Released 2015
Label: Slušaj Najglasnije
Review: Tihomir Škara
„Schwortz i neke druge priče“ je vrlo šarenolik album benda Oxygen. Više je to muzička instalacija nego pravi album, ali se u istoj meri javljaju aspekti i jednog i drugog.
Album otvara monolog čoveka koji hoda ulicom polako, ne žuri i nema pojma koliko je sati. Zatraži cigaru od prolaznika, zakašlje se, i nastavlja istim tempom. Slede dve numere na engleskom, u garažnom rock stilu, sa jednostavnim i repetitivnim tekstovima. Iako naredna numera nosi vrlo zanimljiv naziv – Single party, zvuči kao snimak nečije narkomanske krize, i podseća me na onaj kratak dokumentarac o gitaristi John Frusciante-u koji je sav ispijen i dezorijentisan u memljivoj i uništenoj sobi. Eksperimentalni deo se nastavlja novom šetnjom ulicom, gde se kroz šestominutni snimak ponavlja rečenica „Neću o tome da razmišljam“. Nisam ni pokušavao da se udubim u pitanja čemu taj snimak, zašto to pitanje, i zašto je to razvučeno na čitavih šest minuta, umesto na nekih (ali opet nepotrebnih) minut i po. Da li je to nešto što se nalazi na intelektualnoj i umetničkoj lestvici mnogo iznad mojih poimanja, mogu samo da slutim, ali i to što mogu – neću. Drugi deo albuma je malo zanimljiviji i puniji, tu je funky zvuk, pa čak i španski, flamenco ritmovi, ali je i to opet prošarano sa dva izleta, koja već po obrascu, nisam shvatio.
Kako god, ovo je prvi put da sam se susreo sa nečim što nije čist album u smislu jednolične muzičke forme, već je ukrašen drugačijim formama koje su materijalizovane kroz zvuk. Lično mi se to ne dopada, i tome ne vidim svrhu u omeđenom i jasno definisanom prostoru koji zovemo muzičkim albumom, ali svakako daje potpuno novu dimenziju i drugačiji ugođaj slušanja.
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon