to vreme kad je muzika kružila na tim kasetama koje su se po stotinu puta presnimavale i ovo današnje, kada je sve dostupno na internetu. Da li je muzika osiromašila usled tog „bogatstva“ izbora koje imamo na internetu?
Lično, još uvek slušam kasete i mažnjavamo ih jedni drugima. Ali mora se priznati da internet ima velike prednosti, pre svega zbog komunikacije i reklame. Posećenost svirki? Kao i posećenost utakmica. No comment. Samosvest i borba.
Da se nadovežem na prethodno pitanje. Tek pre nekoliko meseci ste napravili stranicu na fejsbuku. Digitalno doba je omogućilo bržu i besplatnu komunikaciju, a opet, posete na svirkama većine bendova su sve manje. U čemu je po vašem mišljenu problem?
Generacija novog veka je sumnjičava, zato što je naša prevarena, ali lagano, verujem da će se stvar promeniti. Nezadovoljne omladine je sve više, samo ako umesto gitare i bubnja u ruke uzmu nešto drugo, najebaće ovi koji ih i čine nezadovoljnim.
Svirate tek nekoliko puta godišnje, ali, na svakom mestu imate odabranu publiku koja dolazi samo zbog vas. To smo najbolje videli na beogradskom Streetriffs festu ove godine, gde ste upravo na insistiranje publike naknadno pozvani na fest. Da li ste ikada pomišljali da se preselite u neki veći grad gde biste imali priliku da se više posvetite muzici i samim svirkama?
Bend svira kad god je u mogućnosti, pri tom mislim na probe kući. To je, zapravo, i najbolji vid druženja i slobode. Kada bi uživo zvučali bar 50% kao na probama bili bi vrh! E, zato je tu ekipa koju srećemo na svirkama i sa kojima delimo avanture vec 25 godina. Ja ih zovem Bogovi, jer nam uvek oproste kad se odvalimo. Ovom prilikom bih pozdravio sve koji su nas podržavali i kapirali sve ove godine, prepoznaće se, cheers! (guc, šljiva)
Kad smo već kod festivala, i sami već nekoliko godina organizujete festival „Pivski“ u vašoj Ladovici koji je i više nego odlično posećen. Odakle je potekla ideja za to i koliko je teško izgurati jedan takav događaj u mestu kao što je Ladovica. Da li cela Ladovica sluša punk?
Ladovica je na jugu Srbije, i nemamo često priliku da nastupamo po unutrašnjosti. A i naša deca osim šabloniziranih "klupskih zvezda" i raznih šabana ne mogu da čuju i vide ništa osim eventualno Van gogh-a na proslavi dana opštine. E, zato kad god možemo dovedemo neku ekipu da praši kod nas. Festival Pivski 1989. je samo kulminacija koja nam uveseli celo leto. Deseti se već uveliko priprema. Mislim da je ključ opstanka i rasta iskrenost ekipe, koju su prepoznali svi koji su bili i još uvek dolaze.
Ako se ne varam, pesma „Samo ti“ je posvećena lokalnom fudbalskom klubu „Progres“. Pored nje, imate i „Foodball madness“, te se da primetiti da ste veliki ljubitelji ovog sporta. Za koga navijaju „Ćunci“ van lokala?
Kao i sa R’n’R-om tako i sa utakmicama. Nije baš moguće stalno pratiti klub za koji navijaš. I zemlju. U Ladovici ne slušaju svi punk ali se sve generacije nalaze na utakmici. Bila to lokalna tribina ili severna i južna. Klasična razmena dnevno političkih stavova i problema. Ko nas poznaje zna da volimo druženja.
Nastavite niz: fudbal, pivo i?
Rakija, pa fudbal i pivo. Živeli!
pripremio Dejvid
* Razgovor premijerno objavljen u 4. broju Principa >>>
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon