Izdavačka kuća Black Planet Records 18. avgusta predstavila je novo izdanje na svoj bendkemp podružnici. Radi se o tri numere sastava G. iz Niša. Za razliku od prethodnog zvuka koji je bio baziran na elektronici, nove pesme su odsvirane na "pravim" instrumentima. Izdanje je moguće preslušati i besplatno preuzeti. Pa da čujemo:
Manifest benda (umesto recenzije):
Nanjušili smo G.
Nema nikoga ko bi mogao da nam postavi neko novo pitanje koje bi nam sada skrenulo pažnju. Naša misija je izdanak budućeg osvešćenog društva, udarac strastvenoj fami o nemogućnosti i nepostojanju onoga za čim ljudski rod traga, izdatak iz ličnih budžeta posvećene spremnosti. Sada prekoračujemo pojam traganja u užem smislu. Usmereno sagledavanje s jedne strane zamenjuje slutnju, a s druge uzima u zaštitu svih, u suštinu stvari upućenih, slučajeva. Misija potrage mora se valjano postaviti prema problemima disfunkcionalnosti koji se u naše vreme brzo menjaju. To iziskuje kritičko suočavanje s neopuštenošću i njenim pojmom Sveta kao i sa misaonim začecima post-neopuštenosti (viđene kao urušavanje).
Projekat G. ukazuje na dramatičnu promenu sadašnjice, koja predstavlja tek neku vrstu prelaznog razdoblja. Štaviše, on očitava pozitivnu konsekvencu iz gubitka vere u legitimnost poduhvata moći i učinka u tragalačkom izazovu.
Prvo sebi postavljamo pitanje o normativnim posledicama taktilne interakcije. Radi se o novom određenju načela perspektive ili o neuspehu ’’projekata besperspektivnosti’’. Stvorili smo prostor za novo ubacivanje u svrhu evoluiranja duha. Samo kraći prikaz drame jedne savremene povezanosti mogao bi da obezbedi pregled različitih elemenata vizije doticanja u emocionalnoj diskusiji s početka trećeg milenijuma. Treba razlikovati nekoliko značenja predstavljenih u oprečnim parovima.
Značenje povlačenja versus značenje egzistencije u viđenju Hauarda Brentona. Jedanput je prostor konc-logor, drugi put Engleska, Velika Britanija. Mitološka versus programsko-istorijska upotreba dodirivanja kod Aristotela: mitološka upotreba navodi samo obeležja s kojima se „touch me“, kao činjenica taktilnosti, daje odvojiti od drugih područja približavanja. Programsko-istorijski pojam dodirivanja sadrži propise o tome šta dodirivanjem treba postići.
Pojam navrznutosti (dive-bombing) versus pojam uočavanja kod Eliota: za prvo navedeno bitna je intencija, namera. Za definiciju nije važno ima li odgovarajuća radnja i željeni cilj. Pojam uočavanja, naprotiv, traži i uključuje neki uspeh. Upravo je uočavanje pokazatelj života i neživota. Gotovo je nemoguće pridruživanje determinanti uočavanjima koja su nastupila.
Pojam sporazumevanja versus pojam znakovitosti u prikazu Brajana Frila: u svom najčešćem značenju identitet podrazumeva određenu klasu izraza koji imaju obeležje namere upućivanja partnera (već prema tome šta se smatra vrednim nalaženja). U toj intenciji izrazi se podešavaju. Pojam podešenog, naprotiv, znači da identične radnje, unutar celokupnog mnoštva uticaja koji uzbuđuju ljudsko biće, tvore samo jedan mali deo dodirivanja.
Meditacije na nikad objavljenu knjigu Hermesa Trismegista “Obuhvatanje tačke”. Ova uputstva kao slike sveta života mnogih nisu objektivno postavljene, nego se konstituišu i konstruišu u svojoj suštini tek tokom procesa telesnog osećaja u posmatrača. Ne postoji arhimedovska tačka odakle bi bilo moguće analizirati jednu ovakvu akrilik-tehniku kružnog dodirivanja s objektivne distance.
U središtu nije naš osećaj nego tumačenje sveta onoga koji (se) istražuje/obuhvata. Moguće je osigurati da istraživač/istraživani može sam da odredi ono na šta stavlja vlastite naglaske, te da razvija svoje unutrašnje pro-strujavanje zapaženog događaja. Zbog toga je proces meditiranja načelno otvoren. U toku (obu)hvatanja može se menjati i samo razumevanje problematike. Na kraju, mi smo kao social agents uvek involvirani u polju misaonog upuštanja i tamošnje interakcije sa asistentima svojih radova.
U mutacijskoj teoriji evolucije polazi se od činjenice da organizam pokazuje spontane aktivnosti, ali se i oblikuje pojačanjem svog tipa ponašanja.
Zapažanje Marijane Lopičić je da opazivi i merljivi postupci mutanata definišu ponašanje kroz jedinice i kroz njihovo kombinovanje u složenije tipove ponašanja. Ovaj model opisao je najpre Ted Hjuz kao ’’veveričji odnos’’, a znači strastven odnos zrele žene prema ženi u civilizacijskom nastajanju. Navodeći Hjuza, Lopičić podjednako uzima u obzir stvarnost frigidne neandertalke, kao i anticipiranu seksualnu osvešćenost savremenog čovečanstva. Pritom je i kandidatkinja aktivna i odgovorna za svoj proces upuštanja i anticipacije, pa se stoga radi o međusobnom odnosu. Istraživačica ima ulogu zastupnice žene – kandidatkinje i zastupnice civilizacijskog progresa, kao i težak zadatak da posreduje između obeju zahteva. Inače, u središtu samog istraživanja je odnos skin-to-skin i namerni uticaj istraživačice na kandidatkinju. U suprotnom, smatramo da bi se traganje rastočilo u čisto funkcionalnom saopštavanju, a prema devizi: svi tragaju za svačim, uvek.
Dok se neofranklovska istraživanja sve više pokazuju kao otvorena prema ’’otvorenijim’’ postupcima i primeni empirijskih metoda, tradicionalniji kvazi-hermeneutički postupci i dalje vode računa o strožoj metodološkoj utemeljenosti. Da ne glume i da se dogovaraju.
Tekst Petre Grujović o doživljavanju organizma u Franklovoj ’’Zašto se niste ubili’’ suočava nas sa različitim konceptima koji stavljaju proučavaocima na raspolaganje alternativna tumačenja konkretnih pristupa. Raspravljajući o profilu Franklove posvećenosti dosezanju organizma u žene, Grujović upravo upire prstom na koncepte koji predstavljaju samo konstrukcije ubačenosti i nisu njen stvarni odraz. Svaki koncept, pa i lični Grujovićkin, može pomoći pri rešavanju određenih problema ništa više, ali ni ništa manje. Ovo je metateorijski prikaz tematskog fiksiranja, jer je i Frankl u ’’Zašto se niste ubili’’ na nekoliko načina transformisao različite mogućnosti, davao im značenja, dakle uklapao ih u svoju subjektivnu konstrukciju traganja za G tačkom.
dr Ivica Živković
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon