Radoslav B. Čugalj: Zidar, umetnik, ekonomista i novinar (ili kako sam batalio pošten rad i odlučio da postanem kurva)

izvor: https://wicknews.wordpress.com/

U svojim mlađim godinama radio sam kao građevinski radnik. Naučio svašta: da pijem, psujem, da mislim brzo jer me u suprotnom majstori navuku na tanak led, a bogami sam naučio i da zidam, betoniram i još koješta. Mladost, ideali, snaga i sila, Bosanac. Moglo se celu noć bančiti sa dobijenom dnevnicom pa sutra opet ceo dan rmbati za novo bančenje. Negde usput otkrio sam umetnost, mada je bolje reći da je umet­nost otkrila mene, i krenuo udarnički u performanse, mejl art, vizuelnu poeziju, običnu poeziju i slično. Išlo me to dobro, uspevalo se više nego što se shvatalo.

A onda naleti stalan posao, državne jasle, milina. Mali problem samo što nisam imao školu, ali i to se rešilo za svega četiri godine studija ekonomije. Nije mi nešto išla pod kapu ta nauka, vazda sam pokušavao da nađem neku logiku u tome i da sebi sve to zajedno racionalno objasnim, ali gurao uporno sizifovski i izgurao. I tu su zapravo nastali problemi. Naučio nešto novo, saznao da se novac može i ozbiljno zarađivati, a nisam provalio kako. I onda čujem čuvenu priču o praktičnoj ekonomiji ispred Ekonomskog fakulteta u BG (u nekom parku, kažu) gde se odvija najbolja trgovina na svetu: Imaš robu, prodaš robu i ostane ti roba. Čudo. Sednem ja da malo razmislim i ukapiram da od sve robe zapravo imam samo mozak i godine čitanja i pisanja koje mi daju vanrednu sposobnost da se igram rečima. Ekstra! Samo da smislim šta s tim. I onda epifanija (to je ono kad ti sine pred očima, a da nisi dobio batine) – biću frilenser novinar kolumnista!

Uzmeš lepo neku ideju, pričicu ili sliku i razradiš na par hiljada karaktera. Pošalješ gloduru na reviziju, hvala Bogu ima mnogo časopisa, i čekaš kintu. Doduše, moraš odmah da se odlučiš šta ti je konačni cilj jer ne ide sve svuda. Eto, na primer, kad pišeš za neki dobar fanzin kojem vidiš lepu budućnost onda imaš punu slobodu misli i delovanja, ali pišeš za opšte dobro i zabavu. To je lepo i zadovoljava umetnika. Ako pišeš samo za pop­ularnost onda se odlučiš više za neku opciju mudrovanja pa pišeš za ozbiljne novine svoje analize na polju stručnosti koje poseduješ. Na žalost, moje polje stručnosti je prilično zagušeno, u našoj zemlji svi su ekonomisti jer drugačije ne mogu da prežive. A ako pišeš samo za lovu onda ciljano tražiš temu i pišeš „po diktatu“. E, tu dolazimo do one kurve iz naslova. Imaš robu, prodaš robu i ostane ti roba. Po skromnoj ceni ličnog integriteta, obraza i časti.

Podnaslov ovog teksta lažno upućuje da sam se odao takvom „zanatu“. Nikad to ne bih uradio. Da sam tako želeo funkcionisati mogao sam i kao umetnik da prodajem maglu. Pravi novinar je osoba od integriteta. Čovek koji sagleda sve uglove priče i sasluša sve zainteresovane strane. Čovek koji vest iznosi bez jeftinog senzacionalizma i bombastičnih podnaslova. Pravi novinar (kakvog je teško naći) je čovek čije tekstove možeš bez muke ukoričiti i prodati kao knjigu. Pravi novinar je umetnik i mag reči. Budite pravi novinari ili nemojte uopšte biti novinari. Smeća ionako ima previše, nemojte dodavati na gomilu.

Radoslav B. Čugalj

Likovni umetnik, pesnik, pisac, humorista, aforističar, diplomirani ekonomista Bolonjeze, bloger, pekar, lekar, apotekar, šta god je bilo potrebno. Jedina karijera koju iskreno voli je roditeljska, sve ostalo je paušalno. Ume odlično da kuva, voli da zakuva i da bude mirođija. Ne ume da zaradi novac, ali ume dobro da ga troši. Izbačen iz više organizacija zbog neplaćanja članarine, još uvek učlanjen u onima gde se članarina ne plaća ili mu ne znaju adresu. Živi i radi uglavnom na FB i Vukajliji, a geografski je pozicioniran u Odžacima, AP Vojvodina.

Podeli sa prijateljima:

Povezani tekstovi