Bašta Kluba Studentata Tehnike (poznatijeg pod akronimom KST) tradicionalno je zatvorena sinoć (16. oktobar), odnosno jutros uz prigodan muzički program. Beogradski hardcore-reggae sastav Eyesburn i stožeri srpskog grandž zvuka Bjesovi iz Gornjeg Milanovca su uz podršku bendova Fobos i The Cockblockers stavili tačku na seriju letnjih svirki za ovu godinu i ujedno obavestili ljubitelje rokenrol zvuka da se sva dešavanja vezana za ovaj muzički pravac sele u zatvorene prostorije.
Nisam bio prijatno iznenađen činjenicom da svirka počinje u 23 h. Nakon napornog dana, propraćenog malim brojem sati sna i bremenom studentskih obaveza, nisam mogao biti siguran da ću uspeti da izdržim toliki napor, što se, na moju sreću, ispostavilo kao pogrešna pretpostavka. Imajući u vidu da svirka neće početi u 23 h, sa ekipom sam došao oko 00:10 h. Bjesovi su nameštali zvuk i kroz par minuta krenuli sa svirkom. Repertoar su prilagodili atmosferskim prilikama, pa je nakon prve pesme "Dar" usledila „Kiša“. Kapljice koje su pljuštale sa neba su se stapale sa zvucima sa bine i slikovito dočaravale stihove „nije loša ova kiša, kao da miluje“. Slučajno ili ne, upravo nakon izvođenja ove numere, prava kiša je prestala. Izuzetan audio-vizuelni ambijent je bio odličan šlagvort za ostale stvari koje su ubrzo usledile. Smenjivali su se ostale pesme koje čine repertoar Bjesova poput „Gavrana“, „Ime“, „Sve će se doznati“, „Vreme je“, "Lutak iskrivljenog lica", "Bolje ti", "Čak i da mogu"... a za sam kraj je ostavljena „Kad mi stane dah“. Ono što je kvarilo ambijent i atmosferu je zvuk. S obzirom da sam nedavno slušao Bjesove u svom punom sjaju, nije bilo teško konstatovati da je ova svirka bila za koju nijansu slabija. 
Kada je Marinko poželeo laku noć, na binu je izleteo Eyesburn. Nisam imao prilike da slušam staru postavu, a nova je delovala ambiciozno, što me je dodatno iznenadilo. Delovali su kao tek oformljeni bend, željan sviranja. Svirku su započeli stvarima koje su mi bile nepoznate, pa sam pretpostavio da se radi o stvarima sa predstojećeg albuma. Onda su zasvirali nedavno objavljeni singl „Dream is over“ i od tog trenutka kreće set poznatijih stvari. Repertoar je bio prošaran. Cepali su neke stare stvari poput "Fool control“, „All right“, „Agony“, „Starkblind“ (nakon koje je Kojot iskoristio priliku da podseti publiku da je ova pesma snimljena upravo u KST-u, pre 20 godina), potom „Šejn“, „Pump it“, „Moses“ (koju je Kojot radio sa bendom Maksa Kavalere - Soulfly) da bi prešli na poslednji album gde su otprašili „Frontline“, „Sudden fall“… a za sam kraj je ostavljena obrada Bob Marlija „Exodus“. Kojot i ekipa su proizvodili odličan energetski naboj koji nije uspeo da dođe do punog izražaja zbog lošeg ozvučenja. Suma sumarum, svirka je bila okej. Atmosfera u publici je bila odlična s obzirom na katastrofalno vreme. Nažalost, bendovi Fobos i The Cockblockers su ostali uskraćeni za par redova u izveštaju jer sam kasnio na samu svirku.
Izveštaj: Arturo Bandini
Foto: Jovan Mihajlović (ostatak fotografija pogledajte u galeriji magazina Helly Cherry)
Foto: Jovan Mihajlović (ostatak fotografija pogledajte u galeriji magazina Helly Cherry)
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon