Fića Pijani – Tužan život (recenzija)

Fića Pijani – "Tužan život"
Released 2015
Label: DIY
Genre: Rock
Review: Arturo Bandini

Pre nego što poslušate album, predlažem da pogledate dokumentarac o Fići, jer ćete verovatno iz drukčije perspektive doživljavati njegovu muziku i liriku ako ga upoznate malo bolje. Elem, kako sam uspeo da saznam iz pomenutog dokumentarca, Fića Pijani je kultni požarevački muzičar (mnogi svedoče da je najbolji lokalni kantautor ikad) koji je tokom turobnih devedesetih važio za urbanu legendu Slobinog grada, a prema svedočenju preživelih iz te nemile epohe, titulu "neprikosnovenog kralja stihoklepanja" ni do danas nisu uspeli da mu preotmu mnogi drugi koji su krenuli stazama koje je Fića davno utabao.

Album Fiće Pijanog „Tužan život“ protiče baš u takvom tonu – tugaljivom, ali uz vesele jamajčanske prizvuke, duhovite opaske i na momente nisku dozu sarkazma. Lišen je patetike, kako na sviračkom, tako i na tekstualnom planu, a opet je dovoljno sentimentalan da slušaoca ne ostavi ravnodušnim i verodostojno mu dočara sliku poslednje decenije 20. veka u Požarevcu (kada su, inače, i nastale sve numere sa albuma) toliko živopisno da se i mi rođeni polovinom devedesetih možemo saživeti sa bizarnom atmosferom koja je dominirala u tom periodu. 

„Tužan život“ bih definisao kao ulični rege sa primesama bluza. Uobičajene rege ritmičke podloge (gitara, bas i bubanj) često su obogaćene solo deonicama usne harmonike i duvačkih instrumenata pa sam u par navrata osetio da me melodija vodi na Jamajku pola veka unazad, a ne u Srbiju pod vladavinom JUL-a, u krvi do kolena i govnima do guše. 

Fića nije odlučio, niti da pravi instrumentalnu muziku, niti da piše samo poeziju, već je tu volšebnu kombinaciju dve umetnosti tretirao, kako Milan Mladenović reče, kao "miks medij", pa se tako i treba ophoditi prema ovom albumu, jer Fićini tekstovi i muzika ne mogu da postoje kao dve zasebne celine. 

U jednostavnoj (razumljivoj širim masama) lirici pripoveda o svetu posmatranom iz perspektive marginalca naviknutog na surovost svakodnevice, očajnog, a s druge strane tvrdoglavog, u nameri da zadrži "veseo duh" i da, bežeći u tonove i reči zaboravi ovaj, kako reče, ružan svet. Peva o ljubavi prema muzici i životu, sukobu sa organima javnog reda i mira, tužnom i surovom uličnom životu, kao i o gastrabajterskom radu, kupanju u Moravi, duhu posrnulog grada, nemogućnosti snalaženja u ovom svetu...

U više puta pomenutom dokumentarcu (jedinom relevantnom i pouzdanom izvoru informacija) su Fićini prijatelji i oni koji su ga ovlaš poznavali, a prihvatili su da govore pred kamerama. Na moje iznenađenje, bili su poprilično iskreni i bez dlake na jeziku su opisali Fiću, bez uvijanja i korišćenja dobro poznate tehnike "o pokojniku sve najlepše" (iako Fića zapravo nije mrtav... fizički). Tako sam uspeo da saznam da su Fiću "motkom" terali da uđe u studio i materijalizuje vizije koje je imao u glavi. Međutim, kako je bio neodgovoran prema svom nesvakidašnjem talentu, tako su mnoge njegove pesme ostale nezabeležene na nekom audio rekorderu. I sa ovih deset koje čine sadržaj albuma, bi bio isti slučaj da se par entuzijasta, muzičara koji su najviše vremena proveli sa Fićom u studiju, nisu setili da (rečeno muzičkim slengom) "najzdravije" snimke Fićinih vokala uklope sa nanovo snimljenom muzikom. I svaka im čast na obavljenom poslu! 

Pošto je Fića pre desetak godina otišao iz rodnog grada, a pritom se nikome nije javio, ostaje jedino nada poklonika njegove muzike - kako onih starijih, tako i nas novih - da će utopiti svoje demone u moru inspiracije i da će se, u stilu velikih, jednom vratiti, popeti na binu i čekati da se zavesa podigne. A posle toga više niko neće moći da ga skine sa vrha! Do tad uživajte u muzici čoveka koji je "svirao za sebe" i zabavljao prijatelje po požarevačkim parkovima, uz "gajbu ili dve"!

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi