Bad Blood - Inner Core

Bad Blood - "Inner Core"
Released: 2016.
Label: Miner records 
Genre: Thrash / Groove metal
Review: Tihomir Škara

Hrvatski groove metal momci iz benda Bad Blood ove godine slave punoletstvo. Umesto torte, tu je novi album – Inner Core. Na prvo slušanje će vas raspametiti. Da vam neko pusti ovaj bend i ne kaže vam ništa o njemu, pomislili bi ste da su u pitanju neki američki groove velikani, naslednici Pantere, ili eventualno neka super-grupa sa pojedinim članovima Pro–Pain-a, Biohazard-a ili Blood for Blood-a. Već na početku ostavljam zaključak da ovaj album može da se stavi u ravan sa svetskim produkcijama i svetskim muzičarima iz žešćeg metal domena.

Predstava počinje sa zavijajućim gitarama ala Kerry King, i onda kola kreću paklenom brzinom nizbrdo. Rifovi su zdravi, razaraju sve pred sobom, dovoljno prosti i teški za neki stoner stil, a onda neočekivano prelaze u thrash vode, sa dosta tehnikalija i ukrasa. Balans se brzo smenjuje i tako nastaje vrlo zanimljiv hibrid rifova. Ono što mi je na prvo slušanje privuklo pažnju su bubnjevi koji u istim deonicama ne zvuče isto. Recimo ako se strofa ponavlja, prvi put se čuje olakšan, moderniji ritam, dosta ride činele i zvonjave, a u ponavljaju je to klasičan blast beat stare škole. To je nešto što do sad nisam sreo u mnogo slučajeva i izuzetno mi se dopada, prvi put je bubanj ravnopravan sa svim ostalim instrumentima, nije samo pozadinska pratnja koja služi da popuni prazninu tu i tamo. Gitarske solaže su jezive, tehnički složene, brze, agresivne, a izvedene bogovski. Što se lirike tiče, vrlo je vešto i zrelo napisana. Naišao sam na strofe i stihove koji su genijalno napisani, na vrlo vešt i dovitljiv, a opet jednostavan način provučene su neke klasične životne replike i pouke. Ali s druge strane, na nekim mestima je potrebna dodatna obrada, jer su neki motivi previše pojednostavljeni, već dosta puta ispevani ili su grubo izvedeni, te se gubi pravi i iskren smisao.

Zvuk je doveden do nekog mogućeg raspoloživog maksimuma, tako da će sigurno prijati audiofilima. Iako volim da čujem svaki detalj, mislim da bi ovaj album još sjajnije zvučao u old school maniru, bez ove moderne digitalne oštrine, jer ipak groove treba da ima prirodnu širinu, odjek i povremenu smenu agresije sa tupim, dubokim i tromim momentima.

Ovakav album može da stvori samo uigrana i zrela ekipa, a ova to sigurno jeste. Na ovom albumu nema neodlučnosti, nema onoga kreni – stani, nema daj ovako – daj onako, što je klasično obeležje onih „buvljak“ albuma koji žele da pridobiju slušaoce svih mogućih i nemogućih profila. Ova ekipa je pronašla svoj farmaceutski precizan recept, gde ne postoje ni statistički zanemarljiva odstupanja, i držeči se toga, snimila razarajući album. Ako ste sadista koji se naslađuje mukom muzičara tokom snimanja izuzetno zahtevnih deonica, ovo je album koji će vas zadovoljiti. Ako ipak volite da čujete precizan i čist miks svih tih žestokih distorzija i kontrapunktova, ovde ćete naći dosta toga zanimljivog. Ako su motivaciju nalazite u tekstovima bendova navedenih na početku, evo vam nešto iz domaće kuhinje, znaju i naši ljudi da kažu po koju pametnu. Ako ste muzički turista i volite svašta da čujete, stavite ovaj bend i ovaj album na listu vaših turističkih putovanja. Evo, ova recka je suvenir s mog putovanja.

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi