Šank - Naša stvar (recenzija)

Šank - "Naša stvar"
Released 2015
Label: DIY?
Genre: Street Rock
Review: Dejvid 

Mislim da Zagreb odavno, verovatno još od Azre, nije imao ovako ubedljiv bend. Ne poredim Šank sa Azrom u muzičkom pogledu, jer ovi bendovi nemaju skoro nikakvih dodirnih tačaka. Ono što ih povezuje je trenutak inspiracije koji je rezultirao pravim bumom u diskografskom smislu. Šankeri su u razmaku od pet godina zapalili hrvatsku i regionalnu scenu sa četiri veoma uspešna albuma na kojima se nalazi preko pedeset pesama. Čak i da nisu snimili ništa nakon prvenca Grad je naš, ovi momci su postavili visoke standarde za današnju pank muziku. Sve njihove pesme u tematskom pogledu, podelio bih u četiri grupe: Zagreb, stav, društvo i ljubav, mada se ove teme često prepliću u nekim pesmama.

Zagreb. U ovom delu ispunili su tu lokalpatritsku dužnost, ali imam utisak da su otišli i dalje. Kroz slike grada iz prošlosti na čijim je ulicama grmeo rokenrol, gde je postojao nekakav kodeks življenja, pa sve do vraćanje u sumornu sadašnjost, gde šabanski sloj dominantno forsira svoj izopačen sistem vrednosti, gde se male ekipe preživelih i retkih novih klinaca okupljaju i furaju svoju priču… sve je to nekako doprinelo da ove pesme dobiju na univerzalnosti. I zaista, publika se veoma brzo identifikovala, pa je Šank brzo prihvaćen u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju, Banja Luci… Na novom albumu to su pesme Ljubav gradu i Zaboravljam, koja je na neki način posveta rano preminulom frontmenu Mikrofonije, Antunu Krajinoviću Tuni. Naša stvar nema klasičnu ljubavnu pesmu, kao što je to na prethodnom albumu bila stvar Vjerojatno ne znaš, akustična emotivna balada, slobodno mogu reći, u rangu sa par sjajnih balada koje je Kazalište imalo 80-ih. Još jedan motiv koji se često provlači kroz njihove tekstove je suicid. Ne znam u kakvom ambijentu su nastajali pojedini tekstovi, ali, uočljiv je kontrast između optimizma i borbenosti i na drugoj strani, nemoći da se bilo šta promeni, što rezultira veoma mračnim tekstovima koji odišu prolaznošću i žalom za nekim prošlim vremenima. 

Da sumiram, Šank sa četvrtim albumom nije doneo ništa što već nismo čuli na prethodna tri, ali je zato publika dobila četrnaest novih, potencijalnih koncertnih favorita. Nije fraza kad ovo kažem, ali, svaka njihova pesma je mala himna ulice, simbol neprestane borbe i nemirenja sa postojećim, nametnutim okvirima koji uništavaju ono malo ljudskosti što nam je u ovom surovom vremenu preostalo. Što se tiče produkcije, nemam im šta zamerit, jer su nastavili po uhodanom receptu - jednostavne melodije, zarazne solaže i navijački pevljivi refreni. 

Na kraju, hiperprodukcija ili šta već. Nemam pojma, ali generalni utisak je da ovi ljudi žele u što kraćem vremenu da izbace sav taj kreativni naboj kroz gomilu pesama. Svaki od njihova četiri albuma je skoro pa dupli disk, a ja se samo nadam da neće kao bend sa početka teksta brzo ispucati sve što imaju i onda otići u legendu. Jer kako kaže naslovna, ovo je ipak stvar sviju nas.

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi