Streetcore Unity je hardcore/punk bend iz Niša. Postoje oko tri godine, iza sebe imaju EP “Old school”, mnoštvo svirki i brdo energije. Sviraju u postavi: Ćafi na bubnjevima, Psiho na majku, Marcha na gitari i Rile na basu. Spremaju nove pesme, a to je samo jedan od povoda da porazgovaramo sa njima, tačnije sa bubnjarem Ćafijem.
Princip: Kako je nastao Streetcore Unity, na koje bendove ste se ložili, koji bendovi su uticali na vas?
Ćafi: SCU je nastao nakon raspada Bitumena, isto mog projekta, koji je posle izrastao u Suffering’s the Price i Streetcore Unity. Momci su svirali malo težu muziku, a ja sam hteo da to ostane hardkor pank, pa smo se tu i razišli. Godine 2013. sam skupio ekipu sa kojom mogu da sviram. Izdat je album tj. EP pod nazivom “Old school” za Balkanrock etiketu, u tada petočlanoj postavi. Ja sam se ložio na staru školu, Medbol, Strajf, SOIA. Trenutni članovi… svi slušaju nešto drugačije. Rile, inače dugogodišnji basista grupe Gospodin Pinokio, je totalni alternativac, i voli da vozi bas kroz pesme, umesto da rlja po žicama. Znam da frontmen sluša grajnd, a gitarista neki metalcore, jebem li ga.
Princip: Danas bend nastupa kao četvorka. Reci mi, da li otprilike znaš koliko ljudi je prošlo kroz SCU i koji su najčešći razlozi zbog kojih ste menjali postavu?
Ćafi: Kroz bend je prošlo petoro ljudi, sad smo četvorka, da. Najčešći razlozi da menjamo postavu su nezainteresovanost za bend, druge obaveze, posao itd. Samo smo frontmen i ja ostali od prvobitne postave.
Princip: Iz ugla jednog muzičara, koliko je zapravo teško naći ljude za kvalitetnu saradnju u bendu?
Ćafi: Vrlo i veoma. Neko nema vremena, a radio bi. Nekom se ne isplati, a svirao bi. A neko čeka sve na tacnu da mu se donese, bez truda. Vrlo je teško naći ljude koji nisu totalno sjebani situacijom, da imaju volje da guraju svoju priču. Ja, evo, posle dve postave napokon uspevam da izguram ono što želim, i ono što volim.
Princip: Kad smo kod saradnje, da li je lako ostvariti saradnju sa drugim bendovima? Kakva su vaša iskustva? Mislim i na bendove iz tvog grada, a i van njega?
Ćafi: Pa, zavisi kako kad. Ovde kažu “što južnije to tužnije”, ali to se ne odnosi na bendove. Moja iskustva “ej druže, ajde da svirate u Jagodini, tad i tad. - Ajde”. Toliko. U par rečenica smo se dogovorili. Dok, što se vučemo gore prema severu, sve je to nekako zategnutije, nekako sve ima neke prepreke koje mora da se pređu. Ne znam, možda grešim. Sa dosta bendova smo svirali, i sa dosta smo i dalje u kontaktu. Fejsbuk je čudo što se tiče promocija i pesama, ali da postoji podrška među bendovima, postoji.
Princip: Ljudi u Srbiji često imaju običaj da kukaju kako je kod nas sve sranje i kako je scena mrtva i slično. Daj mi tvoje mišljenje - opiši mi alternativnu muzičku scenu u Srbiji iz tvog ugla? (pošto pretpostavljam da znam odgovor) Šta misliš zašto je tako?
Ćafi: Nije scena mrtva onoliko koliko ljudi seru. Čim dođe zima, scena zaživi. Bar u Nišu. Ja organizujem “Into the pit mini fest”, već tri godine, a ovaj poslednji je bio bomba. Baš se dosta ljudi odazvalo, a bilo je šarenolikog sveta. Mislim da ako želiš da odeš na svirku – odeš; ne praviš filozofiju od toga, niti otvoraš blog sa Q&A da li bi i kako bi trebalo da odeš na svirku. Mislim da je sve to do pojedinca. Iz mog ugla, nama fale samo prostori gde možemo da gruvamo, a da ima volje, ima. Jednostavno je tako, nema puno razmišljanja. Jebeš klince koji sede ispred kluba i neće da udju. Pozeri.
Princip: Zamisli ovo: U tvom gradu nije bilo dobre svirke jako dugo. Skupi se ekipa, organizuje se gig, a odziv publike bude užasno slab. Zašto ljudi više ne žele da idu na svirke?
Ćafi: A jebem li ga. Opet kažem, sve je to do pojedinca. Ja radim, pa stignem da odem na svirke; mogu da zamislim što student ili srednjoškolac neće da odu. Valjda su tupavi u mozgu. Što bi reko Cyco Myco: “Today is gonna be: Don’t be a stupid day. The day I won’t be stupid.” Ima ekipe koja prati stalno sve, ali ima i ljudi koji se dele. Ima par čoveka, humanoida, koji idu samo na svoje svirke. Teraju te takvim ponašanjem da se ponašaš kao oni. A bezveze je, malo nas je, al’ smo govna. Umesto da ode da popije pivce i da uvati neku pičku za dupe, on neće da ode zato što sviraju pankeri. Pa jebe mi se ko svira, idem da se zezam, ono. Mož’ da budu i klinci, ispoštovaću.
Princip: Da li ste zadovoljni podrškom ekipe u vašem gradu?
Ćafi: Uvek može bolje, ali ok je. Ko što rekoh, “Into the pit #3” je prošao extra. Svi zadovoljni.
Princip: Bendovi u Srbiji se često fokusiraju na to da zasviraju u Beogradu. Da li se slažeš sa tim razmišljanjem?
Ćafi: Da bi ih čuli ostali bendovi i klinci? Ne znam. Evo, baš danas idem za BG. U “Vrtoglavici” imamo svirku sa našim drugarima “No Warning Shot”. Ne slažem se sa tim razmišljanjem; ako imaš dobar materijal i dobru ekipu, uspećeš, jer su dobre pesme, a ne neko da te pogura. Sve je u kvalitetu.
Princip: Reci nam, šta je do sada Streetcore Unity snimio i kakvi su planovi za ubuduće?
Ćafi: Jedan EP od pet pesama, dve pesme van tog EP-a, koje nisu nigde klasifikovane. Dva spota za numere “Ignorance is Bliss” i obradu Totalnog Promašaja, “Prodane duše”. Ušli smo u studio da snimimo naš sledeći EP “Lawless”… Na Youtube-u možete da nađete ”Two dead boys”, prvu pesmu sa tog albuma i još pet ćemo snimiti, nadam se do kraja godine.
Princip: Neke svirke u najavi?
Ćafi: Kao što rekoh, danas smo u BG-u, u novembru hoćemo da nabodemo nešto van Niša, pa jedna u Nišu, verovatno isto u novembru, a u decembru smo u Čačku, kod naših braći Hit by Pain, u klubu Chicago.
Princip: Planirate li da svirate negde van Srbije, i da li mislite da ćete uspeti?
Ćafi: Teško pitanje. Svi žele, to znaš, ali, vrlom malom broju uspe. Nekako je najostvarenija solucija Makedonija i Bugarska, ali, kako bi nam legla neka Nemačka ajaoooooo. Nada poslednja umire, zar ne?
Princip: I za kraj?
Ćafi: Za kraj, klinci, matorci, korovci, hevi metalci, prljavi rokeri i pankeri, držite se zajedno, jer samo sa Unity možemo da pobedimo system koj’ nas jebe dugo dugo vremena. Iako je ovo samo još jedan intervju, gledajte da održite dobre odnose između sebe, jer je svakom drago da svira pred punim lokalom. Inat nikom ništa dobro nije doneo, tako da pamet u glavu. Evo jedan citat od pesme koja je jezivo iskrena:
But now the biggest part is all about the
image and not the art
Fashion before passion!
And at nights, it makes me mad that
I should have to ask:
What happened to the passion? (passion!)
What the reason for screaming?
What happened the music
and the message that I love?
What happened to the hard work? (hard work!)
And why does everybody look the same?
What happened the music
and the message that I love?
H20 - "What happened". Pozdrav, Ćafi - Streetcore Unity
Intervju priredio V. Rašić
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon